Прочитај ми чланакСтрахиња Андрејић, ученик Прве београдске гимназије преминуо је у 17. години након тешке болести.
Рођени брат преминулог Страхиње, Марко Андрејић написао је потресно писмо у ком се захвалио људима који су били добри према његовој породици, а споменуо је и оне који нису.
Писмо је наишло на велики одјек на друштвеним мрежама.
„Две године борбе, две године потрошеног времена, ко зна колико новца уложено у лечење, колико манифестација и догађаја организовано у његово име и у добротворне сврхе, две године смејања и плакања, уживања и болова, две године падоше тек тако. Поводом смрти мога млађег брата, седамнаестогодишњег ученика Прве гимназије Београда, желео бих да се неким људима захвалим за све што су учинили за мене и моју породицу, а некима и не“, написао је у уводу.
Марко Андрејић је споменуо још неке организације којима „не жели да се захвали“.
„Основне школе „Стеван Сремац“, „Раде Драинац“, „Јован Ристић“, „Олга Петров“ и „Краљица Марија“ и културно-уметничким друштвима „Лира“ и „ПКБ“ који су заједно са нашим пријатељима године организовали хуманитарну приредбу за Страхињу и одушевили целу моју породици овим дивним гестом. Они су криви сигурно.
Студију глуме „Две бесне глисте“ који је организовао хуманитарну представу за Страхињу у којој су буквално сви уживали и новац донирали за његово лечење. И они су криви сигурно.
БЕЛхоспице организацији и њеним волонтерима који су га стално обилазили, забављали, гледали филмове са њим, куповали му разне поклоне, трчали маратоне по Србији и Европи за њега, набављали му разне ствари како би му лакше било а које су готово немогуће за пронаћи. И они су криви сигурно.
Свим пријатељима и професорима из Страхињине основне и средње школе, који су га обилазили кад год су могли, донирали му новац и ствари, забављали га, смејали се и веселили се са њим, посветили улицу отвореног срца у Борчи њему, покушавали на било који начин да му олакшају борбу и помогну да победи болест. Нажалост „онима горе“ то очигледно није било довољно. И они су криви сигурно.“
Марко је на крају нагласио да је више него захвалан свима који су били уз породицу.
„Надам се да неки неће погрешно схватити досадашњи сарказам, јер ја сам заиста захвалан свима (свима из дела којима „нисам“ захвалан) који су ту увек били уз нас.
Страхиња је добио све што је пожелео, све што смо могли купили смо му и омогућили. Добио је све сем прилике да оствари свој сан, да оздрави и научи да прави видео игрице. Добио је све сем прилике за живот.
А ви се и даље куните у ову прелепу државу, промовишите је по свету, останите у њој и радите за бедне паре и преживаљавајте уместо да живите, будите патриЈоте и гините за њу, браните Косово рушењем и паљењем Београда и пљачком трафика и продавница и немојте се ни случајно жалити како је овде лоше.
Хвала, Србијо, натакнем те на к…ц.“
