И српска публика имала је прилике на ТВ каналу Виасат Хисторy-у гледати серијал "Хрватски краљеви", нажалост није било назначено да се ради о бајкама.

У серију је уложено брдо пара, рађена је по систему донеси пуно занимљивих чињеница из тог времена (како су се људи облачили, које су оружије имали) које немају везе са Хрватима, укради неколико српских владара, па све то помјешај са неколико измишљених хрватских краљева. И ево серије. Постоји само један проблем, није било никаквих хрватских краљева јер тада ни Хрвати још нису били измишљени.

Са Хрватском, хрватством и „тисућљетном“ хрватском културом и повијешћу најбоље је обрисати задњицу. Читава Хрватска повијест је шовинистичка фарса. Кривотворина до фалсификата. Гдје се уопће спомињу ти Хрвати у 8., 9., 10., 11. вијеку које покрива радња те лажљиве серије? Једном ријечју нигдје. Идеолози хрватства наводе четири спомињања Хрвата из тог времена. Сва четири су каснија подвала.

Прва и најпознатија хрватска кривотоворина је Трпимирова даровница из 840. Проблем је само што је једини пријепис те даровнице млађи 800 година од наводног настанка, а у тих 800 година речену даровницу не спомиње нико. Зашто? Можда зато што још није била написана? Нада Клаић је била националистичка повјесничарка и једно од највећих имена хрватске повјесне знаности, а одбацивала је Трпимирову даровницу као фалсификат.

Други наводни спомен Хрвата је писмо Папе Ивана X непостојећем краљу Томиславу. Али већ погађате, ни то писмо не постоји у оригиналу, већ само пријепис тог писма 600 година касније.

Писма које нико у тих 600 година не спомиње, зашто?

Можда зато што писмо није ни постојало. У првој половини 10. стољећа Далмацијом је владала краљица Домаслава, а не Томислав. Постојао је до душе српски владар Томислав Први Владислављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић, али живио је равно 200 година раније. Очито је ватикански поп женомрзац када је кривотоврио повијест 6. стољећа касније Домаславу претворио у Томислава, јер је прикладније и доличније да измишљеним Хрватима влада измишљени краљ Томислав, а не нека жена. Томислав му је фонетски био сличан Домаслави, па га је зато изабрао. И сами хрватски повјесничари су доказали да је краљ Томислав измишљотина. Чак и то писмо 600 година млађе од оригинала који није постојао се не налази у Ватикану, него у сто пута преправљаном дјелу „Хисториа Салонитана“ које је ваљда настало у 13. стољећу, али оргинал гле чуда не постоји, него само неколико различитих верзија из 17. стољећа. Дакле, опет немамо ништа.

Али има и трећи „доказ“ спомињања Хрвата. То је олтарна ограда из Шопота код Бенковца гдје пише „Branimir Croatorum“, међутим последње анализе су устврдиле да ограда не припада тој цркви и да се слова разликују од осталих слова на друга три пронађена натписа о Бранимиру. Осим на тој спорној прегради свугдје другдје се Бранимир назива „Дуx Славорум“, а само овдје “ Croatorum“. Спорна ограда је „нађена“ 1928. у вријеме прославе „Томиславове године“, клерофашистичке манифестације коју је организирала Католичка црква и која је служила стварању католичко-хрватског националног идентитета.

Након тога из 1928. била су још три искапања на тој локацији (последње у осамдесетим кад је опет повампирио хрватски клеро-фашизам), али ништа није нађено. Само је откривено да та ограда никако не припада тој цркви, него је однекуд донесена, што је охладило хрватске археологе у жељи да даље копају. Мислили су да ће наћи још спомињања Хрвата, а нашли да и та ограда нема везе са том црквом, па су им импликације проналаска биле јасне – брижна рука ватиканског кривотворитеља са пуно пажње и љубави уклесала је ријеч „Croatorum“ на орнамент, преграду донесену са неке друге локације. Без правог националног идентитета, без икакве стварне повијести, католички попови и идеолози хрватства увијек су били присиљени гусарити по српској повијесној и културној баштини, као и измишљати повијест.

То нас доводи до четвртог фалсификата, спомињања Хрвата у дјелу Константина Порфирогенета „О управљану царством“. Али са тим списом постоји много проблема. Прије свега нема шансе да би неки Бизантски цар писао славенске легенде о некаквој браћи и сестрама. Константин наводно пише да име Хрват на њиховом језику значи „онај који посједује много земље“, али ријеч „Хрват“ то не значи ни на једном славенском језику. Те легенде о Хрватима су католички свећеници касније прикељили у дјело Константина Порфирогенета јер наравно оригинално дјело не постоји, само њихови измјењени пријеписи настали стотинама година касније од оригинала.

Према фалсифицираном дјелу Константина Порфирогенета непостојећи краљ Томислав имао је 60.000 коњаника, 100.000 пјешака и неколико хиљада морнара. Колика је то лаж илустрират ћемо успоредбом, то је као да неко данас напише да Хрватска има 40.000 авиона 5. генерације Ф-22 (Хрватска има пар мигова 21 које су им подвалили Украјинци и који не могу летити јер се стално руше).

Карло Велики је имао највећу и најјачу еуропску државу средњег вијека, а није могао скупити ни 8.000 коњаника. Иза Карлове државе остала је и ријеч краљ у славенским језицима и документи и цркве и самостани и градови…. иза Томислава и његових 60.000 коњаника није остало ништа. Колико данас људи живи на подручју Далматинске загоре и ливањско-дувањског краја гдје је била наводна Томиславова држава?

Можда 100.000. Тада није живјело ни 15.000 људи, који су живјели по задругама, 25 људи у једној. Задруга је имала по неколико коња. Све скупа, на том простору није било ни 1500 коња. То су босански брдски коњићи, теретни, а не ратни, за рат су бескорисни. Од њих се ратна коњица није могла направити. Читав тај крај је одувијек сиромашан и пољопривредно никакав, а како је било тада кад нису имали ни кормпир ни кукуруз?! Пшеница ту ни данас не рађа. Чиме се поткивали 60.000 коња? А оклопи, кациге, мачеви, штитови за 60.000 људи? За сваког коњаника требало је продати преко 50 крава. Од куда им храна за 160.000 људи? Један војник може носити хране за 7 дана, а тада су војни походи трајали мјесецима. Како се по Херцеговини и Босни хранила толика војска? Или Славонији која је тада била мочварна, пуна прашуме и слабо насељена?

Очигледно је да Константин Порфирогенет никад не би писао такве глупости и да су по његовом дјелу пуно касније месарили католички свећеници.

Кад се чак и уз највећи опрез загребе по „тисућљетној хрватској повијести“ не остане ни камен на камену, само измишлотине и лажи идеолога хрватства из научно-фантастична серије „Хрватски краљеви“ која би могла ићи руку под руку са серијом „Древни ванземаљци“ (Анциент алиенс). У ствари, „Древни ванземаљци“ су озбиљнија документарна серија од „Хрватских краљева“.

Ознаке: историјски фалсификати, Мислав Хорват, срењи век, српска историја, Хрвати, хрватска историја, хрватски краљеви