• Почетна
  • ПОЧЕТНА
  • Актуелно
  • ЕП: Хрвати траже да повраћај културног блага буде део преговарачког процеса о уласку Србије у ЕУ
Прочитај ми чланак

ЕП: Хрвати траже да повраћај културног блага буде део преговарачког процеса о уласку Србије у ЕУ

0

evropski parlament glasa

Хрватски посланици у Европском парламенту траже да повраћај културног блага буде део преговарачког процеса о уласку Србије у ЕУ.

Хрватски посланици у Европском парламенту Тонино Пицула и Дубравка Шуица тражили су на пленарној седници ЕП у Стразбуру да повраћај културног блага буде део преговарачког пакета за улазак у ЕУ, као и да постојећа Директива о томе треба да се односи и на случајеве након 1993. године.

Шуица, посланик опозиционе Хрватске демократске заједнице, повезала је то питање са Србијом, као кандидатом за чланство у ЕУ, тврдећи да је већина добара отуђена из Хрватске до 1993, у време ратних дешавања, преноси Хина.

Она је још у фебруара тражила помоћ ЕП у убрзању повраћаја од Србије културних добара која су отуђена током рата, а међу којима су, како је навела, бројни уметнички предмети из музеја, цркава, манастира и приватних збирки.

И посланик владајуће Социјалдемократске партије Пицула каже да је Хрватској, као најновијој чланици ЕУ, изузетно стало да се примена Директиве продужи на случајеве отуђења културних добара почињене пре 1993. године.

Како је казао, „док су се у Европској унији укидале тржишне границе, што је један од мотива усвајања прве Директиве, Хрватска је морала да одбрани националне границе“.

У том раздобљу, из Хрватске је отуђено 22.829 музејских предмета и 3.097 културних добара. Добар део је враћен до 2008. године, али од тада до данас враћено их је свега нешто више од стотину, нагласио је Пицула.

„Упркос бројним мерама заштите, кријумчарење културних добара и даље је једна од најраширенијих врста илегалне трговине, поред кријумчарења дроге и оружја, с 40.000 уметничких дела прокријумчарених на годишњем нивоу унутар Уније“, казао је он, а преноси агенција Хина.

(Танјуг)

4 коментара “ЕП: Хрвати траже да повраћај културног блага буде део преговарачког процеса о уласку Србије у ЕУ

  1. АРАМЕЈАЦ каже:

    Хрватско културно благо је у ВАТИКАНУ….Ту су уши од Хелвета ,затим златни зуби од Немаца ,Чеха , Швеђана и других народа европе! У ватикану су такође главе Немачке деце које су Швеђани затекли натакнуте на колчеве! Ту су такође исечене Дојке од Немица из којих су Хрвати пили Вино! Најбројнији су остаци магдебуршких БЕБА које су ХРВАТИ вадили камом из утробе трудних Немица и ЈЕЛИ! Ту су стотине метара одране Чешке коже и одсечени Шведски носеви! Ту је и ропац Немачких девојчица од 8 до 12 година! које су хрвати СИЛОВАЛИ на олтару Цркве СВ. Катарине у Магдебургу! ВАТИКАН је препун СРПСКИХ ОЧИЈУ…. Ту су такође и црева СРПСКИХ ђака са труплом њихове силоване и масакриране Учитељице! Ту је Орден Римског Понтифекса Првог реда за БРЗА КЛАЊА СРБОСЕКОМ! СВетски рекорд Велечасног Пере Брзице Који је заклао 1300 ХРИШЋАНА за једну НОЋ! И много небројеног културног хрватског БЛАГА!…….О ХРВАТСКОМ културном доприносу ЧОВЕЧАНСТВУ између осталог сведоче дела Данијела Фраја …Хронике…. Европска позорница 1 и 2…..Жал за Немачком…Шведско ОРУЖИЈЕ….Хронике из другог светског рата! Антун Милетић ….ЗАКЉУЧАК …Оно што су хрвати радили кроз целу своју историју НЕЗАПАМЋЕНО ЈЕ откад постоји Човечанство!!!!!!

  2. Милош, Даљ, Западни Срем, РСК каже:

    Какво је то хрватско културно благо? То су србска културна добра која су спашена иначе би их ви уништили, семе вам ј..м! Па ви сте народ без културе, без образа и срама, ви сте најгори окот на свету. Шиптари су нула спрам вас! Поздрав за браћу Србе из Србске Крајине, из Вуковара и Даља.

  3. gifteconomy каже:

    РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

    ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

    11070 Земун, Магистратски трг 3 – Тел. 3427-044, [email protected]

    Бр. 1724/14 – 17. IV 7522 (2014)

    ПРЕДСЕДНИК ЕВРОПСКОГ САВЕТА

    Господин Херман ван Ромпуј

    ВИСОКИ ПРЕДСТАВНИК ЗА СПОЉНУ

    И БЕЗБЕДНОСНУ ПОЛИТИКУ

    Госпођа Кетрин Ештон

    БРИСЕЛ, БЕЛГИЈА

    (преко Представништва ЕУ у Србији

    Нови Београд, Авенија 19/А,

    Владимира Поповића 40/5, тел. 308-3200

    Е-mail: [email protected]

    ЕВРОПСКА УНИЈА УНИШТАВА СРПСКО КУЛТУРНО БЛАГО!

    Поштована господо,

    Чланице Европске уније су занемариле хрватске злочине геноцида над Србима у Првом и Другом светском рату и у време разбијања Југославије од 1990. до 1995. године. Ови злочини геноцида су, увек, припремани и спровођени и од стране западноевропских држава и Ватикана, те бисте ви, као руководици Европског савета, а у духу демократског устројства Европске уније (како га представљате), требало да отворите о овом геноциду расправу у Европском парламенту. Посебно зато, што за истребљење Срба и уништавање њихове културне баштине није исплаћена ратна одштета ни од једне европске државе (агресора на српске земље) – данас су све оне чланице Европске уније и чланице НАТО.

    Супротно томе – расправља се о наставку уништавања српског културног блага у Европском парламенту. Тај предлог су поднели хрватски посланици, Тонино Пицула и Дубравка Шуица, 15. априла 2014, у Стразбуру. Посланици Европског парламента су се огрешили о најосновнија правила логике, јер су изношење културног блага из Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) схватили као изношење из Хрватске. А да су правилно схватили судбину тог културног блага, било би им лако уочити да је прогнани српски народ спасавао своје културно благо из станова, кућа, музеја, школа и православних цркава, јер су хрватски војници и полицајци то благо пљачкали и уништавали – кад су прогонили српски народ од 1990. до 1995. Хрватска војска је уништила 1100 насеља у Републици Српској Крајини и порушила и спалила неколико стотина српских православних цркава. А у Другом светском рату су хрватски војници још темељније уништавали и пљачкали српско културно благо, јер су се угледали на понашање немачке војске, која је, од 1941. до 1944, опљачкала српске документе и књиге у румунском и српском Банату (територија Срба Крајишника) из Антике и Средњег века, то сместила у 25 железничких вагона, и сву ту количину (осим дватри кофера) спалила. О овом унишавању српског културног блага (које је и европско – јер су Срби творци најстаријег писма на свету), сачињен је записник, који су потписали представници Југославије, Аустрије и Немачке 1947. године.

    Немачка је (6. априла 1941) запалила и Библиотеку у Београду. Тад је изгорело пола милиона (500.000) књига и документа, међу којима су били и примерци из хришћанских цркава од 8. столећа Нове ере. Те књиге и документа су били на српском језику и на српском писму, а садржаји су им представљали културу и историју целе Европе и суседних азијских територија. Многи примерци најстаријих књига су уништени, а и стара документа. Њих није било на другим местима, те је Немачка, њиховим уништењем, обавила ненакнодиви губитак европској културној баштини – за што је треба осудити на плаћање ратне одштете, која би морала бити већа од оне која се плаћа за рушење градова, привредних објеката, болница, инфраструктуре, итд (што су авиони НАТО чинили на српским земљама од 1993. до 1999. године).

    На исти начин је поступила и Хрватска од 1941. до 1945, кад је порушила или одштетила најстарије цркве и манастире на Фрушкој гори (Србија) и у њима уништила документацију и књиге, на основу којих је писао историју Словена чешки историчар, Павел Ј. Шафарик.

    Такво уништавање српског културног блага је Хрватска наставила и у време разбијања Југославије – 1990 – 1999, те је, између осталог, спалила неколико стотина хиљада књига, енциклопедија и уџбеника писаних српским писмом, о чему је један часни Хрват поднео суду тужбу против Владе Хрватске.

    Као што нису посланици Европске уније схватили суштину уништавања српске културне баштине у Републици Српској Крајини (Зони под заштитом УН), то нису схватили ни државници Републике Србије, јер су (2008) предали хрватској део српског културног блага, које су прогнани Срби из окупиране Републике Српске Крајине спасили и донели у Србију. Овако бесмислена одлука Владе Републике Србије је делимично и изнуђена, јер су установе Европске уније присиљавале Србију, да српско културно благо преда Хрватској – а Хрватска га уништавала цело двадесето столеће, у споразуму с Аустријом у Првом светском рату и Немачком у Другом светском рату.

    Овакав поступак Европске уније би се могао разумети, да је она поставила захтев Хрватској – да врати прогнани српски народ из Републике Српске Крајине и Хрватске (у броју до 800.000), па тек тада да се и то спасено српско благо врати. Нека културно благо буде тамо где су и његови творци – Срби Крајишници!

    Ваљда је демократско начело о народу и његовој културној баштин – јасно! Где живи један народ, ту је и његова културна баштина. Европска унија ово правило забрањује Србима – подржава Хрватску, која тражи да српска културна баштина буде у власништву хрватске државе – на територији с које је (геноцидом) тај народ прогнан у Републику Србију, европске и прекоморске државе?!

    Поштована господо, пошто сте руководиоци установа ЕУ, надамо се – да нећете бити саучесници у пљачки српског културног блага и подржаваоци хрватског геноцида над српским народом.

    Милорад Буха, премијер

    Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

  4. gifteconomy каже:

    ВИД МАЛИВУК

    СВИ СЛОВЕНИ ПОД ЗАСТАВУ ЈЕДНУ

    О Словени рода великога,

    Да ли знате, да л’ сте умовали,

    Да л’ сте себе икад упитали,

    Шта ће вама државе толике?

    Да ли знате, да л’ сте умовали,

    Да вам оне у таквоме броју,

    Приређују муке свакојаке?

    Несрећна је државна застава,

    Заклања вам божанске видике,

    Па не знате да сте једног рода,

    Једног рода испод Бож’јег свода.

    Да ли знате, да л’ сте умовали,

    Да л’ сте себе икад упитали,

    Зашто вас је једна половина,

    Залуђена вером католичком,

    Набаченом са западних страна,

    Из држава соја германскога

    И држава где Романи живе?

    Несрећна је вера католичка,

    Заклања вам божанске видике,

    Па не знате да сте једног рода,

    Једног рода испод Бож’јег свода.

    Е зато су државе Германа

    И државе где Романи живе,

    Католике Словене спремале,

    Да покољу и рођену браћу,

    Јер та браћа преварена нису,

    Преварена црквом католичком,

    Нег’ поштују цркву православну,

    Православну, која је уз Христа –

    У којој се моли са три прста!

    О Словени рода великога,

    Да ли знате, да л’ сте умовали,

    Како вам се народ осипао,

    А осути делови народа,

    Себе звали именом друкчијим?

    Од Срба се осипали многи,

    Па се одмах несрбима звали –

    Друго име Германи им дали!

    Многе стали Хрватима звати,

    Македонцим’ или Бошњацима,

    Несрбима и у Црној Гори,

    А онда су несрећним групама,

    Говорили да друкчије зборе,

    Језици им измишљени нови,

    Па се језик најзлатнији српски

    Прозва ружно хрватским језиком,

    А зваше га језиком бошњачким,

    И несрпским збором црногорским,

    Те и језик македонски творе,

    Творе, творе силе католичке.

    А и Русе тако осипаше,

    И од Руса ствараше нерусе,

    Па створише народ Украјинце

    И кобајаги језик украјински,

    Те коваше и повјест некакву,

    Записаше – она није руска,

    Мада беше Русија Кијевска,

    А Русија у Вијеку средњем,

    Имала је цара у Кијеву!

    Словени су многи залуђени,

    Многи данас верују подвали,

    Да државе руске било није,

    Да је Кијев само украјински,

    А Кијев је престоница био,

    Престоница Руске Царевине.

    О Словени рода великога,

    Да ли знате, да л’ сте умовали,

    Да Германи и с њима Романи,

    Уз бубњеве Рима католичког,

    Све ратове добро усмерили,

    Да истребе Словена што више?

    А у сваком пакленоме рату,

    Исламисте рода словенскога

    И Словене вере католичке,

    Задужише да истребе браћу,

    Своју браћу вере православне.

    И друкчије они завадише,

    Завадише несрећне Словене,

    Па се тако међусобно клаше,

    Чак и онда кад су православни –

    Православни и једни и други.

    Тако крену бугарска армија,

    Против своје браће православне,

    Против Руса а и против Срба –

    Тако било у два светска рата,

    Нека тако виш’ не буде никад!

    О Словени рода великога,

    Да ли знате, да л’ сте умовали,

    Да германски владари су рекли,

    Да Словене истребити треба?

    Томе нисте пажњу обраћали,

    Нити своју одбрану спремали,

    Па сте зато страшно пострадали,

    Пострадали у ратовим’ светским –

    Први поче баш покољем Срба

    У хиљаду деветој стотини,

    Четрн’естој претешкој години.

    Други поче нападом на Србе

    У хиљаду деветој стотини,

    Четрдесет и првој години.

    То се деси као изненада,

    А Германи то спремили давно,

    А о томе ни ћутали нису,

    Одавно су знали прозборити,

    Да Словене хоће уништити!

    То је рек’о и немачки владар,

    Рек’о тако Бизмарк у Берлину,

    А у веку испред двадесетог.

    Рекао је, крио ништа није,

    Да Русију поткопати треба,

    Украјину од ње одвојити,

    Те завадит’ један исти народ,

    Када буде у државам’ двема.

    Једни себе звати Русим’ неће,

    Те ће лако крвит’ против Руса,

    Јер ће имат’ име украјинско.

    Јесте Бизмарк истину рекао,

    Нагласивши да ће део Руса,

    Свест изменит’ као и болесник,

    Из дна душе све ће мрзет’ руско,

    Неће знати да су сами Руси,

    Јер ће мислит’ да су Украјинци.

    Е, тако је Бизмарк планирао,

    А други је владар у Немачкој,

    Још отрова већег расипао.

    То је био Адолф Хитлер бесни,

    Намеру је своју саопштио

    У хиљаду деветој стотини

    И тридесет и шестој години,

    Да Словене треба потаманит’,

    Да би земље умрлих Словена,

    Од Немачке до морске Камчатке,

    Од Солуна до Балтичког мора,

    Биле само у држави Немац’,

    Јер су Немци послати од Творца,

    Да би били господари света,

    Да ниједан Словен им не смета.

    О Словени рода великога,

    Да ли знате, да л’ сте умовали,

    Да границе одмах избришете,

    Све границе међ’ државам својим,

    А да један другог загрлите,

    Загрлите искрено и братски,

    Јер сте браћа од истога оца,

    Истог оца и од исте мајке.

    Загрљајем треба извињење,

    Извињење оних што служише

    Што служише у слепилу своме,

    А служише душманима својим!

    Загрљајем треба опроштење,

    Опроштење браћи залуделој,

    Која ето служише душману,

    А служише у име државе,

    Ил’ у име неке религије,

    Ил’ у име новога имена,

    А имена друкчијег од свога,

    А имена даваног Србину,

    Да се више Србом не осећа,

    А имена даванога Русу,

    Да се више Русом не осећа.

    О Словени из свакога краја,

    Сви станите под заставу једну,

    Та застава несреће не чини,

    Не крије вам божанске видике,

    Видеће се да сте једног рода,

    Једног рода испод Бож’јег свода.

    Таква браћа сложна и јуначка,

    Неће више имати душмане,

    А та браћа биће Божанствена,

    Сваки народ на Земљиној шари,

    Без обзира каквог ли је рода,

    Без озбира на боју му коже

    Без обзира на његову веру,

    Браћа ће му словенска помоћи,

    Помоћи му сваком благодети,

    Баш онаквом какву себи желе

    И какву ће себи обезбедит’,

    Када стану под заставу једну!

    Невесиње, 16. април 7522 (2014)

Коментари су затворени.