Прочитај ми чланакПоводом обележавања 120. годишњице рођења и 20. годишњице беатификације Алојзија Степинца, испред катедрале у Сиску откривен је споменик том злочиначком кардиналу.
Како преноси хрватски портал Индеx.хр, споменик приказује кардинала Степинца како у друштву двоје деце држи крст, а аутор споменика објашњава да је средиште композиције крст који представља блажениково мучеништво, док двоје деце симболизује допринос Степинца у спашавању деце из ратних прихватилишта.
Споменик је свечано отворен, уз прикладан програм културно-уметничких друштава, разних удружења, а освештао га је и сисачки бискуп Владо Кошић, који је том приликом рекао и да очекује да ће Алојзије Степинац ускоро бити проглашен свецем.
Ипак, чин откривања споменика није прошао без противљења дела јавности због чега је бискуп Кошић рекао „међу нама имамо издајице који не воле хрватску домовину“.
Постулатор за проглашење Степинца монс. Батеља свецем рекао је до захтева за беатификацију Степинца није било ни једног приговора папи или Ватикану, већ да су се они по јавили тек касније.
Он је још рекао и да се Степинац заузео током 1942. и 1943. године за децу, ратну сирочад која су била у прихватилиштима у Сиску и другим местима. Поновио је да то нису били логори, него прихватилишта, где су тадашње установе НДХ организовале боравак деце како би могле да оих преузму њихове породице. Према речима, Батеља тако је спасено око 12.000 деце.
– У њиховом спасавању, уз Диану Будисављевић, ангажовали су се многи други, међу којима и велик број Срба, а пресудна је била подршка надбискупа Степинца – казао је он.
– Поздрављам иницијативу да се у Београду подигне споменик Диани Будисављевић, али би уз њу требао бити и Степинчев споменик јер без надбискупа не би могла учинити ништа – рекао је монс. Батеља, истичући да је познато да је Степинац осудио и постојање логора Јасеновац.
Подсетимо, улога Степинца у Другом светском рату дуго је тачка спорења Србије и Хрватске. Док у суседној држави сматрају да је он заслужио да буде светац, званичан став Србије и Српске православне цркве је да се ради о ратно,м злочинцу.
Због лика и дела кардинала Степинца основана је мешовита православно-католичка комисија, али на њеним састанцима није се много постигло. Хрватска страна тврди да Срби нису доказали да је он био злочинац, док из СПЦ кажу да имају необориве доказе да се ипак ради о ратном злочинцу. касније су из СПЦ рекли да им из Ватикана нису дозволили приступ кључним документима, због чека у Хрватској сматрају да српска страна нема ваљане доказе којима би Степинца прогласила злочинцем.
Загребачки Вечерњи лист писао је да је сазнао да ће процес канонизације кардинала Алојзија Степинца ускоро бити и завршен, позитивним исходом по хрватску страну, јер српска страда није доказала своје тврдње.
С друге стране, директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф казао је почетком 2017. да ће Јевреји широм света протестовати уколико Ватикан прогласи Алојзија Степинца свецем.
ХРВАТСКА – ОТВОРЕНА ЧЕТВРТА ЏАМИЈА Драматична исељавања у Немачку, одлазе породице https://t.co/SVMgKlzO6v
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 8, 2018
– Чињеница да је Степинац подржавао НДХ, да никада није рекао нешто против те државне творевине, као и да је био Павелићев свештеник, довољно говори о његовој историјској улози и животу. Степинац не заслужује да буде свештеник, а камоли светац – истакао је тада Зуроф.
