Прочитај ми чланак

Криптографски геније из Београда: Има 16 година, а разбија шифре као од шале

0

stefan-crnojevic

Београђанин Стефан Црнојевић има 16 година и разбија компјутерске шифре и кодове као од шале. Овај млади програмер и математички генијалац не може много да нам открива своје методе јер је криптографија наука под велом тајни.

Откако се појавило писмо, настала је и потреба да се одређене поруке сакрију од непожељних погледа. Тада се и родила криптографија – наука која се бави шифровањем и дешифровањем информација да би оне сачувале своју тајност. Како се она у почетку углавном користила зарад чувања војних тајни, тако је и један од првих криптографа и сам Јулије Цезар, који је својим војсковођама слао шифроване поруке. Тако би и наш Стефан због свог умећа кроз историју вероватно био врстан војсковођа, а разбијање Енигме (немачке машине која је шифровала поруке током Другог светског рата) за њега би било мачји кашаљ.

– Криптографија је свуда и сваког дана нас чува из сенке. Уколико сте данас проверили електронску пошту, сурфовали интернетом, обавили телефонски позив или пак гласали, користили сте услуге које вам криптографија пружа. Генерално, криптографија се појављује где год је потребна нека заштита или размена података, другим речима – сигурна комуникација. Сви ми имамо нешто да сакријемо и оваква наука ће увек бити неопходна. Знање можда јесте моћ, али вам мало значи без криптографије – објашњава Стефан.

Сви смо чули за Да Винчијев код, али Стефан објашњава да је криптографија много сложенија наука.

– У Да Винчијевом коду користе се примитивни механизми. Данас је то ригорозна наука која се бави строгим математичким моделовањем, као и алгоритмима заштите и побољшања комуникације, где се све може са прецизношћу испитати. Данас је то део математике и рачунарских наука и углавном треба много знања да би се схватило како све то заиста функционише – додаје.

Стефан је освојио прво место на светском такмичењу за свој начни рад где је осмислио како да се безбедно шаљу поруке преко интернета и телефона, али не може да нам открије своју крипотграфску тајну.

– Не смем да откривам садржај радова, али могу да кажем да су се односили на нове приступе прављења и тестирања неких криптографских система – кратко је рекао. 

Нада се наставку школовања у Америци

Стефану је жеља да, након што заврши средње школу у Србији, образовање настави на неком од престижних универзитета у Сједињеним Америчким Државама. Он се већ две године заредом враћа са златном медаљом с Међународне конференције младих научника, али држава нема слуха за његов таленат. „Примам стипендију Рачунарске гимназије у Београду, чији сам ученик друге године. Немам права да аплицирам за стипендију града Београда због самог похађања приватне школе. Ниједан ученик приватне школе, био стипендиста или не, тренутно нема права да прима новчану помоћ од државе упркос свим својим постигнутим успесима, унутар и изван земље“, прича млади криптограф. 

(24сата)

5 коментара “Криптографски геније из Београда: Има 16 година, а разбија шифре као од шале

  1. veljko каже:

    Budući CIA čovek! Za par godina će raditi protiv države oja ga je koliko toliko odškolovala!

  2. јаворац каже:

    Младом и талентованом Стефану бих саветовао да не иде у Америку на високе школе јер тамо ће сигурно пасти у опасне чељусти америчких моћника за испирање младог Стефановог мозга. Стефане Америка није једина земља на овој планети која има престижне високообразовне школе. Ни нашим универзитетима ништа не фали то су врло квалитете високообразовне установе са добрим рофесорима и научним радницима. Па према томе Стефане учи школу овде у овој лепој Србији. Иначе теби лично желим све најлепше уживоту.

  3. Т. Горски каже:

    Можда треба појаснити мало ову материју па бих рекао неколико ријечи о томе.

    Криптографија није наука него скуп мјера и поступака којима се нека информација штити.
    Ријеч потиче од грчке ријечи „крипто`“ што значи скривен и „графеин“ што значи писати иако се израз користи и код заштите других облика информација.

    Наука која изучава ову област зове се крипто-логија (логос=здрав разум).

    Кроз хисторију су се појављивали разни начини заштите информација од којих је споменута Цезарова шифра која спада у групу шифара „просте замјене“ а можда је згодно споменути још и „шифру Скитале, користили су је скитске војсковође, као и Плејферову шифру која је кориштена у првом свјетском рату (Енглеска-војска).
    Њемачка криптографска машина коју аутор помиње овдје тј. ЕНИГМА је декриптирана од стране пољских математичара-декриптера и то само старија верзија која је имала три „котура“, који служе за генерисање „кључа“, а њемци су касније убацили још два што је јако закомпликовало декриптирање и нема података да је неко декриптирао неки од телеграма рађен на тој новијој верзији иако би данашњом технологијом то било много, много лакше јер је то могуће урадити.
    Њемци су такође користили и друге начине за заштиту својих информација нпр. чувена Ромелова шифра, коју су „декриптирали“ енглески декриптери, и још неке начине у мањој мјери.
    Јапан је користио тзв. „пурпурну машину“.
    Американци су успјели декриптирати неке од телеграма рађених овом машином као што је телеграм у вези са нападом на Перл Харбур а успјели су се докопати и „кодне“ књиге коју је Јапан користио у морнарици.
    Потребно је можда у вези са овим рећи да постоје шифре које омогућавају „АПСОЛУТНУ ЗАШТИТУ“ тј. није их могуће ни теоретски декриптирати, но та технологија није погодна за тривијалну употребу јер је непрактична и прилично „скупа“ те се користе најчешће у армијама, дипломатској преписци и комуникацијама и другим важним државним службама.
    Рачунарска технологија у новије вријеме нуди нешто већи могућност „скривања“ информације јер омогућава много већу брзину „обраде“ података али исто тако нуди и већу могућност декриптирања (неовлаштеног „читања“ туђих штићених информација).
    Свако од нас би био мање или више способан „измислити“ неку своју шифру но да би она била примјењива у пракси мора да задовољи одређене критеријуме од којих бих набројао само неке основне а то су:
    – Треба имати велику криптографску вриједност,(највећа вриједност је оне коју је немогуће декриптирати („провалити“)
    – Велику рационалност,
    – Мора бити неосјетљива на грешке
    Треба такође рећи, да ни једна информација коју имамо на нашим рачунарима није сигурна (јесте од „домаћица) и релативно лако се може доћи до њих што свакако треба имати у виду.
    Неки начини којима се штите информације у комуникацији преко рачунара а које сам имао прилике видјети су прилично лоше или скоро никакве „криптографске вриједности“ тј далеко су од тога да их није могуће „провалити“ што је свакако добро имати у виду.
    Нашем Стефану желим пуно успјеха у животу и раду и напредак у науци но кад бих био у прилици препоручио бих му контакт са неким криптологом, а наш народ их има, јер му може много помоћи.
    Са 16 година и сам је тешко похватати оно што је људски род спознавао хиљадама година.

    1. Чеда каже:

      Једнократна белжница с кључем дужим од поруке .. нит прескупо нит компликовано … мало је млаћење изгенерисати кључеве и физички их доставити особи ал боже мој .. приватност нема цену …

    2. Т. Горски каже:

      ТАКО СЕ ТО РАДИ !!!
      73

Коментари су затворени.