Мијешани бракови, гдје су супружници припадници различитих народности, религија, цивилизација, су увијек у повијести били осјетљиво питање, а такви су и данас. Код таквих бракова долази до колизије између индивидуалног и колективног. Индивидуална права, одлуке и преференције припадају сваком људском бићу. Сватко је у свом микро-свијету себи властити креатор свог живота (или би тако требало бити). Насупрот томе, колективна права, одлуке и преференције припадају некој колективној заједници. Она може бити етничка, државна, религијска и сл.

Индивидуално и колективно се испреплићу у свакодневном бивствовању свих нас. Тешко је ту повући јасну црту. Точније, немогуће је. Наш стил, ритам и начин живота увјетован је друштвеним нормама заједнице којој припадамо. Љубав и брак ту нису изузетак. При одабиру брачног партнера, ако је припадник/ица неке различите колективне заједнице, доћи ће до размишљања, тешких одлука, тензија а можда и сукоба.

ЈУГОСЛАВИЈА И КУЛТУРНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ КРУГОВИ

Простор бивше Југославије након ратова прије двадесетак година није више плодно тло за мијешане бракове. Формално многи немају ништа против, али у стварности то је табу тема. Поготово у национално мијешаним срединама и подручјима погођенима ратом. Прије деведесетих било је баш супротно. Мијешани етничко-религијски бракови били су не само друштвено прихватљиви већ и пожељни од стране политичког сустава који је управљао. Такви бракови су били еклатантан примјер провођења државне политике „братства и јединства“.

Занимљива је особитост да су градови с највећим бројем мијешаних бракова у бившој Југославији постали најкрвавија попришта каснијих ратова. Вуковар, Мостар и Сарајево. Очито како мултиетнички бракови нису спријечили мултиетничке сукобе. Такође, изненађујуће је да у Босни и Херцеговини, која је прије деведесете имала највећу толеранцију према мијешаним браковима и највећи број истих, се водио најжешћи рат. Док је држава с најмање мијешаних бракова и с најмањом толеранцијом према истима, Словенија, јефтино се провукла кроз крвави распад државе. Да су ти бракови били искрени примјер уважавања, толеранције и поштовања различитости, требали су учинити ратове мање крвавим. Нису. То су примјери који не иду на руку заговаратеља таквих бракова, већ их негирају.

У нашим просторима еx-Југославије али и Европе испреплиће се више кругова цивилизација и култура. Три су основна. Овдје ћемо их колоквијално назвати римским, византским и османским културно-цивилизацијским кругом. У римски круг би спадала западна Европа са свим њеним народима и вјерама (понајвише католичком и протестантском). У византски круг спада источна Еуропа са својим народа и православљем. У османски круг би спадали муслимански народи у Европи на челу с Турском. Осим та три културно-цивилизацијска круга треба надодати и различите народе и државе који живе у Европи. Европа није исто што и Сједињене Државе. Свака од педесет европских држава је прилично различита од оне друге: језично, културно, идеолошки…

Културно-цивилизацијски кругови и различити етницитети су основне колективне заједнице с којима се мијешани бракови морају суочавати јер у њима и живе. Римски и византски круг су ближи један другоме од османског. Разлике су мање због мањих разлика између католичанства и православља него кршћанства и ислама. Османски круг је доста различитији од друга два па је за претпоставити како хршћанима и муслиманима је теже успоставити функционалан заједнички брак.

У неким дијеловима Европе етничко-националне препреке нису толико јако изражене као код нас на Балкану. Нпр. Финци и Французи немају наслијеђе заједничких ратова ни спорова. У нашим крајевима је политика посвађала све народе у сусједству. Кад се томе придода религијска разноликост Хрвата, Срба, Бошњака, Албанаца све постаје сложеније. Олакшавајућа околност за наше просторе је та да стил и начин живљења нису толико различити у градовима као што су: Загреб, Београд, Сарајево, Приштина. Међутим, политички сукоби и спорови су они с највећом тежином.

Милан Поповић и Северина Вучковић су се развели после пар година брака.

МЈЕШОВИТИ БРАКОВИ У СТВАРНОМ ЖИВОТУ

Аргументи који иду у прилог мјешовитим браковима истичу предност разлика. Пошто је такав брак спој двије различите нације, вјере, донекле и културе, има више „богатства“ од једнонационалних бракова. Супружници ће бити добри грађани који ће знати цијенити оне друкчије. Мјешовити брак добар је у увјетима глобализације. Он спада у трендове мелтинг пота које упорно зазивају неолиберални политичари. Такав брак брише разлике међу нацијама и вјерама па ваљда омогућује стварање неког новог унифицираног свјетског човјека који би интегрирао све већи број нација, религија, раса, култура. Дјеца у тим браковима имат ће могућност упознати различитости и неће постати ксенофоби ни екстремисти. Славити ће два Божића, или Божић и Хануку и сл. Дјеци из тих бракова ће се бити лакше прилагодити све разноликијем друштву у којем живимо. Можда ће имати и два имена од којих ће име бити карактеристично за једну групу, а презиме за другу. Дјеца из мултиетничких и мултиконфесионалних бракова имат ће предност да се опредијеле за етничку припадност по властитој вољи, док то није могуће дјеци из једнонационалних бракова.

Нетолеранција и дискриминација (у самом браку и у друштву) су два најјача разлога која не иду у прилог мијешаним браковима. У таквим браковима је тешко постићи равноправност и једнакост међу супружницима. Најчешће један партнер, често отац, намеће свој вриједносни систем. Други партнер, најчешће жена, приморан је поистовјетити се са својим партнером: национално, културно, вјерски или ће бити одбачен. Иако формално сватко од њих остане у идентитетском смислу оно што је и био кад је ушао у тај брак, преузме свјесно или несвјесно образац понашања и размишљања јаче стране у браку.

Кад је одгој дјеце у питању то је поготово велик проблем. Прва варијанта подразумијева да се дјеца цијели живот двоуме којој национално-конфесионалној скупини припадати. Остају растргана између припадности својих родитеља. У другој варијанти дјеца добивају индоктринацију од стране само једног родитеља и постају жестоки националисти пуни мржње и нетрепељивости према другим народима. Трећа варијанта подразумијева потпуну незаинтересираност и одбојност према етничко-вјерско-културном идентитету. Таква ситуација доводи до отуђености од друштва и проблема дефинисања самога себе.

МЈЕШОВИТИ БРАКОВИ И ДРЖАВА

Тко ће се с киме женити и вјенчавати особна је ствар сваког појединца. Ступање у (мјешовите) бракове је слобода избора Све што се догађа и настаје из истинске љубави треба поздравити. У нашим балканским крајевима мијешани бракови носе са собом многобројне проблеме и компликације с рођацима, пријатељима, сусједима, државним институцијама. Такви проблеми цијена су мултиетничких и мултиконфесионалних бракова. Мјешовити бракови посебно су осјетљиви у мјешовитим подручјима како што су Вуковар, Книн, Мостар, Косовска Митровица. У таквим срединама супружници ће се морати носити с већим тешкоћама какве не би имали у једнонационалном Загребу или Београду.

Политика се не би смјела јавно мијешати у одабир појединаца како је нпр. било у бившој држави. Политика југославенског братства и јединства, тј. мијешања различитих народа и вјера довела је до ужасних ратова чије посљедице и данас осјећамо. За све је крива југославенска државна политика. Изврстан примјер како се држава не треба и не смије понашати.

Држава кроз своје институције, понајвише медије и образовање треба едуцирати своје житеље што ће им позитивнога, а што негативнога мјешовити бракови донијети у живот. Најважније, што ће донијети њиховој дјеци. Кад би било истинске толеранције, једнакоправности, уважавања, респектирања не би било никаквих проблема. Колико год нам трубили о тим вриједностима истина је како већина народа врло тешко толерише све оно што је различито од њих у сваком смислу: етничком, религијском, регионалном, расном, љубавном, прехрамбеном, одјевном, глазбеном…

Већина људи те толерише док си на њиховој валној дуљини погледа на свијет. Кад је тај поглед у неком смислу друкчији слиједи друштвена дискриминација. Свачији избор треба поштивати. Мјешовити бракови могу бити фантастично добри, толерантни и функционални, а такође могу бити извор зла и недаћа. На свакоме је нека бира своју судбину.

Извор: СРБИН.ИНФО

Ознаке: Матија Шерић, мешовити бракови, породица, СРБИН.инфо