Прочитај ми чланак

БАЛКАНСКИ ДИЈАЛОГ: Наришкин – Кустурица – Глишић (Видео)

0

Кустурица

Трећи човек Русије, председник Думе Сергеј Наришкин, на скупу „Балкански дијaлог 2014“ рекао је да Србија и Русија морају повезати искуства прошлости и садашњости да би боље одговориле на изазове које ће будућност донети, а што се већ види на примеру Украјине.

Почињући говор тезама о балканском наслеђу, Наришкин је посебно подвукао културне и економске везе Србије и Русије. У том смислу, потребно је да Србија и Русија и даље развијају различите моделе подршке у тешким тренуцима, јер заједно ће лакше преживети.

Како Наришкин примећује, једини светски фактор који годинама крши међународно право су САД: њихова армија крива је за смрт преко 100 милиона људи широм света. Бомбардовали су СРЈ, Ирак, Либију, Авганистан, извозе „револуције“ као концепт, а иза себе остављају само хаос.У фебруару, хаос је стигао у Украјину, а сада, после револуције, спроводе казнену експедицију против непослушних.

Наришкин

Председник Думе посебно је нагласио: „Сви смо потресени жртвама у Одеси, 2.маја – то је прави геноцид над руским и украјинским народом. Зашто се у самом центру Европе десио одески Хатин? Русија је можда баш на то упозоравала на седници УН! Шта још треба да се деси да се види насиље режима у Украјини? Налазимо се на ивици катастрофе, и то се не односи само на Русију и Украјину. Ситуација је све непредвидљивија. Они који мисле да се то односи само на Русију и Украјину, потпали је под антируску пропаганду.“

Наришкин је упозорио да у савременој Европи „парламентаризам може да нестане“, те да је криза у Украјини заправо „одраз велике кризе система вредности Европе“, јер је на делу „непоштовање реалне историје: рехабилитују се нацисти, нарочито у Украјини“. Због тога ће се ускро показати „легитимност кримског референдума“ јер су „неки политичари су тежили оружаним сукобима.“

„Обнова ЕУ“, рекао је Наришкин, завршавајући свој говор, „би била могућа да се базирала на међунаросном дијалогу, што сад изостаје. Ограничење учешћа Русије у раду Европског парламента је изразито тендециозно. Европско наслеђе није унифицирано. Унификација је нови непријатељ европског јединства. Нико не сме да игнорише проблеме других држава и да им намеће решења са стране, већ је неопходан дијалог,који се одвија данас и овде на другом Балканском форуму.“

(Двери Српске)