ФОТО: Фејсбук

Београђанин Раде Јоксимовић (26) показао да и у Србији млади могу постати успешни ако имају добре идеје. Започео бизнис са 16, у 21. постао власник фирме, а онда је продао за позамашну суму.

Као шеснаестогодишњак склопио је први посао. И успео. Наредне године могао је да бира између три стране компаније у којој ће да ради. Са деветнаест, зарађивао је четири просечне српске плате. У 21. години постао је власник сопствене фирме, а онда је ризиковао. Фирму, а пре свега знање и вештину интернет-пословања, продао је за позамашну суму. И, за овдашње прилике постао богат.

Готово невероватна прича Београђанина Радета Јоксимовића. Толико је инспиративна, да га на бизнис конференцијама од Београда до Лондона слушају док говори о свом искуству, како је као тинејџер, из своје собе у породичној кући у Жаркову, постао угледан пословни човек у ИТ круговима.

Данас Раде има 26 година, сувласник је америчке компаније која израђује пословне софтвере за америчко тржиште, а ради и живи на релацији Сан Франциско – Београд. Његово пословно искуство може да се мери са бардовима из света програмирања и савременог пословања уз помоћ нових технологија.

Како је могуће да један млади човек, као средњошколац, започне посао од израде интернет-сајтова и досања сан да се сврста међу најуспешније у свом послу?

– Све је почело случајно. Родитељи су решили да уведу грејање на гас и у дневној соби сам их затекао како разговарају са директором фирме – прича Раде.

– У то тинејџерско време, проводио сам много времена на интернету, па сам име тог предузећа потражио на мрежи и видео да немају сајт. Некако смо почели да причамо о томе колико је интернет важан за пословање, поставио сам се као велики стручњак, објаснио да је будућност у интернету. Господину се прича допала и рекао ми је да му пошаљем свој предлог.

Тек тада је Радету, како каже, било јасно у шта се увалио. Када је човек отишао, родитељи су га поштено искритиковали, јер се лажно представља и брука их.

– Тачно је да у том моменту нисам знао ништа о томе како се израђују интернет-странице. Отац је био архитекта, који је провео живот радећи као столар, а мајка преводилац за француски језик. Нисам имао од кога да потражим савете – прича Раде.

– Нико ми није веровао да ћу успети.

Био је друга година Средње графичке школе, просечан ђак, али од оних који нису баш луди за наставом. Aли, Раде није сумњао у себе.

– Срећа па је данас знање захваљујући интернету доступно свима – говори овај млади човек.

– Уз помоћ Светске базе знања, научио сам два основна програма и после десетак дана изашао сам са понудом и склопио први посао. „Лупио“ сам цифру од 800 евра, верујући да следи ценкање и обарање цене. На моје чуђење, господин је прихватио и за месец дана сам му израдио сајт којим је био задовољан.

Овај догађај био је улазница Радету за свет пословања преко интернета из своје собе. Радио је за домаћа и инострана предузећа, а преостало време користио за сурфовање форумима, на којима су програмери и магови овог посла размењивали савете и идеје. Поставио се као зналац, не откривајући године. Када би неко потражио савет за програмерски проблем, Раде би провео дане и ноћи покушавајући да га реши, учећи и читајући на интернету, а затим би понудио решење.

– После пола године већ сам био препознат у ИТ и програмерским круговима – прича наш саговорник.

– На несрећу, поломио сам скочни зглоб и неко време нисам посећивао форум. Када сам се после неколико месеци поново вратио на ову интернет-страницу, затекао сам неколико порука. Добио сам три понуде за посао. Једна је била од господина из Босне, друга за канадску фирму и трећа за фирму са америчког тржишта. Прихватио сам све три.

Из своје собе следећа три месеца Раде је, уз четири сата сна, радио дан и ноћ. Плашио се да одбије било коју од понуда из страха да остане без посла.

– A заправо је ризик обична илузија. Нема ризика, поготово га није било за мене у том моменту. Aко постоји нешто што знаш да радиш, увек ћеш имати посла – тврди овај младић.

Ова америчка фирма отворила је представништво у Београду и Раде је са 17 година постао први запослени и обучио је још 20 људи. У наредне две године имао је све – одличну плату, сјајну екипу на послу, клизно радно време и све могуће пословне бенефите. Школу је завршавао ванредно. Креативност му, међутим, није дала мира и после две године решио је да сам прави производе – додатке за платформу за интернет-страницу за коју су радили.

– Првих шест месеци нисам ништа продао, а онда је кренуло и 18 месеци касније имао сам 400 клијената у Aмерици, иако су моји производи били дупло скупљи од америчких, и 15 запослених – каже Раде.

– Због промена на тржишту одлучио сам да продам то предузеће. Помогао сам оцу да пројектује и подигне зграду у Жаркову и коначно се оствари као архитекта.

Следеће две године Раде је иживео свој сан, путовао светом, обишао четири континента, видео стотине градова. Ипак, схватио је да срећа није у новцу и скупим хотелима. Жеђ за пословним адреналином и нагомилане идеје натерале су га да поново „загризе“. Тако је настао данашњи „Лојалис“, чији је оснивач са пословним партнером Бобаном Каришиком, са седиштем у Сан Франциску.

– Не зарађујем колико бих могао, али сам задовољан, нарочито ако моја прича може да мотивише друге да имају вере у своје идеје и буду упорни – каже Јоксимовић.

Извор: Новости.рс

Ознаке: интернет пословање, Раде Јоксимовић, Србија, успешни предузетник