Прочитај ми чланакИз Хрватске се дневно исели 247 особа, што значи да је сваке године напусти град величине Осијека, наводи се на порталу 24сата.хр.
Према резултатима анализе, на коју се портал позива, Хрватска је за десет година остала без 204.300 становника.
Од 2009. године, када је почело масовно исељавање, највише одлази становништво између 20 и 39 година.
Од априла 2011. године до марта 2018. природним путем Хрватска је изгубила 91.750 становника, а од 2009. године Државни завод за статистику (ДЗС) бележи негативан миграцијски салдо, што значи да је од те године број Хрвата који се одселио у иностранство премашио број оних који су дошли у Хрватску.
Како се наводи у тексту портала 24сата.хр, највише одлазе млади људи старости између 20 и 39 година, њих 46,7 одсто, међу којима је више мушкараца, око 54 одсто.
Масовније исељавање почиње од 2014. године, након што је Хрватска 2013. године постала чланица ЕУ 2013. године.
Подаци истраживања ДЗС-а показују да је миграцијски салдо за период од 2012. до 2016. године позитиван једино у Истарској жупанији.
Најатрактивнија земља за Хрвате је Немачка, у коју се 2016. године одселило 58,4 одсто исељених Хрвата, а велики број њих одлази и у БиХ, затим Аустрију и Ирску.
Према резултатима анализе, из Хрватске се дневно исели 247 особа, док сваког сата та земља губи 10 становника.
„Сваких шест минута неко се одсели. Ако се то настави, за пет година Хрватску би могло да напусти још 500.000 људи. Више нико неће остати у домовини, осим старих људи, најбогатијих и “обезбеђених“, наведено је у истраживању.
Демограф Стјепан Штерц је казао да уколико се нешто не промени, Хрвата би 2031. године могло бити мање од три милиона.
МОСКВА извукла поуке због ћутања на Бриселски споразум, неће дозволити… https://t.co/jyEoTjNSlh
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 3, 2018
Портал 24сата.хр спровео је истраживање о узроцима, размерама и последицама исељавања људи из Хрватске, а у анкети је учествовало 50.000 мушкараца и жена.
Неки од одговора испитаника показују да одлазе због економске ситуације у земљи, услова рада и лоших могућности за напредовање за младе људе.
„Не мислим да се вратим, јер бих у сваком погледу назадовао“, кажао је Филип Максан, док је Иван Бегић навео да је „Хрватска предивна земља која младим и амбициозним људима не пружа ништа“.
Ана-Марија Хота, која се такође иселила из Хрватске, казала је да за домовином не пати, нити је мрзи, али да се у њу не враћа, док је Катарина Милковић казала: „Нисам видела будућност. Одлучила сам кренути испочетка у земљи без усташа и партизана“.
