Прочитај ми чланак
Јутарњи лист, најтиражније хрватске новине, објавили су чланак СКАНДАЛ НА највећој светској ИЗЛОЖБИ О ТЕСЛИ ‘Зашто се нигде не спомиње Хрватска?‘ у којем исказују запрепашћење због чињенице да на највећој светској изложби, о српском научнику Николи Тесли, нигде се не спомиње Хрватска.
Шта даље пише у поменутом чланку прочитајте овде:
„У срцу Мадрида, у згради шпанске компаније Телефонике, изложбу сваки дан посјети неколико хиљада људи, а викендом и око 12.000. Организатори тврде да се ради о највећој изложби о Тесли у историји.
Бесплатан улаз, хладно време и уличне рекламе широм града подстакле су многе на разгледање па у редовима чекају десетине грађана.
„Сада сам први пут чула за Теслу и не знам одакле је“, каже Ванес+са Родригез студент међународних односа из Мексика.
Изложбу о славном научнику организују Музеј Николе Тесле из Београда и Фондација Телефоника, део истоименог телекомуникационог дива. Покровитељ је српска амбасада у Мадриду.
На улазу у изложбени простор пише да се „Никола Тесла родио 1856. у Смиљану, српском селу у Аустријском царству“. Хрватска се на изложби не спомиње нигде.
Исти уводни текст стајао је и на интернет страници фондације. Хрватска туристичка заједница у Мадриду упозорила је хрватско велепосланство које је контактирало организаторе.
„Истакли смо да је Тесла рођен у Смиљану у Хрватској и да је позната његова изјава ‘поносим се српским родом и хрватском домовином'“, каже Кармен Шешеља, саветница у хрватској амбасади. „Текст на вебу је коригован“, додаје.
Коригован је тако да сад на њему пише: „североамерички истраживач, српског порекла, Никола Тесла (Смиљан, зона с већинским српским становништвом у данашњој Хрватској)“. Тај податак, међутим, није тачан. Ни данас, нити у време Теслина рођења.
Владимир Јеленковић, помоћник директора београдског Музеја Николе Тесле, напомиње да изложба отворена у новембру нема примеса никакве политике.
„Нема ничег спорног. Тесла је рођен у Војној крајини у Аустријском царству, у Хабсбуршкој Монархији“, наглашава и Јеленковић и образлаже да је Војна крајина у време Теслина рођења била под директном управом аустријском.
Војна крајина је укинута и враћена матици земљи 1881. године.
„Дакле, Војна крајина у време Теслина рођења, нема никакве везе са Хрватском нити у било којој варијанти то може бити земља генијалног истраживача“, тврди Јеленковић.
Портпарол Телефонике Давид Аранс није одговорио на питања Хине. Шпански аутори Марија Сантохо и Мигуел Делхадо, које је за текстуални опис изложбе ангажовала фондација, нису били доступни за коментар.
„Ово је контроверзно питање“, каже Сара Химено, 24-годишњи асистент у Телефонике док посетиоце изложбе шаље у дугачки ред на улазу. „Просрпски извори тврде да нема везе са Хрватском, док они склони Хрватима истичу да се Хрватску мора да спомене“, каже.
Изложба под називом „Никола Тесла: Његова је будућност“ завршава у недељу, а из Мадрида путује у Мексико, Аргентину, Бразил и Чиле.
„Због изузетног интересовања шпанске публике Телефоника је заинтересована за њено гостовање у Латинској Америци где послује у четрнаест земаља“, каже Јеленковић.
У последњих неколико година изложба је била приказана у више од 20 земаља, укључујући Аустрију, Француску, Кину, Аустралију и САД.
Србија интензивно ради на промовисању Николе Тесле, чије име носи београдски аеродром и чији се лик налази на њеним новчаницама, видно истакнуто на мадридској изложби. Експонати, укључујући фотографије научника и његове личне записе, допремљени су из Београда.
Спор међу државама не изненађује Хосеа Луиса де ла Пени, директора дипломатске школе у Мадриду, дела шпанског министарства спољних послова. „За земљу је важно реаговати у оваквим случајевима, но нема никаква гаранција да ће друга страна нешто променити“, каже.
Јеленковић, пак, напомиње да београдски Музеј Николе Тесле у својим самосталним изложбама користи најкоректнију дефиницију Тесле – српско-амерички научник, физичар, инжењер и проналазач, рођен је у селу Смиљану, у Војној крајини (тада у Аустријском царству, данас у Републици Хрватској) .
Саветница у хрватској амбасади госпођа Шешељ напомиње да организатори у Мадриду „нигде нису споменули Теслине везе с Хрватском“.
Ово није први овакав спор у Мадриду. Пре две године је у главном граду Шпаније организована изложба о Иви Андрићу, добитнику Нобелове награде за књижевност и југословенском дипломату у Мадриду. Србија се прометнула у главног организатора, а различите ставове на отварању изразила су амбасаде Хрватске и БиХ.
Истовремено, посетиоци пролазе тамном просторијом у којој бљеште 3Д рачунарске анимације Теслиних проналазака.
На зиду су исписане и речи самог проналазача:
„Оставимо да будућност каже истину и судимо свакога према његовим успесима и циљевима“.
(Јутарњи лист, Србин.инфо)
Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.
