Прочитај ми чланакУправни одбор Савета за примену мира у БиХ (ПИК) подржао је пре два дана Акциони план за улазак БиХ у НАТО. Високи представник у БиХ Валентин Инцко рекао је да чланице ПИК-а нису биле јединствене, јер је Русија изузела своје мишљење и најавила да ће га накнадно саопштити.
Иако је БиХ још од Дејтонског мировног споразума 1995. године својеврсна држава протекторат, три њена конститутивна народа – Срби, Бошњаци и Хрвати – требало би да одлучују о томе да ли су за чланство у западни војни савез или не. Сва досадашња истраживања јавног мњења указују на то да се Срби у Републици Српској огромном већином противе приступању НАТО-у.
Инцко се, међутим, позива на писмо Председништва БиХ НАТО-у из 2010, у којем се изражава сагласност за чланство у западном војном савезу. Према Инцковој тврдњи, писмо је потписао и тадашњи српски представник у Председништву Небојша Радмановић.
Упитан да ли је видео писмо, високи представник је рекао да је оно јавно и да га свако може видети.
Изетбеговић: Бићемо кад-тад
Бошњачки члан Председништва Бакир Изетбеговић изјавио је да ће БиХ вероватно за пет или десет година ући у НАТО. О политици РС по том питању, Изетбеговић тврди да је „званична политика РС заједно с нама у Парламенту БиХ и Председништву донела одлуку да се учини све да се иде у НАТО“.
– Онда су после ти исти људи почели да одустају, коче или успоравају. Мислим да ће ићи, ипак, у том смеру да постанемо чланица Алијансе која нам гарантује сигурност, инвестиције и напредак – рекао је Изетбеговић.
На писмо од пре шест година, на које се позива Инцко, председник Републике Српске Милорад Додик није реаговао, иако је Радмановић члан његових независних социјалдемократа и као такав је био члан Председништва БиХ. Додик је, међутим, осуо паљбу на ПИК и високог представника као стране туторе БиХ који не маре много за народну вољу.
– Одлучивати о БиХ без најважнијих фактора у њој илузорна је прича. БиХ и не може да успе уколико не постане власништво домаћих људи, а да се странци у то не мешају – рекао је Додик.
Словеначко „да“ Подгорици
Словеначки парламент ратификовао је приступни протокол за улазак Црне Горе у НАТО и тако је ова бивша југословенска република после Исланда постала друга држава која је потврдила сагласност да Црна Гора постане нови члан Алијансе. Са уласком Црне Горе и одлучношћу Македоније да приступи НАТО-у, Србија и за сада БиХ остаће једине државе некадашње Југославије које одолевају овом изазову.
Прошле године, Додик је изјављивао да „НАТО није без шансе“, али да он сам није спреман да да „бланко подршку“.
– Нека НАТО отвори неколико фабрика наменске индустрије, запосли Србе, и Срби ће можда променити своје мишљење. Али, како можете објаснити да је у РС укинута све и једна фабрика наменске индустрије под притиском међународног фактора, а у другом делу БиХ, у Федерацији их има шест – рекао је том приликом Додик.
Сам Радмановић је тих година као члан Председништва БиХ, по питању НАТО-а, заступао став да „без обзира на емоције које нису савезник у стратешким опредељењима, став свих у БиХ је чланство у НАТО-у“.
– То питање је врло важно за све нас. Сигуран сам да садашње екипе политичара на овим просторима морају обезбедити живот у миру јер је он могућност развоја бољег живота – говорио је Радмановић 2009. године.
Питање чланства БиХ у НАТО посебно је осетљиво за Србе јер су они били први Европљани после Другог светског рата које је Алијанса бомбардовала у грађанском рату 90-их. Тада су на њих бацане и бомбе са осиромашеним уранијумом, баш као и неколико година касније 1999. у случају агресије на Савезну Републику Југославију. Инцко, међутим тврди да „нико БиХ неће наметати одлуку да приступи НАТО-у, као што неће наметати ни одлуку да приступи Европској унији“.
– Тренутно се разговара само о испуњавању услова из Акционог плана за чланство у НАТО-у, а БиХ је још далеко од чланства у НАТО-у – поручио је високи представник, који је преносећи осуде ПИК-а да се славе осуђени ратни злочинци, именовао само Радована Караџића и називање Студентског дома на Палама његовим именом.
