Срби су добродошли у Дубровнику. Непријатност или добацивање кад проговорите екавицу или кажете да сте из Београда нећете доживети. Мештани, али и Хрвати који су са свих страна пристигли да одраде летњу сезону, гледају вас као и сваког другог туристу, који је дошао да се одмори и потроши нешто пара.

Ни на хрватској граници неће вас попреко погледати, јер стижете из Србије, чак ће службеници са вама и срдачно проћаскати, али ће вам у пасошу на чистој страни и при уласку и изласку лупити печат тачно преко целог српског двоглавог орла с круном. И то баш свакоме са нашим црвеним пасошем.

Сви редом који вам возе у сусрет упадљиво ће погледати и окренути се за београдским таблама на мини-комбију, али кад закорачите на далматинско тло нећете осетити нелагоду. Бар је такво искуство из протеклих неколико дана новинара „Вечерњих новости“.

У Дубровнику на почетку летње сезоне је крцато. Чини се да у овај град музеј туристи никада и не престају да долазе. На сваком кораку застајкујете да некоме не упаднете у кадар. А град заиста са правом носи име туристичке престонице Далмације. Свуда се чују енглески, немачки, шведски, чак и азијатски језици.

У свакој уличици или тргу постављене многобројне баште, а домаћини позивају госте да баш у њихов ресторан сврате на неки од специјалитета. Страдун, централна пешачка стаза, загушен је људима, који извијају вратове да ухвате погледом китњасту архитектуру вековних зграда.

У споредним уличицама, а посебно оним само од степеница, Дубровчани живе скривени од гужве. Испод многих прозора вијоре се панталоне, чарапе и хаљине на штрику. У тим пролазима и непозната мештанка поздравиће вас са „добар дан“, ако чује да причате српски и продужити даље својим послом.

Сличан утисак је и са острва Лопуд, удаљеног двадесетак минута бродићем од мола Лучица или сат времена од Дубровника. Најпознатије и најразвијеније острво од 13 из дубровачког архипелага Елафити. Једино насељено уз Колочеп и Шипан. Месташце окренуто ка копну, старо вековима, једно мало архитектонско уметничко дело. Неки острвљани још живе у каменим кућама саграђеним пре 300 година. На Лопуду је, иначе, свега 70 сталних становника.

Месташце је одмор за душу. Дугачка рива и неколико ресторана уз саме стене. Плаже у градићу су мале и уске, па већина туриста испешачи на другу страну острва, са погледом на пучину, до простране пешчане плаже Шуњ. Мештани нису превише причљиви, али се са њима може фино поразговарати. Ипак, млађи ће вам увек врло радо објаснити нешто из историје, или препричати неку острвску легенду.

Приватни смештај креће се од 30 до 55 евра по лежају. У хотелу „Ла фодија“, са четири звездице, који доминира једним крајем острва полупансион је од 115 до 275 евра, зависно од дела сезоне.

– Прошле године од 44.000 наших гостију 20 је било из Србије – прича нам Сунчана Алуновић, директор продаје у „Ла фодији“.

– Долазило је још Срба, али су они из дијаспоре, и водимо их као Швеђане, Британце или Немце, јер имају пасоше тих земаља. Засада туристи из Србије долазе директно, јер агенције још не раде понуду.

„Ла фодија“ је познат хотел, јер изгледа као да два крузера избијају из брда. Власници су Италијани. Осим смештаја у њему, нуде и вилу „Венесу“ са четири собе и осам кревета, која се издаје за 800 до 1.100 евра на дан.

Лопуд је ишпартан стазама за шетњу и трчање. На једном од врхова налази се „Шпанска тврђава“ и сваки пређени корак и степеник до ње вредан је фантастичног погледа на пучину.

АУТОМОБИЛИ БИЛИ НА МЕТИ

Упркос повољним утисцима, не треба заборавити ни чињеницу да су баш на подручју Дубровника у последњих неколико година најчешће забележени случајеви оштећења или потпуне девастације аутомобила са регистраским ознакама Србије. Неки од тих случајева десили су се на пажљиво чуваним паркинзима неких од познатих хотела.

ЧЕТКИЦА И ПАСТА НА ПОКЛОН

И Хрвати који раде на Лопуду, а долазе из других крајева, посаветоваће вас да мештанима само кажете „адио“, јер су оточани традиционално резервисани према свима. Многи објашњавају да се они преко зиме навикну на мир, па се онда држе по страни кад туристи нагрну. Ипак, колегиницу која је из Београда заборавила да понесе четкицу и пасту за зубе, чекало је пријатно изненађење. Пошто је продавница увече била затворена, а и у њој ионако није била да се купи четкица, власник је отишао у кућу и донео своју нову упаковану четкицу и пасту. Мали поклон, који је разгрнуо и открио гостопримство оточана са Лопуда.

(Вечерње новости)

Ознаке: дубровник, туристи, Хрватска