Прочитај ми чланакОд стварања прве државе Јужних Словена, која ће с временом прерасти у Југославију, прошло је тачно једно столеће, а чак и спомињање имена земље која се дезинтегрисала почетком 1990-их у крвавим ратовима изазива различите и, углавном, веома емотивне реакције, пише Ал Џазира Балканс.
Југословенска идеја потекла из Хрватске
Историчаре и филозофе историје забрињава фалсификовање историјских истина и редуковано представљање историје, у којем се мотиви за стварање Југославије увек или избацују из наратива или гурају дубоко на маргину. Југославија је настала као тежња народа словенског југа да остваре слободу у независном политичком уређењу, а све остало јесу погрешне интерпретације прошлости.
– Стварање Југославије, која је испочетка формирана као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (СХС), био је резултат тежњи народа да се ослободе империјалног јарма, а политички услови стекли су се тек крајем Првог светског рата, кад постаје јасно да Аустро-Угарска монархија престаје да постоји и кад из САД долази политичка порука која омогућује националну самосталност – објашњава услове из којих је настала Југославија историчар из Сарајева Хуснија Камберовић.
Камберовић каже да је већина тадашњих политичких елита желела стварање југословенске државе и да је стварање те државе тада одговарало већини народа. Хрвати и Словенци били су незадовољни положајем у Хабсбуршкој монархији, објашњава Камберовић, додајући да је стварање Југославије отварало нове перспективе националног развоја.
– Црногорци су имали различите погледе, били су прилично подељени, између осталог, и због тога што су од 1878. функционисали као независна држава са властитом династијом, али су и они крајем рата прво прогласили уједињење са Србијом, која се 1. 12. 1918. ујединила са Државом Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Можда су најнезадовољнији били Македонци, који су имали негативно искуство из Балканских ратова 1912/1913, као и Муслимани у Санџаку и Албанци на Косову, с обзиром на то да су они тај улазак у југословенску државу доживљавали не као оквир за властиту афирмацију него као неку врсту окупације – каже она.
„Југославија – најбоља историјска опција за Хрвате“
– Иронично, данас се југословенска идеја, која је настала у кругу напредне хрватске интелигенције оног времена, највише оспорава у Хрватској, а југословенска држава најнегативније конотације добија управо из хрватских интелектуалних и политичких кругова. Југославија је била најбоља историјска опција за Хрвате – каже историчар из Загреба Твртко Јаковина.
Формирањем Југославије спречено је стварање „Велике Србије“, тврди Јаковина, који објашњава да би делови данашње Хрватске понудом, коју је добио, па одбио председник Владе Србије Никола Пашић, припале Србији.
– Влада Србије имала је две опције и два решења и једно од њих је било стварање „Велике Србије“ окупљањем српских земаља или окупљањем земаља на којима живе искључиво Срби или стварање велике јужнословенске државе која ће се протезати од Караванки до Вардара – додаје он.
Да није дошло до стварања Југославије и да је Пашић прихватио понуду Антанте, државни простор Јужних Словена изгледао би битно другачије, а Хрвати вероватно никад не би успели да остваре своју националну, политичку и културну аутономију. Многи данас не разумеју да би без Југославије простор хрватских земаља остао расцепкан на неколико делова.
Пашићеве амбиције веће од „Велике Србије“
Кад говори о понудама Антанте Николи Пашићу и његовом одбијању, Камберовић подсећа да је договор подразумевао да Србија добије Босну и Херцеговину и део Далмације, али је исто тако подразумевао да се Србија, у корист Бугарске, одрекне источне Македоније и још неких делова који су у Србији сматрани „српским националним интересом“. Пашићеве амбиције биле су веће од „Велике Србије“.
– Пашић је то одбио из много разлога, а мислим да је кључно било његово уверење да се тиме не решава српско национално питање. Он је сматрао да се српско национално питање може решити стварањем државе веће од „Велике Србије“. Међутим, сукоби који су почели одмах након њеног стварања нису оправдали првобитне наде – закључује Камберовић.
