У Книну је одржано нешто што је у сваком случају завршило као помахнитали, заслијепљени, националнистички – усташки дернек. И то под формалним или неформалним покровитељством државе, Колинде Грабар Китаровић и којекаквих институција и за корупцију оптужене книнске градоначелнице. Згодно друштво.

Но, сви смо могли изабрати не отићи на тај њихов шовинистички дернек, могли смо изабрати не слушати патетичне испразне фразе собосликарице у фушу, могли смо изабрати не гледати подизање споменика шефу ратног режима који је најодговорнији за ратне злочине, претворбено приватизацијску пљачку и ратно профитерство. Али, имамо ли право окренути главу и изолирати се од тог њиховог неоусташког вампирског бала, од њихових крволочних убилачких поклича, имамо ли право окренути главу пред чињеницом да шефица државе дернечи с онима који поздрављају „старим хрватским поздравом“, усташком крилатицом „За дом спремни!“.

Није требало дуго након Колиндиног повратка из Израела да се види како су њене ријечи изговорене у Jад Вашему и тoком посјете Јерусалиму обичне научене, пригоднке политичке фразе. Чим се вратила у своје стадо, завршила је с онима који поздрављају и кличу усташким поздравима.

Међутим, упркос томе што је маса Глогошком током његовог говора клицала: „Убиј, убиј, убиј Србина! Србина! Убиј Србина!“, полиција није реаговала. Није идентификовала оне који позивали на убојство, као што није поднијела пријаве нити против организатора скупа.

Дакле, полиција је пружала заштиту неоусташама и онима који позивају на убиства Срба! Другачије не знам рационално објаснити разлоге због којих полиција није примјенила законе у овом случају, и због чега није привела оне који су узвикивали позиве на убиство Срба.

Зато сам данас и Државном тужилаштву, тачније уреду Динка Цвитана и Управи полиције, али и кабинету министра Ранка Остојића упутио и пријаву због овог догађаја, али и неколико питања на која сам затражио одговоре.

„Што ће и хоће ли ишта Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске и ДОРХ подузети по питању ових позива на убијства? О којим се могуће казненим дјелима ради? Хоће ли ДОРХ и МУП наложити да се према видео снимцима провјере идентитети особа које су позивале на убијства, те против њих подузети одређене радње? Хоће ли против организатора скупа и одговорних особа бити покренути законом предвиђени поступци ради не подузимања мјера како би се спријечило почињење овог казненог дјела? Хоћете ли подузети мјере и против одговорних особа које су током позива на убијство говориле на говорници окупљенима, али нису реагирали нити покушали спријечити почињење овог казненог дјела? Хоћете ли испитати околности под којима МУП и Полиција нису по службеној дужности реаговали на овакве позиве на убиства и нису поднијели пријаве нити покренули поступке против одговорних?“, питања су на која сам од ДОРХ-а и МУП-а затражио журне одговоре.

Но, остаје и питање политичке одговорности ХДЗ-а, Томислава Карамарка, Јосипе Римаца и коначно Колинде Грабар Китаровић за ово усташење и позиве на убиства. Они су, наиме, практички главни организатори паралелног дернека у Книну, који је више наликовао на неки усташки митинг, и стога и морају сносити и особну и казнену, али и политичку одговорност за оно што се у Книну догодило. С друге стране, Ранко Остојић, напокон, мора одговорити постоји ли паралелна мафијашка структура која му контролише полицију, а која би била субординирана Карамарку и његовим људима. Па би то онда објаснило због чега се у оваквим случајевима не реагује, јер напросто МУП не контролише ни на који начин полицију, коју пак контролише нетко трећи?

Непосредно прије него што сам ову колумну послао за објаву, стигао ми је мејлом и одговор Полицијске управе шибенско-книнске на постављена питања.

„Наставно на Ваш упит обајештавамо Вас да обзиром да је ово јавно окупљање сукладно одредбама Закона о полицијским пословима и овластима аудио-видео снимано и фотографирано, прегледом тих снимки ћемо утврдити да ли постоји основана сумња да су, осим до сада процесуираних, почињени и други прекршаји, темељем чега ћемо подузети законом прописане мјере и радње из наше надлежности“, кажу из шибенско книнске полиције. Међутим, како сам их додатно питао, поставља се питање ради ли се овде тек о „прекршајима“, или према новом Казненом закону и о неким од казнених дјела?

„Управо ме то и занимало, да ли ћете скандирање „Убиј Србина!“ квалифицирати само као прекршај, или ћете такве позиве квалифицирати и као неко озбиљније – казнено дјело, обзиром на актуалне одредбе казненог закона које имају више таквих квалифицираних казнених дјела?“, додатни је упит који сам као одговор на њихово очитовање послао ПУ шибенско книнској.

(BETA/HINA/Tomislav PAVLEK/DS)

Свакако, није добро да полиција у оваквим случајевима дјелује само након притиска нас новинара и јавности, поготово обзиром на чињеницу да све знају, све имају снимљено и регистрирано, али без притиска јавности нису одлучили примијенити законске прописе.

Након одговора полиције, примио сам и службени одговор Државног тужилаштва Републике Хрватске, који су, иако сам им уз питања послао и видео снимкак скандирања „Убиј Србина!“, очито одлучили игнорирати ове позиве на убиства Срба.

„С обзиром на законом одређену надлежност, упућујемо Вас да се са својим упитом обратите надлежној полицијској управи везано за поступање на наведеном догађају односно јесу ли забиљежени елементи прекршаја или казненог дјела за које се прогон подузима по службеној дужности те је ли о истоме извијештено надлежно државно одвјетништво“, одговорила ми је Мартина Михордин, гласноговорница ДОРХ-а.

Тако да се поставља питање поступа ли ДОРХ у овом случају противзаконито, обзиром да и након што сам им доставио снимак спорног догађаја и поднио пријаву електронском поштом, уз постављене упите, нису одлучили затражити од полиције и мјесно надлежног државног подвјетништва покретање никаквог поступка везано уз скандирање „Убиј Србина!“. У таквој земљи, у којој ДОРХ и полиција игноришу позиве на убиства, више је него очито да су такве манифестације фашизма допуштене и да их се институционално толерише.

На крају, како неоусташе увијек наглашавају да „За дом спремни!“ није усташки него „стари хрватски поздрав“, значи ли овај масовни позив на убиство Срба у Книну да је у ових двадесет година након „Олује“ и „Убиј Србина“ постао „стари хрватски поздрав“, који је изказј домољубља, а не фашизма?! Уосталом, ово се друштво не може опрати од чињенице да су стотине, ако не и хиљаде, младих и старих скандирали „Убиј Србина!“. То је стравични монструм који очито скривено чучи негдје у сјени модерне хрватске државе и само чека поновну прилику да изађе у мрак. Ако га пустимо. Ако их пустимо! Ако им допустимо да кличу „Убиј Србина!“.

Ако пред њиховим злочином мржње окренемо главу, ми смо ништа друго него помагачи у њиховом сличину и помагачи тих злочинаца мржње да у овом друштву и земљи постану доминантна политичка снага. Уосталом, то је та већина која је изабрала Колинду Грабар Китаровић. То је тај њен „народ“ којем је патетично урликала колико га воли.

Окренемо ли главу, они ће се у сумрак претворити у усташке монструме који ће прво остварити своју заклетву „Убиј Србина!“, а онда ће кренути убијати све друге с којима се не слажу.

Није то више ситуација за окретање главе пред неком маргиналном фашистоидном скупином. То су организирани неоусташе који хрле на власт прикривени у демократе.

Злочинци мржње. То је њихов једини прави идентитет.

Извор: Seebiz.eu

Ознаке: Домагој Раметић, Книн, Колинда Грабар Китаровић, неусташе, Срби у Хрватској, Хрватска