Прочитај ми чланак
Пећ – На јучерашњи дан пре тачно десет година у центру Пећи нападнут је аутобус који је возио српске пензионере из метохијског повратничког места Осојане да би регулисали пензије од 45 евра.
Превоз пензионера је организовао УНМИК, који је вршио обезбеђење са КФОР-ом, и ако је било једноставније, јефтиније и сигурније да доведу у Осојане пар службеника који би то све урадили на лицу места, али није било тако.
Аутобус је каменован више од 2 сата и поред каменица бацани су и моловтовљеви коктели, а биланс тог инцидента је три повређена пензионера а остали преплашени, 2 теже повређена УНМИК полицајца, три теже повређена припадника КФОР-а и аутобус цео полупан и делимично запаљен. О целом догађају постоје видео снимци и све новинске агенције су пропратиле тај догађај.
На основу докумената до којих смо дошли покушали смо да проверимо шта је све урађено са тим случајем и докле се стигло, али нисмо успели да добијемо никакву информацију. Полицајци који су водили тај случај кажу да се ничега не сећају, из УНМИК-а, ЕУЛЕX-а и КФОР-а смо добили одговор да они који су били ту у то време и водили случај више нису на Косову и пребацују одговорност на друге.
Оно што је занимљиво у вези овог инцидента да после 10 година нико није процесуиран, а случај је тотално избрисан из архива УНМИК-а, КФОРА-а, Косовске полиције, Косметског тужилаштва, ЕУЛЕX-а и других. Случај као да се никада није ни десио. Целокупни доказни материјал је уништен и нико не прихвата одговорност за то.
Власник аутобуса који је полупан и запаљен тог дана, Вукосав Репановић, за Браво радио каже да је после инцидента аутобус одведен у базу КФОР-а у Осојану и да је УНМИК преузео да га поправи и врати, али до данашњег дана аутобус му није враћен.
„УНМИК је одшлепао аутобус, без мог знања и одобрења у сервис на поправку и никада га није вратио. Покушавао сам да ступим у контакт са њима, али у то време слобода кретања је била ограничена, а они нису хтели да дођу до Гораждевца или Осојана тако да дуго нисам успео да ступим у контакт са њима. Касније сам се обраћао УНМИК-у, КФОР-у, ЕУЛЕX-у, ОСЦЕ-у, Косметској полицији и другима, али то није давало резултате.
Сви би ме примили, лепо саслушали и обећали да ће да помогну колико могу, и на томе би се завршило, и то би се одуговлачило у недоглед. Обраћао сам се и Влади републике Србије, односно министрима задуженим за Косово и Метохију и Координационом центру, али они се нису удостојили нити да ме саслушају а камоли помогну. Власти су се мењале али нико није имао слуха за мој проблем па чак и ови последњи који неће нити да одговоре дали хоће да ме саслушају или неће , а када се десио инцидент свима су била пуна уста.“
Треба нагласити да само у општини Исток за протеклих 10 година постоји више хиљада пријава поднетих од стране припадника српске националности за крађу, узурпацију имовине, напад и друге криминалне радње, али до данас није решен нити један. Ово је поражавајући податак и велика брука за све, почев од међународне заједнице и осталих релевантних чиниоца. До сада се нико није удостојио да подигне глас и да укаже на све проблеме које имају срби на територији Косова и Метохије, а пре свега да укаже на безбедност која је важна за даљи опстанак српског живља на овим просторима.
(Правда)
