Прочитај ми чланакЈедном од убица југословенског амбасадора Владимира Роловића подигнут је споменик крај Пакоштана.
Фото: ХAНЗA МЕДИA – Никша Стипаничев
Према најави хрватских медија споменик ће данас, у недељу 31. јула, свечано бити отворен у Драгама (између Шибеника и Задра) у Хрватској, родном месту Мира Барешића.
На плакату који је штампан на хрватском, енглеском, и немачком језику, грађани се позивају на отварања споменика поводом 25. годишњице погибије Барешића, терористе који је био један од учесника атентата на југословенског амбасадора у Стокхолму 7. априла 1971. године.
Како је најављено, на скупу ће наступити бројни хрватски певачи, међу којима и Душко Локин и Марко Перковић Томпсон.
Миро Барешић и његов пријатељ Анђелко Брајковић ушли су у југословенску амбасаду у Стокхолму и тражили информације о визама, како не би привукли пажњу.
Када су видели амбасадора Роловића у близини извукли су оружје, након чега је Барешић погодио амбасадора у лице. Натерали су га да уђе у његову канцеларију где га је Барешић погодио и други пут. Везали су амбасадора за столицу.
За то време се испред амбасаде окупило много људи, медији, полиција, хитна помоћ.
Хапшење Барешића и Брајковића у Шведској
Када је Барешић видео да је дошла полиција, схватио да ће изворни план, да се амбасадор узме за таоца, пропасти. Приликом упада полиције у зграду амбасаде, други атентатор Брајковић је узео пиштољ, ставио га у уста Роловићу и пуцао му у главу.
Након тога су се Барешић и Брајковић предали без отпора узвикујући: „Независна држава Хрватска“ и „Живео Анте Павелић“.
Амбасадор Роловић (рођен 1916. у Брчели код Бара) је умро осам дана касније од последица рањавања. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Суд у Шведској осудио је Барешића и Брајковића на доживотну робију. Влада Улофа Палмеа је 10. октобра 1985. године „због доброг владања“ преиначила доживотни затвор усташком терористи Барешићу у осамнаест година робије.
После сецесије Хрватске и распада Југославије, Барешић се из Јужне Америке – у којој је боравио после издржавања казне у Шведској – вратио у Хрватску и приступио Туђмановом Збору народне гарде.
Погинуо је 31. јула 1991. године код Бенковца.
