Прочитај ми чланак

ИМА ЛИ “СРБА“ У ДИЈАСПОРИ: Из личног искуства, какав смо ми то народ?

0

igor gulić2680229_nРешио сам те давне 2011 да напустим Србију, узео кеш, пасош и упутио се ка аеродрому у Сурчину са намером да седнем у први авион и одем из Србије.

Тако је и било, извадио сам карту за Осло и чекао на укрцавање и пут за Норвешку. У глави ми је било само да одем из ове земље а то шта ме чека у Норвешкој, где спавати и остало нисам мислио.

Стигли смо у Осло нешто пре поноћи и гле великог чуда загубили се пртљази целом авиону. Односно уместо да су кофере спаковали у авион за Норвешку, генијалци спаковали све за Берлин. Опште лудило на аеродруму, људи вриште, деру се, хоће своје ствари једноставно.

Тамо нам дају неке папире да попуњавамо па кад стигну ствари они ће нам послати на те адресе, стишала се галама, почели сви да попуњавају, а ја, шта ја да попуним?

Међутим убрзо стигла вест да они који могу да сачекају нек чекају јер из Берлина креће авион за Осло у кој ће убацити и наше ствари, па ту сам мало предахнуо. Било нас троје који смо се одлуцили да чекамо ствари. Спавао сам ту на аеродрому ,није то ко код нас, има ту оне лежаљке да се легне, одмори човек…

Свануло јако рано, мислим да је било око пола 4 кад је већ могло да се види. Нисам још увек био свестан где сам дошао јер сам још увек на аеродрому. Убрзо сам сазнао да је авион стиго још у 3 ујутру и да можемо узети ствари. Тако ја са мојим кофером у руци, гневан на ову земљу изашао са аеродрома у Гадермону и гледам у који ћу аутобус да седнем.

На аеродруму сам узео мапу Осла па видим у њу велику зелену површину, писало Форген парк или како већ знате и сами који је парк.

Рекох идем ја као прави туриста да видим шта је то. Од аутобуса до аутобуса на енглеском – да ли идете ту, близину тог места –  и тако стигох и до буса који је ишао до тог парка.

У бусу био неки Пољак па смо се лако споразумели на руском језику аутобус мајку му био скуп ко ђаво, мислим да ме је тад коштао око 20 евра у једном правцу.

Стижемо ми у Осло, ја као са Марса да сам пао гледам лево, десно, горе, доле, тек сад укапиро где сам и шта урадих овом авантуром.

Стојим испред улаза у парк, оно огромна кована ограда, био је то мај месец лепо нема шта, рекох идем ја у обилазак и овако немам никакав план. Ушао ја у парк, а тамо неки голи људи као статуе ,фигуре, мени било смешно јбг Европа је то…

SRPSKA CRKVA c1_kfСео на неку клупу па гледам све оне туристе што од једном почели да долазе аутобусима у туре…

Кад иза мене чујем неко дете како на југословенском  дозива тату..

Ја видим, па брже боље код човека, представим се ја њему, кажем му истину, а он ме пито да ли сам нормалан! Мало смо разговарали, те ми рече  да је ту одмах неких 200 метара даље Српска црква и да идем у њу да видим шта и како даље…То је била недеља ујутру, у цркви литургија, Срба на изволте..Реко лако ћу ја, ево мојих људи,немам фрке…

Црква нека вила од куће, ужасно велика, плус помоћне просторије, рекох у себи, овај поп и у подрум да ме стави да спавам мени 7-ца на лото како је сређено.

Заврши се литургија, Срби изађоше у двориште, пију неке сокове, једу колаче, а ја од једног до другог. А они као да сам тифусар, какав тифусар и то је блага реч. Видим ја да беже, па одох до попа .Тамо поп мојих година из Ужица пореклом, чини ми се да се звао Неша.

Ја њему кажем то и то ако може да ме пусти у подрум неко време, кад он мени ладно покаже прстом на парк и рече ми: „Иди у парк, па тамо  спавај”.

Ја у неверици, рекох: „Оче овде имате десетину празних просторија, једна неће да вам пропадне ако у њој коју ноћ преспавам”.

Ма какви, сад ми каже да идем на аутобуску да тамо спавам.

Окренем се ја и кренем ка центру видећи каква су говна моји људи и да од њих нема вајде.

Вучем онај кофер ко мазга са собом, дошло ми да га бацим негде па сам се чак размишљао да отворим неку септичку да га ту сакријем јер постао ми је терет.

Спуштим се ја на аутобуску тамо они сандучат бас за ствари, узмем ја то сандуче на 24ч и решим се кофера.

Аутобуска и железницка повезане неким мостићем и тако ја одем да видим где ћу преспавати ту ноћ…

Ушоа у железничку оно као град, кафићи ,продавнице, радње, ама лудило.

Ту упознам неког лика из Осла, он свртаио ту да купи цигаре, Горан,ради у Гранд хотелу, ми у прицу ушли,купио сам телефонски број и разменимо бројеве. После се видели још пар пута, али све је остало на обећању…

У главном време одмиће ја спавам ноћу на станици, а дању тражим посао, од хотела до хотела, од ресторана до ресторана и све тако…

Већ неких две недеље, упозно сам све клошаре који су ту спавали.

Кад једно вече се појави неки матори, са коферима и то они пре 2 светског рата, кожни,коцкасти. Ја помислио Румун новајлија ,реко да се упознамо, ред је.

Приђем ја њему питам га да ли је из Румуније он ме гледа и каже само Босна. Ја у неверици, обрадово ме човек просто. Почели ми причу, ја му објасним ситуацију и он мени каже, види ја имам 7 деце где има за 7 тањира биће и за 8 ако хоћеш ајде код мене у Берген.

Ја у неверици, а јос више у неверици човек муслиман, Рамо Муратовић.

Он у Норвешкој вец 20 година а да ни бекне Норвешки ха ха ха….

Више ја научио за пар недеља него он за 20 година.

Одемо ми код њега,кад он ни у Берген не живи већ крај Бергена на једно велико острво Аској у месту Јувик…

Прихвати мене та породица, прихватим ја њих ,трудили се да ми среде папире, лагали да ми он отац и шта све нису и нису могли да ми помогну, а трудили се као нико. Посао нису могли ми нађу јер су они сви беспослицари; нико неће од њих да радим, леже и гледају по цео дан телевизор сви у кући. Невероватна породица, али једном добра и спремна да помогне.

Почео ја ту по кућама да налазим послове, да вућем камење за башту старим људима, копам и садим цвеће, перем куце, али то све свремена на време и колико ми ко да: неко да 200, неко 500 зависи колико радим…

Остадех ја код Раме већ 2,5 месеца и без кинте јер сам и њима куповао храну на крају и остало…

Реко ја тако лако да се вратим нећу и идем у Азил.

Тако ја одем у Берген у полицију и пријавим се за Азил,они ми дали карту и послали возом назад у Осло. Ја ту у азилу као и сви лажем оне у УДИЈУ..

Мислим знају више да смо лажови и после 24х ме одбију али ја поднесем тужбу, тако се ја са њима још 5 недеља зезо али за тих три недеље ушао у стос са фласама, бпродајом цигара у азилу и ја још на крају зарадио кинту.

Спаковали ме на авион и депортовали за Србију.

За Србин.инфо Игор Гулић каже:

Муслимани су се убили колико су покушавали да ми помогну, једном су људине испали, а овај Поп, чујем да је камере инсталирао на цркви, па пушта само оног ког он жели, понаша се као да је то његово власништво.

ПОМОЋ

У нади да има и даље хуманих људи из дијаспоре који би могли да помогну Игору, нека се јаве редакцији Србин.инфо – [email protected]. или на самом Игору  – Фејсбук – Игор Гулић.
Нас је ова прича дубоко дирнула, зато смо решили да је поделимо са вама.

Разочарао сам се у наше људе горе, гледали су ме као да имам тифус, сви бежали од мене. У азилу су се чак и Албанци трудили, давали ми разне савете не би ли на неки начин могао да останем и пронађем посао. 

Покушавао сам у Србији да нађем било какав посао на разне начине, међутим увек су испред мене били они са „везама“ и они који су плаћали радно место. Решио сам, одем поново одавде, 18. децембра идем да пробам у Легију странаца, и карту сам купио до Марсеја, немам намеру да трпим овај поремећени систем у коме живимо.

Није ми јасно какав смо то народ, чак ни моји најближи рођаци не желе ни да чују да ми нађу било какав посао, иако су већина у иностранству.  

Ко ће мене овде да запосли, немам ни кучета ни мачета, нама који немамо кров над главом сва врата су затворена. Знам какав је посао у Легији странаца, али једноставно МОРАМ, овде немам никакву перспективу и будућност.

(Србин.инфо – Игор Гулић)

197 коментара “ИМА ЛИ “СРБА“ У ДИЈАСПОРИ: Из личног искуства, какав смо ми то народ?

  1. Ma Srbin breeeeeee каже:

    Moram priznati da su nasi popovi teski ljudi ajde da ih ne psujem valjda su to boziji ljudi tako me bar ucili. Eto nadje se meni jedan izuzetak Pop u Becu i dade mi iz crkvene kase 20 eura meni bilo dovoljno. Upoznao mladu Bosanku i ozenih se. eto posla i papira

  2. Norvezanin каже:

    Ovaj Igor Gulic je teska bitanga i prevarant,ulicar i prostak i neradnik,koji je dobro poznat u Pancevu.Njega je u Norveskoj primio musliman u kucu,cak mu je i posao nasao a on je pokrao neke iracane pa su mu pretili i zbog toga je on pobegao iz Norveske.Naivni ljudi ce poverovati u ove stvari ali neznam dokle jer je tekst jako dug i nepovezan.

    1. Rama Muratovic каже:

      A ovo pise Bojan Kalakovic pod imenom Norvezanin kog je isti taj Igor Gulic poslao kod mene i kom sam ja dao smestaj u Bergenu a on pokrao moju kucu i pobegao sa drugarom.Eto sad vidite ko sve ovde pise i krije se iza nekih imena,njemu Igor pomogo a on mu vraca ovakvim lazima a sve zato jer mu doticni Igor nije i posao obezbedio uz smestaj koj mu obezbedio.RAMA MURATOVIC

    2. Norvezanin каже:

      Ja sam dobar prijatelj sa Ramom Muratovicem i nemoj Igore Gulicu da koristis njegovo ime.Rama mi je pricao kako si ti pokrao neke iracane pa si morao da pobegnes,krao si po prodavnicama u Norveskoj pa te policija deporovala u Srbiju.Pricao mi je i pop Nesa da ga je Igor Gulic pokrao i pobegao.

    3. Rama Muratovic каже:

      Ti dobar prijatelj samnom,narkomane jedan sta ces sledece da izmislis

    4. Norvezanin каже:

      Ma Igor Gulic koristi nekoliko imena da prica sam sa sobom,kako bi ispalo da ga ljudi podrzavaju.Igor Gulic je teski Pancevacki klosar i ulicar.Samo pitajte u Pancevu za Igora Gulica i svi ce vam reci ko je on.

    5. Milovan Nedeljkovic каже:

      Kalakovicu pa zar si i ovde stigao da spopadas ljude,kad su te pustili iz ludnice?Pijes jos bensedine,kad ides da krades naivne porodice u Norveskoj?Cujem u Bergen vise nesmes jer ce te ubiju

    6. Rama Muratovic каже:

      Vrati Kalakovicu ukradeno

  3. kole каже:

    Vrlo interesantno razmisljanje decka koji je dosao u Norvesku. Naravno nije se pripremio i nista nije znao o tome kako moze da ostane u Norveskoj. Jednostavno decko mislio da ce ga neko docekati sa crvenim tepihom, smestiti ga u svoj dom sa svojom porodicom, iako ga prvi put u zivotu vidi. Jedno pitanje za njega da li je on smestio u svoj dom nekog od beskucnika u Srbiji, rekao bih da nije. Da li u Srbiji smestaju beskucnike i siromasne da spavaju po crkvama, trude se naravno da im pomognu ali ne mogu da im dozvole da spavaju u crkvi. Neka se drugi put bolje informise o zemlji u koju ide i o poslu kojim moze da se bavi. Njegova namera da ide u Francusku u Marsej u legiju stranaca dovoljno govori koliko je informisan. Inace Legija stranaca je poznata kao humanitarna organizacija koja smesta nezposlene. Ma ovo pluvanje po ljudima je bezobrazluk. Jednostavno ljudi su znali da decko nema nikakve sanse za ostanak u Norveskoj, a nije im nikakav rod da bi ga primili pod svoj krov i rizikovali bezbednost svoje porodice. Slazem se potpuno sa njima, pa decko hoce u Legiju stranaca…….

    1. Norvezanin каже:

      Ma degenerik taj Igor Gulic,cist pacijant za ludnicu.On je pokrao ljude kod kojih je bio u Bergenu i pobegao.Inace zivi u Pancevu i teski je klosar i ulicar,retard.Rditelji ga se odrekli kao i familija,bio je nekoliko puta kao maloletnik u popravnom domu,a sada je u ludnici u Mitrovici.

    2. Rama Muratovic каже:

      Bojan Kalakovic koj koristi ime Norvezanin je bio kod mene u Bergen,hteo sam da mu pomognem a on mi pokrao kucu i pobego za Srbiju.Decko je lecen od sizofrenije i sam pise na svom profilu kako bije bensedine i pivo

    3. Norvezanin каже:

      A ovo sve pise Igor Gulic retardirana budala,koji koristi druga imena,a ima ih 10.

    4. Trstenik каже:

      Norvezanin iliti Bojan Kalakovic je registrovani narkoman koj ce da istruli u Srbiji i nikad nece videti Evropu.Zato njegovo psihoticno ponasanje ni netreba da cudi

  4. лав каже:

    Ја сам Србин, пишем ћирилицом, идем (признајем – нередовно) у моју, неупрљану, православну цркву, био у свету 10год, научио много, дружио се и радио са многим националностима, био слуга и господар.
    Приче које сам слушао и које сада читам и слушам су све до једне личне и необјективне, а нарочиту ЗБУЊЕНИХ Срба који нису ни православци, ни католици ни комунисти или су све и свашта.
    Будући да смо увек на ветрометини и раскрсници свих религија, нација и идеологија лако је разумети збуњеност и изгубљеност мог народа. Зар би неки Казанова двадесетог века успео да подјарми и насамари неки народ као што је то успео са мојим да га произведе за цара, швалера, идола, кицоша, да му кличе, пева песме, убија браћу,сестре, очеве, синове, носи му месецима штафете по свим гудурама, излази из фабрика да га дочекује и испраћа са његових надцарских луксузних путовања, произведе га од каплара у маршала…. Ако још само једна личност у историји постоји са само половином оваквих привилегија онда сам ја у тоталној заблуди. Ако постоји још један народ који је увео самоуправљање, водио у исто време братоубилачки рат и рат са агресором, увео два писма у свом образовању (извињавам се није образовање већ ЕДУКАЦИЈА), био победник у два велика рата, а ратну одштету поклонио агресорима претворивши их у “ браћу“ онда ја заиста не познајем ни народе, ни историју ни културу….
    Закључујем: миој народ је дезоријентисан, мазохиста, полтрониста, завидљив…
    1. Црква није ковач новца. Она живи од прилога и те прилоге не може давати сваком ко дође да тражи Наша црква нема Ватикан који држи половину светског богатства и која ће давати свакоме надајући се да ће га придобити. Она и успева јер је половина Срба прешла у католике.
    2. Прешао сам пола Европе и Америке, а отишао возом и пешке па ипак нисам ишао да тражим од цркве јер сам имао мозга да то није коректно. Радио сам и зарађивао и вратио се са нешто зараде.
    3. Од те зараде сам отворио неки бизничић (посао!) и почео да запошљавам. Радио сам више него моји запослени. Од 50 људи (Срба, Хрвата, Мађара, Рома, Румуна…) које сам наизменично запошљавао само је један био „честити радник“ остали су били лопови, пијанице, лењивци, преваранти. Постао сам сам свој радник. У се и у своје кљусе. Како напољу тако и овде.
    4. Прописи и закони стимулишу нерад, нераднике, лопове, хаос,
    5. Прописе и законе доносе они који их и не разумеју, а што је још горе не знају ни да их препишу. Радије измишљају топлу воду.
    5. Резултат: затворио сам фирму и живим од оног што сам зарадио напољу и нешто овдашње пензије.

  5. Milovan каже:

    U Oslo sam se doselio 1994 godine,od tad do sad sam se nagledao svega i svacega ovde.
    Pop Goran je zaboravio kako su on i njegova supruga ovde dosli sa dva kofera u ruci,bez icega.Zaboravio je pocetke kad smo za svaku ikonu prikupljali donacije,srpska pravoslavna crkva nije nista kupila,sve sto je kupljeno to je kupljeno donacijama,donatori ali ni jednu krunu nije dala crkva.Goran se jako puno promenuo,nagore,privatizovo je crkv.Skoro sam bio i bila je zakljucana kad sam ga zvao reko mi da moram da mu se najavim!?
    Mnogo nas vise ne idemo u tu crkvu radi njega,tako da vas ovo sto je gore napisano necudi jer mi znamo da je on takav i sami

Коментари су затворени.