Прочитај ми чланакДруги Дневник РТС-а је 21. новембра, уместо у 19.30, почео у 17.15 због кошаркашке утакмице Данска - Србија. Пет минута касније у студију је био и председник Александар Вучић. Тон његовог гостовања обележиле су критике и оптужбе на рачун РТС-а због вести од 34 секунде, иако се председнику чинило да је трајала два минута. Због те 34 секунде изгледа да није ни видео ни чуо шта је претходно емитовано, па је јавни сервис неправедно оптужио да им је тако почео Дневник и да су "гори чак и од Н1".
Тог 21. новембра Дневник РТС-а је почео вешћу о хапшењима због пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, када је погинуло 14 људи, а још једна особа касније преминула у болници.
Укупно два минута су трајали вест и прилог о хапшењу, колико је требало времена да се прочитају имена четворо ухапшених функционера, део саопштења Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, као и да се емитује изјава министра унутрашњих послова Ивице Дачића.
Потом је уследио извештај о здравственом стању повређених у обрушавању надстрешнице. На крају тог блока, у 17 часова 19 минута и 32 секунде водитељка Дневника је у 34 секунде саопштила три вести – да су опозициони посланици и активисти блокирали тужилаштво и суд у Новом Саду, да активисти у Београду блокирају радове на Старом савском мосту и да је део студената Филозофског и Факултета политичких наука прекинуо наставу на 15 минута у знак солидарности са 15 жртава у Новом Саду.
У тих неколико реченица изречених у 34 секунде, грађанима Србије је пред очима блеснула слика незадовољства које се шири земљом. Довољно да председник изручи салву незадовољства на уређивачку политику РТС-а.
Упитан о хапшењима осумњичених за несрећу у Новом Саду и да ли су хапшења последица притиска на тужилаштво и блокада које су се претходних дана дешавале, Вучић је рекао да је највећи протисак вршио јавни сервис.
„Тај притисак је највише вршио РТС, много више од њих, као „сестринска“ телевизија Н1 и Нова С. У прва два минута Дневника три скупа сте навели који су просечно имали 45 присутних. Скупове испред Факултета политичких наука, Филозофског, Савски мост и још је негде био некакав бесмислени скуп у Новом Саду, силеждија и насилника. Укупно их је било 180 људи. Не изазову они никакав ефекат осим што имају групе за притисак у које спада РТС заједно са својим сестринским телевизијама и те групе за притисак желе да створе утисак да је у земљи ванредно стнаје“, сасуо је председник водитељки.
Када је објашњавао шта све РТС није објавио, а водитељка покушала да му објасни да јесте објављено, председник ју је прекинуо и ту „дискусију“ завршио искључивим – „нисте“.
Професор новинарства у пензији Раде Вељановски казао је за Н1 да је овакав начин говора недопустив за било кога, а посебно за председника државе и да је њиме Вучић срозао РТС и „погазио га до краја“.
„Тако незадовољан, строг, пун критика, он заправо покушава да учини да се РТС прихвати као неко ко је објективан, независан и критичан. Што не стоји“, оценио је Вељановски.
Додаје да председниково дисциплиновање јавног сервиса у живом програму показује да би сваки информативни садржај требало да буде подређен ономе што он мисли и жели.
„РТС ту и тамо малчице и пропусти неку инфорамцију, али то није довољно. Председник би да и тај мали прозор за информације нестане и нема га више“, казао је саговорник Н1.
Истиче да је проблем и став уредништва јавног сервиса које, како оцењује, мисли да им је дужност да раде за власт.
Када је у питању гостовање председника у том Дневнику, Вељановски указује и на неке „фарсичне“ детаље.
Гостовање је целог дана најављивано, а Вељановски пита на који начин се договарају гостовања председника на јавном сервису. Он истиче да је очигледно да Вучић на РТС може да дође када он хоће, а не када редакција и уредништво процене да је то добро и неопходно.
Додаје и да је председник говорио о томе како он не зна питања унапред, али да РТС изгледа зна о чему ће Вучић причати. Тако док он говори да Стари савски мост само што није пао и открива јавности да мост стоји на трулим дрвеним стубовима, на екранима у студију се емитују фотографије тих дрвених стубова и зарђалих челичних делова.
Вељановски оцењује да је током интервјуа новинарка „немушто“ у одређеним тренуцима покушала да интервенише. За разлику од тога, додаје професор, у неким другим земљама саговорник би био замољен да напусти студио због таквог понашања.
