Прочитај ми чланак
Фото: Бета
Наше српске цркве и манастире не може нико да отме и узме, поручио је јуче премијер Александар Вучић поводом одлуке Извршног савета Унеска да препоручи пријем Приштине у ту организацију. Коначни суд с тим у вези даће Генерална конференција Унеска у новембру, а мишљења саговорника „Политике” о томе има ли Србија времена да спречи учлањење Косова подељена су. С друге стране, приштински званичници истакли су да, иако следе палестински модел (улазак у Унеско без столице у УН), неће, попут Палестине, чекати 22 године на пријем у ту организацију.
Позивајући се на исход изјашњавања у Извршном савету, Никола Јовановић, бивши специјални саветник министра спољних послова Србије, сматра да још има шансе да се спречи пријем Косова.
„Гласање у Извршном савету показало је да многе државе још имају резерве према том чланству. Неке зато што нису признале КиМ, друге јер сматрају да је најбоље прво отворити ово питање у дијалогу Београда и Приштине, а треће зато што верују да косовски органи нису спремни да сами штите и признају српско културно средњовековно наслеђе”, истиче он.
Управо према те три групе држава, додаје, треба организовати кратку и ефикасну дипломатску офанзиву у наредних десет дана.
За Владислава Јовановића, некадашњег министра спољних послова СРЈ, најважније је да се придобију западне земље, које су заинтересоване за пријем Приштине у Унеско и признају независност Косова, пре свега САД и чланице ЕУ.
„Вашингтону и Бриселу треба директно рећи да је све што чине претходних 15 година против интереса Србије и питати их да се изјасне хоће ли Косово или Србију. Они би морали да схвате ризикују врло озбиљно отуђење наше земље од њихове политике, а то не могу да дозволе јер је Србија ипак за њих геополитички значајнија од Косова”, наводи Владислав Јовановић.
Српска дипломатија је, додаје, погрешила што је пристала да питање Косова из оквира УН пређе у домен ЕУ.
„После уласка у Унеско, Косову ће бити отворен пут у све специјализоване агенције УН. А кад и тамо уђу, биће тешко придобити чак и Савет безбедности да спречи улазак Приштине и у УН. Зато што пре треба деловати”, упозорава овај дипломата.
Никола Јовановић сматра да, чак и ако Приштина уђе у Унеско, Србија не сме да одустане од борбе за своје тамошње историјско и културно наслеђе.
„Косовски органи и лобисти у овој кампањи настоје да покажу да им је више стало до очувања српског наслеђа од самих Срба, али дугорочни циљ је преименовање назива и објашњења наших споменика на КиМ”, сматра он.
Средњовековни споменици на Косову на сајту Унеска и даље се воде под одредницом „Србија”. У случају пријема Приштине, званични Београд страхује да би били заведени под одредницу „Косово”.
Такву самосталну одредницу има и Палестина, која је 1989. поднела захтев за пријем, да би чланица Унеска постала тек 2011. године – при чему је и Србија гласала за ту одлуку – и на чији се пример позива Приштина, упркос разликама између та два преседана. Палестина такође није имала столицу у УН при пријему у Унеско, али је, за разлику од Приштине, била у статусу посматрача на Ист риверу. Такође, извесно је да евентуални пријем Приштине неће подићи толико граје у овој организацији, као што је то био случај после уласка Палестине, због које су САД одбиле да финансирају Унеско и аутоматски изгубиле право гласа на Генералној конференцији.
Ипак, предност чланства у организацији УН за образовање, науку и културу видела се недавно на примеру Палестине. У исто време кад је Извршни савет разматрао препоруку за пријем Приштине, на дневном реду тог тела била је и резолуција коју су на палестинску иницијативу поднеле арапске земље с предлогом да се Зид плача прогласи делом џамије Ал Акса у Јерусалиму. Ту идеју осудили су Ирина Бокова, генерална секретарка Унеска, као и Израел, називајући је покушајем да се „искриви историја” и исламизује Зид плача. На крају је предлог повучен, а усвојена је компромисна резолуција којом Унеско осуђује ограничавање слободе практиковања вере у џамији Ал Акса и израелски однос према тој богомољи.
Реторика Израела у овом случају неодољиво подсећа на тврдње Београда да ће Приштина настојати да „косовизује” тамошњу српску православну баштину пред Унеском. Ипак, и овде постоји кључна разлика: док Израел штити нешто што је на његовој територији, православне светиње ће у случају пријема Косова, по свој прилици, у Унеску бити третиране као да нису на подручју Србије.
Извор: Политика
