Прочитај ми чланакПровокација из Хрватске, овога пута у паковању „европских вредности“, стигла је директно у лице српским студентима који тренутно бораве у Стразбуру, пратећи расправу о Србији у Европском парламенту. Како је пренела Политика, хрватски посланик у Европском парламенту, Стивен Никола Бартулица из екстремно десничарског Домовинског покрета, искористио је говорницу не како би допринео дијалогу или отворио перспективу сарадње, већ да понови старе, добро познате, и никада аргументовано утемељене оптужбе на рачун Србије.
Он се директно обратио студентима у блокади, који су расправу посматрали са галерије, и рекао им нешто што до сада нисмо чули.
„На крају порука студентима – добро је да се залажете за европске вредности, а то и за вас значи помирење са Хрватском и признање кривице за све што је учињено нашем народу деведесетих година. То су исто европске вредности. Нема поверења без признавања истине а истина понекад може бити горка али без тога нема напретка“, поручио је у једном даху Бартулица.
Његова изјава да „Србија није земља либералне демократије европског типа“ и да је „заробљена у својим националним митовима“ представља класичан пример политичког говора који не тражи решења, већ производи тензије. Посебно је симптоматично што Бартулица инсистира на признању „агресије Србије на Хрватску“, игноришући сложеност ратних сукоба деведесетих и чињеницу да су жртве, разарања и прогон доживели и Срби – и то у Хрватској.
Кулминација његовог наступа, међутим, није у увредама на рачун Србије, већ у директном обраћању студентима у блокади, којима је поручио да и они, ако заиста верују у европске вредности, треба да признају „све што је Србија учинила Хрватској“. Оваква порука није ништа друго до покушај политичке инструментализације једног студентског покрета који је настао као реакција на домаћу неправду, корупцију и институционалну трулеж, а не као израз спољнополитичких ставова.
Бартулица овде не говори студентима, већ преко њих – српској јавности. Он злоупотребљава протест као цивилни отпор диктатури да би у њега убацио своју геополитичку агенду. И што је најопасније – то чини под плаштом „истине и помирења“.
Истина, ако је заиста желимо, мора бити заједничка, а не наметнута. Она не настаје у захтеву за колективним признањем кривице, већ у заједничком признању патње свих жртава. Европске вредности нису политичка уцена, него простор за дијалог, правду и правичност. А Бартулица је показао да му до таквих вредности није стало.
У овом тренутку најважније је да студенти остану доследни — њихова борба није ни антиевропска, ни антихрватска, већ искључиво антикорупцијска и продемократска. У томе је њихова снага.
