Прочитај ми чланак
Супер модерне, веома снажне, одлично наоружане и скоро сасвим нечујне – такве су нове руске подморнице које ће ускоро пловити светским морима.
Прва подморница разреда Бореј, названа Владимир Мономах први пут је запловила морем у највећем руском бродоградилишту Семаш близу Северодвинск и тако започела серију тестова, који ће трајати све док не постане потпуно функционална и спремна за операције.
Изградња те подморнице, треће у својој класи, трајала је скоро шест година и почела је 19.ожујка 2006. године када су руски подморничари славили 100-ту годишњицу постојања подморничке флоте Русије.
Карактеристике поменуте подморнице веома су импресивне. Дуга је 170 метара и широка 13,5 метара, може заронити 450 метара дубоко испод 14.720 тона воде. Креће се брзином од 29 чворова (54 километара на сат), ау њој борави 107 морнара, од тога 55 официра. Наоружана је са 16-20 нових интерконтиненталних ракета Булава (НАТО класификација СС-НКС-30) на чврсто гориво са више бојевих глава од 150 килотона килотона, које могу пробити било који антиракетни штит, као и са шест торпедних цеви калибра 533 мм.
Ова стратешка подморница може се похвалити и новом генерацијом нуклеарног реактора, који јој омогућава да се зарони у море и до 480 метара дубине.
Енергија нуклеарног реактора употребљава се и за производњу кисеоника, због чега подморница може три месеца остати испод воде иу ‘аутоматском’ режиму рада. Инжењери су посебну пажњу посветили смањењу буке, тако да је подморница готово нечујна у поређењу с претходним генерацијама сличних подморница.
Њене ракете су први пут успешно тестиране 27. августа 2011. године, када је испробан и максималан домет пројектила. Тада је ракета Булава прелетела 9300 километара за само 33 минута и на крају пала на предвиђено место у Тихом океану. Како се никада више не би поновила трагедија руске подморнице ‘Курск од 12. августа 2000. године, све подморнице разреда Бореј опремљене су ‘пливајућом капсулом’, у коју се – у случају несреће – може сместити цела посада.
Прва подморница из класе Бореј Јури Долгоруки, чија је изградња почела 1996. године, недавно је успешно завршила програм тестова и тиме и званично постала део руске морнарице. Трошкови изградње прве од поменутих подморница оцењују се на око 770.000.000 америчких долара, а трошкови изградње наредних подморница биће свакако мањи.
Још једна подморица из исте класе, крштена Александар Невски , управо се налази на тестирању, ау изградњи је још једна подморница Александар Невски, која ће имати још боље карактеристике и наоружање.
У наредних осам година Русија планира изградњу 10 подморница ове класе. Руски председник Владимир Путин најавио је знатно проширење руске морнарице и истакао да ће се до 2020. године изградити 51 нови ратни брод и 24 подморнице.
Имамо велики потенцијал за морску нуклеарну снагу, а до 2020. године та сила ће се знатно оснажити са осам нових подморница Бореј класе , рекао је Путин и подвукао да је руска морнарица главни инструмент’ чувања националних и економских интереса ‘.
Укупно је планирано да буде потрошено 140 милијарди УСД на ‘ширење поморске нуклеарне снаге’. Путин је истакао да ће се готово сви бродови градити у домаћим бродоградилиштима и како је циљ да учврсти руску позицију као главну поморску силу света.
Занимљиво је и да је само три дана након поринућа подморнице на нуклеарни погон Владимир Мономах, треће по реду из групе стратешких крстарећих подморница из класе Бореј, уследила и најава највеће руске поморске војне вежбе у последње време.
Управо те подморнице имају веома важну улогу у стратешкој одбрани Русије и непосредно утичу и на могућности самосталног вођења не само одбрамбене, него и спољне политике Москве. Јер ако амерички ‘противракетни штит’ омогућава успешно ‘хватање’ преосталих нуклеарних пројектила, које би испалила држава погођена првим нуклеарним ударом, онда подморнице класе Бореј због своје покретљивости и великог домета драматично смањују такву могућност и тиме дају допринос ‘равнотежи страха’, како нуклеарно оружје заиста никада не би било употребљено.
(Адванце)
