Прочитај ми чланак
(нспм)
У Хрватској не јењава бес због првостепене пресуде Хашког трибунала шесторици лидера Херцег-Босне.
„Јутарњи лист“ пише да је овај суд утврдио да је само Фрањо Туђман предводио злочиначки потхват у Босни и Херцеговини, а да ниједне такве пресуде за БиХ нема на српској страни.
Хрватски дневник се пита „како је могуће да Хаг прозове само хрватског председника, а не Слободана Милошевића који је предводио агресију и на Хрватску и на БиХ“?
Према „Јутарњем“, проблем је у томе што је Милошевић умро без пресуде.
– Хашко тужилаштво подигло је оптужницу против Милошевића, а не против хрватског председника, међутим – пресуде нема јер је пре ње умро. Оптужили су више Срба у БиХ за учествовање у удруженом злочиначком подухвату на челу са Милошевићем, Војском Југославије и њеним генералима: ту су Караџић и Младић, Момчило Крајишник, Биљана Плавшић и други. Међутим, нико за то досад није осуђен. Теоретски још има шансе, јер суђења Младићу и Караџићу још нису готова. Могуће је, али мало веројатно – пише у чланку овог листа.
Разлог за песимизам „Јутарњи“ налази у досадашњим пресудама Хашког трибунала.
– Осудио би Србе из БиХ за злочиначки подухват, али локални, чисто босански. Са Хрватима је другачије. Ствар је у томе што Караџић није био Бобан, нити је Младић био као неки заповедник ХВО-а. Нити је Милошевић био Туђман – стоји у тексту.
Потом следи тврдња да су одбране Срба у БиХ успешно су представиле Хагу да су Караџић и Младић били самостални и већином у тешком сукобу с Милошевићем, без обзира на то што се зна да су Младићеви официри годинама након Дејтона добијали плате из Београда.
– Милошевић је једини лик који је могао да повеже сва три рата у бившој Југославији, онај у Хрватској, БиХ и на Косову. Након његове смрти, као “заменама Милошевића” судило се начелнику Генералштаба ВЈ-а Момчилу Перишићу, шефовима СДБ-а Србије Јовици Станишићу и Френкију Симатовићу.
Преостао је још Војислав Шешељ, но било би право чудо да њега осуде. Тужилаштво жели да докаже да је до злочина довео хушкачким говорима, што је врло тешко доказиво – закључује „Јутарњи“.
