Прочитај ми чланак„Истра је држава, Истријан је националност, Истријан је свако онај ко поштује све истарске народне скупине, њихове језике, дијалекте и говоре, те њихове традиције“, пише у уводу странице „Републике Истре“ на Фејсбуку, која је данас блокирана.
Хоће ли Истра поћи путем Косова? Хрватска је међу првима признала косовску једнострану сецесију од Србије, а сада постоји могућност да јој се то као бумеранг врати захтевoм за независност Истре.
Иницијатива за „Републику Истру“ није нова прича, стара је деценију и више, али је у последњих неколико дана отварањем блога и странице на Фејсбуку посвећених овој идеји доспела на насловне странице хрватских медија.
На блогу и страници на Фејсбуку „Републике Истре“, која је блокирана баш док смо писали овај текст, писало је преведено на неколико језика: „Истра — самостална држава. Вајк била, вајк ће бити. Истријан је националност“. На њој се може наћи и изглед монете истарске републике, личне карте и пасоша.
На блогу пише да они нису ни Италијани ни Словенци ни Хрвати, већ — Истријани, и да имају све елементе народа.
За разлику од раније, на сајту ове засад анонимне иницијативе истакнути су били и политички циљеви, а међу првима је „регионална аутономија Истре“. Интересантно је да је на Фејсбуку ову иницијативу за свега неколико дана „лајковало“ више од 2.800 људи, пре него што је страница блокирана. Отприлике толико има пратилаца, а по коментарима и постовима може се видети подршка овој иницијативи.
„Истра је држава, Истријан је националност, Истријан је свако онај ко поштује све истарске народне скупине, њихове језике, дијалекте и говоре, те њихове традиције“, пише у уводу фејсбук-странице „Република Истра“.
„Истријан прихвата њене културе — нарочито културу суживота, делује у границама својих могућности и способности, за унапређење Истре, и за добробит њених грађана. Ми нисмо Италијани, нисмо Словенци, нисмо Хрвати, ми смо Истријани, и имамо елементе више народа. Истра почива на тековинама антифашизма“, пише на страници те иницијативе.
Главни уредник хрватског портала „Истарски“ Ненад Чакић, чији портал је први и објавио ову вест, за Спутњик каже да је то најчитанији текст на порталу. Он додаје да не мисли да ће то имати далекосежне политичке конотације, али не спори да је та страница јако популарна.
„Чињеница је да се хрватство, које се манифестује у другим деловима Хрватске, никада није на тај начин манифестовало у Истри. Чињеница је да постоје аутономашке тенденције и да постоје људи који се начелно декларишу као Истријани“, каже он.
Чињеница да је текст под насловом „Иницијатива за Републику: Истра је држава, Истријан је националност!“ на његовом сајту био најчитанији, према његовим речима, знак је да је у питању тема која интересује јавност.
„Тема интригира, и те тенденције расту док хрватска политика повлачи потезе који не одговарају већини у Истри. На пример, иницијатива да се у Загребу уклони име Трга Јосип Броз Тито добиће сигурно већину у том делу Хрватске, али не и у Истри. У Истри људи још гаје симпатије према Титу“, каже наш саговорник.
Водећа странка у Истри, настала још деведесетих као пандан партији Фрање Туђмана, Хрватској демократској заједници (ХДЗ), Истарски демократски сабор (ИДС) је и даље на власти у тој хрватској области.
Иако из њених редова нисмо добили званичан став о томе шта мисле о овој иницијативи, незванично се могло чути (или само закључити) да су — за.
„Наша странка има јасну политику: заговарамо децентрализацију, односно аутономију, али наравно у границама Хрватске. Дакле, степеницу испод државе. Што је код вас у Србији регија — то је код нас жупанија. Дакле, за самосталност, али у оквирима Хрватске“, незванично нам је речено у овој странци.
Понекад се заборавља, наводе из ове странке, да је Истра трансгранична регија, што значи да је део Истре више од 20 одсто у Словенији, што у старту говори да Истра не може да буде приморска хрватска жупанија, како се наводи, јер се део Истре налази и у Италији.
„Међутим, наш идентитет, култура, језик и начин живота аутентични су. Често у Загребу забораве да имамо и словеначку Истру. Дакле, Истра је мало већи концепт“, објашњава саговорник Руског спутника.
БОНУС ВИДЕО
Др Милош Ковић, професор Филозофског факултета у Београду, у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, прича о томе колико српски национализам био предуслов за стварање српског модерног демократског друштваи државе у 19. веку. (00:34:00). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
