Прочитај ми чланак
САД и Индија су повеле дипломатски рат, чији су видљиви знаци булдожерско уклањање безбедносних бетонских запрека испред америчке амбасаде у Њу Делхију, одузимање легитимација тамошњим дипломатама, забрана увоза робе за потребе амбасаде, па чак и одбијање раније планираних састанака са из Вашингтона приспелом конгресном делегацијом.
Индија на овај начин узвраћа јер сматра да је „понижена и увређена” третманом своје конзулке у Њујорку, која је прво ухапшена испред школе на Менхетну пошто је тамо управо одвезла своје дете, а затим у полицијској станици третирана „по стандардној процедури”, дакле као обичан криминалац, иако се позвала на дипломатски имунитет.
Со на рану је досута и тиме што је била подвргнута „претресу скидањем”, непријатном поступку за који амерички судови често досуђују одштету, а која је намењена најтежим криминалцима.
Девијани Кобрагад (39), заменица генералног конзула у Њујорку, оптужена је да је написала лажне податке у молби за визу дадиљи коју је довела из Индије, за шта је максимална казна 20 година затвора.
Конкретно, она је, према судској документацији, у молби за визу навела да ће дадиља имати плату од од 9,75 долара на сат или 4.500 долара месечно (јер ће поред чувања детета и одржавати стан, дакле радити по цео дан), што је у складу са законом о минималној надници државе Њујорк.
У оптужници се међутим тврди да је дадиљи по интерном договору било намењено само 3,31 долара на сат, далеко испод америчког минимума (али сасвим довољно по индијским стандардима).
Конзулка је, пошто је положила кауцију од 250.000 долара, истог дана пуштена из затвора (то је било 12. децембра), а кад је својим претпостављенима у Делхију поднела извештај шта јој се догодило, настала је права узбуна.
„Индија је шокирана и згранута јавним понижавањем свог дипломате”, изјавио је споксмен Министарства иностраних послова Сајед Акбарудин.
Нарендра Моди, вођа опозиције и могући премијер после избора на пролеће, чин одбијања сусрета са америчком делегацијом који је иницирао, образложио је „солидарношћу са индијском нацијом”.
Јашвант Синг, бивши министар финансија, предложио је да се, као мера реципроцитета, похапсе сви истополни партнери америчких дипломата у Њу Делхију, пошто је геј секс недавном пресудом индијског Врховног суда проглашени незаконитим. Затражени су затим спискови свих Индијаца запослених у делхијској амбасади САД и подаци о њиховим платама.
Стејт департмент, чија је безбедносна служба ухапсила индијску конзулку, настоји да ситуацију смири, објашњењима да су само примењени прописи, и наглашавањем да је реч о „изолованом инциденту” који не би смео да угрози „веома добре односе и сарадњу две земље”.
Индијци међутим не попуштају и прете да се неће смирити све док не добију „пуно извињење”. Атмосферу додатно подгревају медији, који владу хвале због „супротстављања Ујка Сему”, а министар иностраних послова Саман Куршид се обавезао да ће „повратити достојанство” малтретираној конзулки.
Две стране различито тумаче њен статус: америчка тврди да она има само онај конзулски, који је од судског гоњења штити само приликом вршења службених радњи, док индијска наглашава да је она дипломата као и сваки други.
У Делхију се још инсистира на томе да међусобни односи дипломата и њихове индијске послуге не подлежу законима САД, што се у Вашингтону оспорава.
Кућна послуга је иначе уобичајена у Индији: свако домаћинство средње класе запошљава бар једног, а они бољестојећи чак и десетак слугу. Уобичајено да породица има кувара и чистача („свипера”) са пуним радним временом. Док су деца мала, доводи се и дадиља („аја”), а по више кућа опслужују баштован и „доби” (прање и пеглање веша).
То је са једне стране део индијског кастинског система који подразумева стриктну поделу рада, а са друге и нека врста социјалне солидарности, па и економске мобилности, јер на тај начин велики број сеоских сиромаха, припадника нижих каста, долази у градове и налази ухлебље.
Најновији заплет иначе није први случај да индијске дипломате због своје послуге имају проблеме са америчким властима. Најновији међутим показује да је, као земља у економском и политичком успону, Индија веома осетљива на то како се према њој поступа, а сем тога, показати зубе Америци доноси политичке поене уочи доста неизвесних избора.
(Политика)
