Прочитај ми чланак

Хрватска захтева још 1055 српских и православних реликвија

0

relikvije

Још око хиљаду културних добара који су током рата деведесетих склоњени у Србију да би били сачувани, чека повратак у Хрватску. Ово је потврдио Миладин Лукић, председник српског дела Мешовите међудржавне српско-хрватске комисије за повраћај културних добара.

– Повраћај је регулисан Протоколом потписаним 2012, у оквиру ког је списак са подацима о 1.065 предмета који су тема повраћаја. Коначни списак, поред сакралних дела, садржи и архивску грађу из манастира СПЦ са територије Хрватске. Реч је о предметима који имају духовну вредност за православне вернике са тог подручја – каже Лукић.

У међувремену, после потписивања Протокола, на састанку Мешовите међудржавне српско-хрватске комисије од 27. новембра 2013. враћено је шест икона из цркве Светог великомученика Димитрија у Даљу и четири дуборезна украса са иконостаса цркве Светог Георгија у Боботи.

Питање повратка културног блага покренули су у Европском парламенту прошле недеље хрватски посланици Тонино Пицула и Дубравка Шуица, условљавајући Србију захтевом да повраћај преосталих драгоцености буде део преговарачког пакета за улазак наше земље у ЕУ. Како је Пицула навео, до 1993. из Хрватске је „отуђено“ 22.829 музејских предмета и 3.097 културних добара. Највећи део већ је враћен до 2008, али се Пицула жалио да од тада повраћај иде „на кашичицу“.

– Враћање блага са списка биће завршено после рестаураторских и конзерваторских радова у Србији и кад се обезбеде конзерваторски и безбедоносни услови у Хрватској – објашњава Лукић, и додаје да се поменутим Протоколом не уређује повраћај других, незаконито присвојених, односно украдених културних добара, пронађених на подручју Хрватске или Србије. Она су предмет сарадње МУП-а двеју земаља, Интерпола и Еуропола. 

ВРАЋЕНО 23.600 УМЕТНИНА

Како је после потписивања Протокола 2012. навело хрватско Министарство културе, у рату 1991-1995. из Хрватске је „отуђен, нестао или опљачкан“ 46.191 предмет из 45 музеја или установа културе. Од 2001. како је тада навео српски министар културе који је потписао Протокол Предраг Марковић, из Србије је враћено више од 23.600 предмета.

У претходној деценији враћени су предмети из Градског музеја Вуковар, Галерије Бауер, Збирке уметнина, укључивши и археолошки материјал са локалитета Вучедол, крај Вуковара, збирка нумизмата, сакрална грађа фрањевачке цркве Светих Филипа и Јакова у Вуковару, као и део предмета из збирке породице Пауновић из Вуковара. Из Спомен-подручја Јасеновац, из Меморијалног музеја холокауста у Вашингтону, у САД, враћен је такође део збирке од 6.531 предмета.

Лукић наводи и да је из Ликовне колоније Петар Смајић, Ернестиново, из Бање Јунаковић, крај Апатина враћено 38 скулптура и 3.833 дела из књижног фонда Фрањевачке књижнице – цркве Светих Филипа и Јакова у Вуковару, чуваних у фрањевачком самостану Светог Ивана Крститеља у Земуну. Из православне цркве из Боботе враћено је седам престоних икона царксих двери.

– Национална и свеучилишна књижница из Загреба предала је Пакрачкој епархији СПЦ 717 свезака старе и ретке грађе, седам регистара са 717 попуњених образаца и девет археолошких предмета. Обављена је и примопредаја две слике (Свети Никола и Свети Прокопије) из Капеле Пауновић из Вуковара, приватно власништво породице Пауновић, рад Стевана Алексића. Са иконостаса капеле Светог архиђакона Стефана из Патријаршијског двора у Даљу враћене су 23 иконе, јужне двери са иконом Светог арханђела Гаврила, северне двери са иконом Светог арханђела Михајла, крст са иконом Распеће Христово – набраја Лукић.

Враћена су и 33 дела из манастира Светог арханђела Михаила, Крка (четири), иконостаса из манастира Успења Богородице, у Крупи, и дела сакралне грађе из ризнице манастира (27), икона Богородице са иконостаса православне цркве у Даљу.

(Вечерње новости)

6 коментара “Хрватска захтева још 1055 српских и православних реликвија

  1. gifteconomy каже:

    Влада Српске Крајине је реаговала са овим писмом које медија не уважавају:

    ЕВРОПСКА УНИЈА УНИШТАВА СРПСКО КУЛТУРНО БЛАГО!

    Поштована господо,

    Чланице Европске уније су занемариле хрватске злочине геноцида над Србима у Првом и Другом светском рату и у време разбијања Југославије од 1990. до 1995. године. Ови злочини геноцида су, увек, припремани и спровођени и од стране западноевропских држава и Ватикана, те бисте ви, као руководици Европског савета, а у духу демократског устројства Европске уније (како га представљате), требало да отворите о овом геноциду расправу у Европском парламенту. Посебно зато, што за истребљење Срба и уништавање њихове културне баштине није исплаћена ратна одштета ни од једне европске државе (агресора на српске земље) – данас су све оне чланице Европске уније и чланице НАТО.

    Супротно томе – расправља се о наставку уништавања српског културног блага у Европском парламенту. Тај предлог су поднели хрватски посланици, Тонино Пицула и Дубравка Шуица, 15. априла 2014, у Стразбуру. Посланици Европског парламента су се огрешили о најосновнија правила логике, јер су изношење културног блага из Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) схватили као изношење из Хрватске. А да су правилно схватили судбину тог културног блага, било би им лако уочити да је прогнани српски народ спасавао своје културно благо из станова, кућа, музеја, школа и православних цркава, јер су хрватски војници и полицајци то благо пљачкали и уништавали – кад су прогонили српски народ од 1990. до 1995. Хрватска војска је уништила 1100 насеља у Републици Српској Крајини и порушила и спалила неколико стотина српских православних цркава. А у Другом светском рату су хрватски војници још темељније уништавали и пљачкали српско културно благо, јер су се угледали на понашање немачке војске, која је, од 1941. до 1944, опљачкала српске документе и књиге у румунском и српском Банату (територија Срба Крајишника) из Антике и Средњег века, то сместила у 25 железничких вагона, и сву ту количину (осим дватри кофера) спалила. О овом унишавању српског културног блага (које је и европско – јер су Срби творци најстаријег писма на свету), сачињен је записник, који су потписали представници Југославије, Аустрије и Немачке 1947. године.

    Немачка је (6. априла 1941) запалила и Библиотеку у Београду. Тад је изгорело пола милиона (500.000) књига и документа, међу којима су били и примерци из хришћанских цркава од 8. столећа Нове ере. Те књиге и документа су били на српском језику и на српском писму, а садржаји су им представљали културу и историју целе Европе и суседних азијских територија. Многи примерци најстаријих књига су уништени, а и стара документа. Њих није било на другим местима, те је Немачка, њиховим уништењем, обавила ненакнодиви губитак европској културној баштини – за што је треба осудити на плаћање ратне одштете, која би морала бити већа од оне која се плаћа за рушење градова, привредних објеката, болница, инфраструктуре, итд (што су авиони НАТО чинили на српским земљама од 1993. до 1999. године).

    На исти начин је поступила и Хрватска од 1941. до 1945, кад је порушила или одштетила најстарије цркве и манастире на Фрушкој гори (Србија) и у њима уништила документацију и књиге, на основу којих је писао историју Словена чешки историчар, Павел Ј. Шафарик.

    Такво уништавање српског културног блага је Хрватска наставила и у време разбијања Југославије – 1990 – 1999, те је, између осталог, спалила неколико стотина хиљада књига, енциклопедија и уџбеника писаних српским писмом, о чему је један часни Хрват поднео суду тужбу против Владе Хрватске.

    Као што нису посланици Европске уније схватили суштину уништавања српске културне баштине у Републици Српској Крајини (Зони под заштитом УН), то нису схватили ни државници Републике Србије, јер су (2008) предали хрватској део српског културног блага, које су прогнани Срби из окупиране Републике Српске Крајине спасили и донели у Србију. Овако бесмислена одлука Владе Републике Србије је делимично и изнуђена, јер су установе Европске уније присиљавале Србију, да српско културно благо преда Хрватској – а Хрватска га уништавала цело двадесето столеће, у споразуму с Аустријом у Првом светском рату и Немачком у Другом светском рату.

    Овакав поступак Европске уније би се могао разумети, да је она поставила захтев Хрватској – да врати прогнани српски народ из Републике Српске Крајине и Хрватске (у броју до 800.000), па тек тада да се и то спасено српско благо врати. Нека културно благо буде тамо где су и његови творци – Срби Крајишници!

    Ваљда је демократско начело о народу и његовој културној баштин – јасно! Где живи један народ, ту је и његова културна баштина. Европска унија ово правило забрањује Србима – подржава Хрватску, која тражи да српска културна баштина буде у власништву хрватске државе – на територији с које је (геноцидом) тај народ прогнан у Републику Србију, европске и прекоморске државе?!

    Поштована господо, пошто сте руководиоци установа ЕУ, надамо се – да нећете бити саучесници у пљачки српског културног блага и подржаваоци хрватског геноцида над српским народом.

    Милорад Буха, премијер

    Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

  2. АРАМЕЈАЦ каже:

    Полако људи важно је да ми не клонемо ДУХОМ и да се боримо за истину! Ми смо тренутно под Нато-окупацијом зато не треба да нас чуде одлуке педерчина на власти !!! Чињеница је да су хрвати смрдљива азијатска аварска ХОРДА и да ни језик а камоли шта друго на овим просторима није ЊИХОВО! Наравно да Српска научна историја може са пар докумената да оспори смрд. аварима ДРЖАВНОСТ и право на језик и писмо а камоли на некакве експонате…Али на власти је ватиканска титоистичко анти-српска бечко берлинска историја које се сви у врху Цркве и Државе не ОДРИЧУ!!! Та говна ће постепено да изумру а за нас је важно да нове генерације које долазе знају истину и знају шта је ЊИХОВО!!!

  3. Прича се, прича... каже:

    Сочи, Крим, Одеса, Придњестровље…

    Све јужније и западније!

    Руси неће дати православне светиње да се шаљу усташама!

  4. Границе српског самоубиства каже:

    Брисање српске историје и трагова српских огњишта на Балкану треба поверти професионалцима доказаним – хрватским усташама!

    Одличан потез још један у низу стрмоглавог пропадања Србије и српског народа!

  5. Беше једном један славан народ каже:

    За ово ће неко морати на суд кад тад!!!

    Они који су почистили Хрватску од Срба, они који спаљују мошти пластичним експлозивом, мошти им сметају!!!

    Они нама траже наше благао?! Да би га у будућности уништили поново, као што су рецимо мошти у Пребиловцима дигли у ваздух зајендо са црквом!!! Пребиловце су Другом светском рату све побацали у јаму!!!

    Ко је осуђен за то!!!

    Да се нађе у српском народу данас такве слине и гњиде да под таким понижавањем предају наше благо!!!

    Е моји преци Немањићи сви се данас у гробовима окрећете!

    Земљо црна отвори се да прогуташ данашње Србе бескичмењаке јадне и кукавне!

Коментари су затворени.