Прочитај ми чланакКако Спутњик сазнаје, Интерпол је укинуо потернице за појединим бившим члановима такозване ОВК, које Србија терети за ратне злочине. У Министарству унутрашњих послова кажу за Спутњик да је Србија већ покренула жалбени поступак у којем ће учествовати све надлежне институције Републике Србије.
„МУП је у координацији са другим надлежним институцијама наше државе, одмах по сазнању да је са система Интерпола избрисано више потерница због кривичног дела — ратни злочин — уложило жалбу Извршном комитету те међународне институције“, кажу нам у Министарству.
Како сазнајемо, у жалби МУП-а су прецизно наведене све повреде материјалног права и правила које дефинишу рад Интерпола, а приложени су и докази да је доносилац одлуке о брисању потерница погрешно утврдио чињенично стање и на тај начин донео нетранспарентну и незакониту одлуку која представља преседан у раду Интерпола.
„Очекујемо да Извршни комитет на првом наредном заседању, у наредних неколико дана, прихвати жалбу МУП-а Србије и да одлука појединаца из правне службе Интерпола буде хитно промењена тако што ће све обрисане потернице бити враћене у систем Интерпола“, кажу у Министарству.
Коментаришући очигледан преседан у раду те међународне организације, члан Светске асоцијације шефова полиције Марко Ницовић за Спутњик каже да таква одлука није могла да буде донета без претходног сазнања и одобрења надлежних органа Републике Србије.
„Немогуће је да Интерпол без Србије скине та лица са потернице, чак и да Косово буде члан Интерпола. И у том случају би морали да траже сагласност да они буду скинути са листе. Статут Интерпола не даје могућност да земље, из ко зна којих разлога, без сагласности других, скидају одређена лица са листе. Ако се то заиста догодило без знања Србије, онда улазимо у бескрајно море манипулација“, каже Ницовић.
Он је за Спутњик коментарисао и изјаву косовског министра унутрашњих послова Фламура Сефаја да има уверавања генералног секретара Интерпола Јиргена Штока да Косово не мора поново да аплицира за чланство у Интерполу, већ да је довољно само да чланице Интерпола уврсте тај захтев у агенду својих редовних састанака. То је немогуће, каже Ницовић за Спутњик.
„На последњем конгресу Интерпола у Пекингу они нису чак ни аплицирали, јер су знали да је расположење већинског чланства да не могу да буду примљени у организацију, зато нису хтели да се гласа у скупштини. За следећу Генералну скупштину Интерпола процедура је иста, јер статут организације захтева апликацију и одобрење земаља-чланица“, објашњава Ницовић.
Он додаје да је Сефај највероватније погрешно разумео генералног секретара Интерпола, који је, највероватније у неформалном разговору, показао добру вољу да то питање буде размотрено.
Иначе, још нису позната имена лица за које је укинута потерница Интерпола које Србија терети за ратне злочине. Листа је укључивала косовске политичке лидере и личности који су током сукоба 1998. и 1999. године на Косову били високи команданти такозване ОВК.
На потерници Интерпола, по захтеву Србије, осим Рамуша Харадинаја, прошле године ухапшеног у Француској, налази се још 21 особа са Косова и Метохије.
Првобитно је на потерници Интерпола по захтеву Србије било 157 особа, али је листа сведена на 21 име. На њој су бивши командант главног штаба тзв. ОВК Азем Суља, бивши командант једне од оперативних зона тзв. ОВК Шукри Бује, као и припадник косовске полиције Фадиљ Суљевић.
