Прочитај ми чланак

Хвали Вучића, критикује грађане и опозицију: Судија Уставног суда Владан Петров…

0

Судија Уставног суда Владан Петров у фокусу јавности нашао се након гостовања на телевизији Прва, где је говорио о протестима против ископавања литијума у Србији, а потом правио паралелу између председника Александра Вучића, на чији рачун је упутио хвалоспев, и грађана и опозиције коју је критиковао. Иако је судија тврдио да не даје политичке изјаве, а његова је ништа друго до политичка, он је и у сукобу интереса, јер су претходних година пред Уставним судом покренуте бројне иницијативе како би се утврдило да ли је Вучић прекшио Устав.

Владан Петров, судија Уставног суда, коментарисао је на телевизији „Прва“ протесте против ископавања литијума.

„Устав не каже све прецизно, али предвиђа слободу која се назива слободом окупљања и још – мирног окупљања грађана. Дакле, одмах крећем са тим акцентом мирно окупљање. Наравно, као и већину тих политичких права које Устав предвиђа, предвиђа и одређена ограничења, да не смете да угрожавате права других грађана“, рекао је Петров.

Потом је упитао „ко све то финансира, да неко може редовно да протестује, ко су ти људи који имају времена да се непрестано баве протестима“, те изнео тврдњу да се протестима, како каже, „о свему и свачему кад год желите, ствара нередовно стање које траје“.

Иако је, приликом гостовања чак тврдио да не даје политичке изјаве попут, како је навео, својих колега, урадио је управо то. Упутио је хвалоспех на рачун председника, а потом и опаску на рачун опозиције.

„Има наравно у држави људе, попут председника Републике који се очигледно, хвала Богу, не обазиру на то да ли је стање редовно или ванредно, они раде свој посао. Али имамо, на жалост, и оне који претендују на власт, а који очигледно мисле да је једини начин да се на власт дође нередовним путем, а онда вероватно и да власт остварују на исти начин“, рекао је Петров.

Поставља се питање колико су његове изјаве примерене и у складу са функцијом судије Уставног суда коју тренутно обавља.

Вида Петровић Шкеро, председница Центра за правосудна истраживања ЦЕПРИС, коментарише за Нова.рс поступак судије Уставног суда.

„Доста је чудно да судија Уставног суда, који је у мандату и који је професор Уставног права, сматра да је протестовање грађана неки атак на систем државе или томе слично. То је грађанско право и грађански протест. Уколико се десе неке ситуације, нека узнемирења, за то постоје државни органи који морају да реагују, али грађани имају право на такав протест. Судија Уставног суда има право, као и сваки други грађани, да сматра да председник сјајно обавља свој посао, иако лично, као правник, не сматрам да ради сјајно свој посао јер врло често крши уставне одредбе радећи нешто што није у његовој надлежности, али то је мишљење колеге. Можда неко сматра за сјајно када неко излази из својих уставних надлежности“, каже некадашња председница Врховног суда Србије.

Указује на једну битну околност.

„Претпостављам да се судија Петров није изјашнајвао као судија Уставног суда, већ као грађанин. Ја се не слажем са његовим мишљењем, али колега Петров, по мени, није изашао из законских права. Једино уколико постоје предмети који се воде пред Уставним судом, онда би постојао сукоб интереса, јер не може да изађе и да каже да председник савршено врши своју функцију, ако постоје предмети који се воде против њега“, изричита је Вида Петровић Шкеро.

Управо то је спорно.

Наиме, протеклих година пред Уставним судом су покренуте бројне иницијативе са којима је повезан председника Александар Вучић. Једна од њих је и иницијатива због изборне крађе на децембарским изборима 2023. године. Из Странке слободе и правда су пре неколико дана истакли и да је, судећи по изјави судије Петрова, јасно због чега Уставни суд до данас није поступао у предметима који се тичу изборне крађе.

Идентичног става, попут Виде Петровић Шкеро, је и угледна професорка права Весна Водинелић Ракић. Истиче да је изјава судије политичка.

„То није први пут да професор и судија Петров даје политичке изјаве. Он је један од потписника оних 650 личности, који су подржавали председника Вучића пре избора и то је јасна политичка подршка. Ово је политичка изјава којом не само да се фаворизује и хвали председник државе, што није посао судије Уставног суда, већ је изјава којом се омаловажавају грађани Србије који протестују из разноразних разлога, а у овој земљи има много разлога за то. Његова изјава обухвата све оне који се не слажу са потезима ове власти“, наводи наша саговорница и додаје:

„Судија, по нашем праву, не сме бити члан странке, али има право да учествује у политичком животу, пре свега утолико што ће се изјашњавати о неким законима, о примени Устава. Могли смо видети да они функционери који се противе неким потезима власти, а то су судија Миодраг Мајић и тужитељке Бојана Савовић и Јасмина Пауновић, иако се противе правосудним гестовима неких својих старешина, њих означавају као оне које не поштују принцип не мешања у политички живот. Ипак, за разлику од њих, судија Петров се заиста умешао у политику, не поводом правосудне теме, већ поводом других догађаја.“

Подржао кандидатуру Вучића

Ово и није тако чудно ако се узме у обзир чињеница да се Петров нашао на листи 650 личности који су подржали кандидатуру Александра Вучића за председника.

„Политичко искуство Вучића, познавање механизама власти, личне карактеристике и неспорна харизма, упорност, рад… пружају гаранцију да ћемо добити, ако га народ изабере, председника по мери Устава. Мени се чини да га до сада нисмо имали“, рекао је он тада.

Такође, његово негативно коментарисање протеста против Рио Тинта такође не изненађује уколико се узме у обзир чињеница да је један од судија Уставног суда који су дали зелено светло Рио Тинту на седници, на којој је одлука о обустављању пројекта „Јадар“ проглашена неуставном.

Како је наш портал раније писао, судија Владан Петров у Уставном суду ради од 2019. године. Током каријере, био је универзитетски професор. Био је продекан за наставу Правног факултета Универзитета у Београду, а краће време (април-септембар 2018) и в. д. декана. Био је члан различитих одбора, група и комисија у државним институцијама.