Прочитај ми чланакХрватски корпоративни и тајкунски капитализам нашао је добро упориште у Србији. Хрватска државна политика која има комплекс „србофобије“ језуитски подстиче пенетрирање хрватског капитала у Србију правећи од Србије своју економску колонију која је као и за Словенију била до 1990. године. Хрватска се труди не само да има монопол у Србији већ и да потисне Словенију и њен капитал у Србији.
Како Хрватска влада Србијом?
Хрватски корпоративни и тајкунски капитализам нашао је добро упориште у Србији. Хрватска државна политика која има комплекс „србофобије“ језуитски подстиче пенетрирање хрватског капитала у Србију правећи од Србије своју економску колонију која је као и за Словенију била до 1990. године. Хрватска се труди не само да има монопол у Србији већ и да потисне Словенију и њен капитал у Србији.
Свега тога не би било да није интересних сфера власти у србији, политичке и економске олигархије и тајкуна у Србији након 2000. године. Србија нема шансе за значајан реципроцитет својих економских интереса у Хрватској, али смо сведоци да се из Хрватске и Словеније као чланица ЕУ купује више него из других држава ЕУ пре свега Немачке, Француске, Италије када је реч о храни, белој техници и другим делатностима.
Тако потпредседник Хрватске привредне коморе Желимир Крамарић каже да је Хрватска у Србију кроз свој бизнис од 1993. до 2013. године уложила више од 700 милиона евра. Та цифра је очигледно знатно већа када је реч о укупном профиту хрватских компанија у Србији. Крамарић у марту 2016. године каже: “Према нашим подацима у Србији у овом тренутку послује око 200 хрватских предузећа (твртки кћери), које с осталим предузећима из Хрватске остварују 10 одсто укупне размене Хрватске са светом.“
Хрватски монопол над издаваштвом, храном, трговином
Хрватска преко својих лобиста у Србији у врху власти, и свих досадашњих влада у структурама привредне коморе Србије и Београда клуба „Првивредник“ фаворизује своје интересе колега из Хрватске са којима деле тржиште у Србији и на Балкану и разарају домаћу економију и чине је колонијалном и протекторалном. Хрватска је неформални протетор Србије у многим областима бизниса.
Тако рецимо познати Туђманов сарадник и бизнисмен и финасијер ХДЗ Анте Жужула не само да је преузела више од 40 посто српског тржишта уџбеника, већ књиге за основце у Србији садрже и копиране делова хрватских књига.
За уџбенике који су добрим дјелом пресликани уџбеници из Хрватске појављују се, често, анонимни аутори и рецензенти са српским. Ово пише у хрватском тиску. „Неприкосновени примат у дистрибуирању школских уџбеника на српском образовном тржишту тешком више од 100 милиона евра држе хрватски тајкун Анте Жужул, “БИГЗ школство” његов “колега” хрватски бизнисмен Даниел Ждерић (“Нови логос”) и словеначки предузетник Рок Кватерник (“Клетт”), сазнаје.
Поменути власници издавачких кућа од продаје школских уџбеника само ђацима од петог до осмог разреда зараде око 36 милиона евра, а притом ништа не улажу у Србију нити у Србији плаћају порез бар се тако чини.
Домаћи медији су објављивали да „власник издавачке куће „БИГЗ школство“, хрватски тајкун Анте Жужул, опстаје на српском тржишту тако што подмићује наставнике“. Жужул је изгледа решио да постане водећи издавач у Србији и да елиминише конкуренцију, па је својим радницима наредио да „БИГЗ школство“ оснује удружење Центар за савремено образовање БИГЗ.
Онда то удружење акредитује семинар за наставнике под називом „Породица у вртлогу дроге.“ Предавач и аутор тог семинара је М.С, директорка једне београдске основне школе. Дакле, БИГЗ јој плаћа семинар, а она у својој школи треба да издејствује да сви купе наше уџбенике, наставника који изабере њихове уџбенике награди таблетима, скупим телефонима и кешом!
Корпоративна окупација Србије
Подаци Хрватске народне банке говоре да су инвестиције из Хрватске у Србији највише забележене у области пољопривреде. Ранији медијски извори на које се можемо позвати показују да су највећи инвеститори из Хрватске у Србији: „Агрокор“, „Певец“, „Виндија“, „Идеа“, „Лура“, „Нашице цемент“, „Кроација осигурање“ и „Магма“. Хрватски купац „Нашице цемент“ је купио 4 фирме и то: „Јелен До“, „Полет“, „Стражилово“ и „Опека“, док је хрватска „Атлантик група“ постала власник: „Соко Штарка“, „Гранд прома“ и „Паланачког кисељака“. Хрватска „Млекара Лаура“ је купила „Сомболед“ из Сомбора, док је „Виндија“ купила: „Млекару Лајковац“, фабрику сточне хране „УНИП“ из Ваљева и 8 фарми „Агрожива“ у Пландишту. Инвеститорима из Хрватске продата су српска предузећа: „Радијатор Зрењанин“, „Потисје Кањижа“, „Интекс“ из Младеновца, „МИН холдинг“ из Сврљига, „Фабрика хартије Београд“, циглана „Ударник“, „Миленијум осигурање“, „Џоли травел“…
Међу првим хрватским инвеститорима у Србију је дошао „Агрокор“ Ивице Тодорића и то фебруара 2003. године, када је по цени од 10,25 милиона евра купио српску фабрику сладоледа и смрзнуте хране „Фриком“! У међувремену „Агрокор“ је постао власник „Дијаманта“, Кланице у Пландишту, „Кикиндског млина“, ланца хипермаркета „Идеа“, “Мивеле“, „Нове слоге“ из Трстеника, „Златног трага“ из Лесковца… За 6,5 милиона евра Тодорић је пазарио више од 25.000 квадрата фабрике „ИМТ“ одливака на новом Београду и то уз обећање да ће ту градити дистрибутивни центар за „Фриком“, али то није учинио, већ је изненада отворио супермаркет „Идеа“.
Јавност у Србији је недавно сазнала да је Тодорићев „Агрокор“, преко маркета „Идеа“, постао власник београдског биоскопа „Вождовац“ и „Јадран“, који се иначе налази у непосредној близини Трга Републике у Београду. Интересантно је да маркетиншке услуге Тодорићевим фирмама, „Идеа“ и „Дијамант“, пружа компанија „Мултицом“ чији је сувласник био или је још Драган Ђилас, бивши градоначелник Београда. Све је то ишло преко врха ДС и тадашњег председника Србије и ДС Бориса Тадића.
Да би било јасније какве су размере хрватске окупације Војводине, треба погледати само неке од резултата њихових инвестиција. Тако су, на пример, хрватске трговинске фирме „Биљемеркант“, „Певец“, КТЦ и „Босо“, купиле су више од 70 великих продајних објеката широм Војводине. Хрватско предузеће „ТНОР“ купило је пакет 42 посто акција у фирми за гајење жита и других усева „Ердевик“. Инвеститорима из Хрватске продата су и предузећа „Радијатор Зрењанин“, „Потисје Кањижа“, „Интекс“ из Младеновца, „МИН холдинг“ из Сврљига, „Фабрика хартие Београд“, циглана „Ударник“, „Миленијум осигурање“, „Џоли травел“.
Домаћи лобисти и јаничари за хрватске интересе
Медијска сфера објављује али није дематовано да су водећи министри у влади Србије од 2000. године попут Динкића, Лабуса,Бубала, Влахоивћа, Ђелића, Милосављевића и читаве олигархијске мреже ДС и Г 17 плус радила на увлачењу хрватског бизниса у Србију а то је ишло и преко министара спољних послова од 2000. године до данас. Медији пишу да је премијер Вучић за свог блиског сарадника који држи Привредну комору Србије поставио Марка Чадежа који је лобиста за немачке али и хрватске интересе у Србији.
Сумња по писању медија пада и на министра у Вучићевој влади Сертића. Лобистичку подршку по писању српских таблоида ако им је за веровати Чадеж и Сертић, су дали хрватском тајкуну Марко Пипунићу који је од малих акционара отео пољопривредно предузеће „Ратково“ са више од 2.000 хектара земље. Наиме, Тородићев продајни ланац у Србији под меном „Идеа“, контролише четири петине продаје прехрамбених и других артикала широке потрошње.
Његови добављачи су углавном из Хрватске „Атлантик група“ (чији је председник и власник Емил Тедески), која је постала власник „Соко штарка“, „Гранд прома“, „Паланачког кисељака“ доминира српским тржиштем а Тедеско се вешто докопао српске фирме „Фудленд“ познате по органској производњи српског ајвара. Да цинизам буде већи, Тедески је ово добио уз специјално одобрење српске Комисије за заштиту конкуренције!
Српска држава је сама себе преко својих корумпораних политичара и бизнисмена претворила у колонију Хрватске и онда није ни чудо зашто се хрватска власт тако арогантно понаша према Србији и њеним интересима.
