Прочитај ми чланак
Београђанин Стефан Црнојевић има 16 година и разбија компјутерске шифре и кодове као од шале. Овај млади програмер и математички генијалац не може много да нам открива своје методе јер је криптографија наука под велом тајни.
Откако се појавило писмо, настала је и потреба да се одређене поруке сакрију од непожељних погледа. Тада се и родила криптографија – наука која се бави шифровањем и дешифровањем информација да би оне сачувале своју тајност. Како се она у почетку углавном користила зарад чувања војних тајни, тако је и један од првих криптографа и сам Јулије Цезар, који је својим војсковођама слао шифроване поруке. Тако би и наш Стефан због свог умећа кроз историју вероватно био врстан војсковођа, а разбијање Енигме (немачке машине која је шифровала поруке током Другог светског рата) за њега би било мачји кашаљ.
– Криптографија је свуда и сваког дана нас чува из сенке. Уколико сте данас проверили електронску пошту, сурфовали интернетом, обавили телефонски позив или пак гласали, користили сте услуге које вам криптографија пружа. Генерално, криптографија се појављује где год је потребна нека заштита или размена података, другим речима – сигурна комуникација. Сви ми имамо нешто да сакријемо и оваква наука ће увек бити неопходна. Знање можда јесте моћ, али вам мало значи без криптографије – објашњава Стефан.
Сви смо чули за Да Винчијев код, али Стефан објашњава да је криптографија много сложенија наука.
– У Да Винчијевом коду користе се примитивни механизми. Данас је то ригорозна наука која се бави строгим математичким моделовањем, као и алгоритмима заштите и побољшања комуникације, где се све може са прецизношћу испитати. Данас је то део математике и рачунарских наука и углавном треба много знања да би се схватило како све то заиста функционише – додаје.
Стефан је освојио прво место на светском такмичењу за свој начни рад где је осмислио како да се безбедно шаљу поруке преко интернета и телефона, али не може да нам открије своју крипотграфску тајну.
– Не смем да откривам садржај радова, али могу да кажем да су се односили на нове приступе прављења и тестирања неких криптографских система – кратко је рекао.
Нада се наставку школовања у Америци
Стефану је жеља да, након што заврши средње школу у Србији, образовање настави на неком од престижних универзитета у Сједињеним Америчким Државама. Он се већ две године заредом враћа са златном медаљом с Међународне конференције младих научника, али држава нема слуха за његов таленат. „Примам стипендију Рачунарске гимназије у Београду, чији сам ученик друге године. Немам права да аплицирам за стипендију града Београда због самог похађања приватне школе. Ниједан ученик приватне школе, био стипендиста или не, тренутно нема права да прима новчану помоћ од државе упркос свим својим постигнутим успесима, унутар и изван земље“, прича млади криптограф.
(24сата)
