Прочитај ми чланакБошко Обрадовић, лидер „Двери“ и председнички кандидат, у ексклузивном интервјуу за „Ало!” открива да ли ће подржати и предводити колону на „Паради поноса“ уколико постане председник Србије, као и да ли постоји могућност коалиције са Сашом Радуловићем, али и да ли му смета што га зову „Секула из Чачка“.
Очигледно спреман за кампању, у којој ће покушати да убеди људе због чега би баш он требало да буде шеф државе, Бошко Обрадовић одговара и на питања о приватном животу, али и анализира своје противкандидате.
Председнички избори се ближе, шта кажу ваша истраживања, какве су вам шансе?
– Бићу највеће изненађење наступајућих председничких избора у позитивном смислу.
Значи, очекујете улазак у други круг?
– Очекујем да имам велике шансе да уђем у други круг и да апсолутно могу да се носим са Војиславом Шешељом, Вуком Јеремићем и Сашом Јанковићем, који су ми реално противкандидати за улазак у други круг, али с обзиром на то да су сва тројица део политичког система и представници старе генерације српских политичара и бирократа, мислим да имам веће шансе као једино ново лице међу њима.
Са Јеремићем сте се састајали неколико пута у последње време, били сте код Јанковића када је напуштао функцију заштитника грађана. Какво је ваше мишљење о њима као председничким кандидатима?
– Поштујем оно што је Јанковић радио као заштитник грађана у делу његових надлежности, али сам изузетно незадовољан оним што је радио у правцу заштите права Срба, пре свега на Косову, али и у Хрватској, Црној Гори и Хашком трибуналу. Недопустиво је да заштитник грађана не реагује на здравствену ситуацију Ратка Младића у Хагу, да не говоримо о томе да је морао да реагује када је била у питању судбина Оливера Ивановића на Косову. Вука Јеремића изузетно поштујем због његове међународне каријере, због огромног дипломатског искуства и бројних међународних контаката, он је политичар пред којим је свакако будућност. Ја нисам из те приче, ја сам део народа и на политичку сцену сам дошао после 18 година мукотрпног рада кроз „Двери“ и кроз народ.
Да ли ће ваша супруга имати фондацију уколико постанете председник?
-Не! Моја супруга је иначе скромна жена која жели да остане у анонимности, посвећена је породици и свом послу и дели моје мишљење да смо имали веома негативна искуства са првим дамама, од Мире Марковић до Драгице Николић.
Ако би један од њих двојице био у другом кругу са Вучићем, да ли бисте га подржали?
– Једна је опција да ћемо разговарати о томе да они мене подрже у другом кругу јер ћу ја бити тај, а друга је опција да сам, ако неко други уђе, потпуно отворен да разговарамо о томе да ли може добити подршку „Двери“. Може је добити само онај ко је спреман да јавно изговори и потпише оно што је значајно за бираче „Двери“, иначе ми нећемо уопште учествовати у другом кругу и бирати између два зла.
Једини сте кандидат за председника који је још пре неколико месеци плакатима облепио Београд и све градове по Србији и закупио билборде. Зашто сте толико поранили и ко је то финансирао?
-То је доказ да су „Двери“ испред других и доказ да су „Двери“ испред свог времена и да смо у потпуности у складу са геополитичким променама у Европи и свету. Погледајте каква политика данас свуда побеђије и видећете да је то политика „Двери“. То је политика која јасно каже – враћамо се националној држави, суверинитету, духовном идентитету, домаћој економији, радним местима у нашој привреди и заштити државних граница од мигрантске кризе. Ту политику сте видели и на америчким изборима, а побеђује и широм Европе. Све финансије, досадашње и оне које ће бити у вези са председничком кампањом, више од 90 одсто потичу из државних средстава. Уз то рачунамо на евентуалне мање прилоге разних добротвора који подржавају рад „Двери“.
Нећу забранити „Параду поноса“
Ако постанете председник, да ли ћемо у септембру имати сада већ традиционалну „Параду поноса“?
– Никада нико неће имати проблем са председником Србије што се тиче његове приватности и свега оног што су његова индивидуална права. У то нећу никада улазити. С друге стране, бићу спреман да лично заштитим свакога ко буде по било ком основу дискриминисан и никакво насиље према особама другачије сексуалне оријентације нећу дозволити. н Дакле, не бисте забранили „Параду“? – Као председник државе не бих имао могућност да забрањујем јавне скупове нити да их одобравам, то ради МУП, ја ћу свакако имати свој став као и до сада и од тог става нећу одступити.
Како се релаксирате од силних политичких обавеза и кампање у коју сте се упустили?
– Сваког дана радим класичне војничке јутарње вежбе и највише ме релаксира повратак кући и сусрет са супругом и децом и, наравно, одлазак у позориште, биоскоп и на концерте.
Да ли сте размишљали о евентуалној коалицији са Радуловићем ако дође до парламентарних избора?
-Ми имамо коректну и успешну сарадњу у Скупштини као два опозициона посланичка клуба, присталица сам солидарности унутар опозиције и заједничког наступа против власти и та врста сарадње са ДЈБ-ом постоји. Имамо бројне политичке сличности, али има и бројних разлика и то је можда неки потенцијални проблем у евентуално још ближој сарадњи.
Јесте ли се покајали што сте довели Ивана Пернара у Скупштину?
– Ми смо домаћинска посланичка група, не видим ниједан разлог због којег то није требало да урадимо, а што се тиче Пернара, подржавам и поздрављам веома велике сличности између оних ствари којима се бави Живи зид у Хрватској и нас, почевши од заштите породичног дома од извршитља и банака, до критике ММФ-а, ЕУ, НАТО, али Пернар, као и хрватска политичка елита, не може да се ослободи комплекса у вези са Србима и неистина које су уткане у хрватску историографију. Ипак, то не значи да не можемо да разговарамо.
Појединци су вас прозвали „Секула из Чачка“, шта мислите о томе?
– Један сам од веома ретких председника странки у Србији који не живи у Београду, бићу једини председнички кандидат који не живи у Београду. Поносим се Чачком и читавом Шумадијом. Тако су ме назвали напредњаци. Када не могу да одговоре ни на једно питање, они одговарају клеветама, звали су ме и кафанским певачем са Ибарске магистрале. То раде јер ме се плаше и покушавају да ме дисквалификују.
