Прочитај ми чланакУдарали су ме с леђа са свих страна као дивље животиње све док нисам пао, само зато што нисам имао да им дам паре.
Шутирали су ме, онако подмукло, кад бих се окренуо једном, напао би ме други, па трећи… На памети ми је било само да побегнем, нисам желео да им узвратим јер они су ипак само деца – прича Кефах Aлбестан (57), човек кога су сурово малтретирала тројица малолетника у центру Ниша наочиглед бројних пролазника који нису ни покушали да му помогну.
Криви родитеље
Не могу да их кривим, деца су то, ни на крај памети ми није било да их пријавим полицији. Њихови родитељи треба да одговарају за њих. Aко не могу да брину о њима, морали би у дом, да их тамо науче да буду људи. Никад се не зна, данас су напали мене, сутра ће неког другог – каже Aлбестан.
Aлбестан, родом Ирачанин, већ тридесет пет година Србију сматра својом домовином јер се оженио Нишлијком и с њом добио ћерку. Тим пре му је теже пало то што му се десило.
– Никада до сада нисам осетио да сам странац у овој земљи. Дошао сам овде да студирам на Факултету заштите на раду и више се нисам враћао у Ирак. Људи су ме лепо прихватили, никада ни од кога нисам чуо лошу реч. Живим као сви остали, делим судбину овог народа… Бавим се продајом поврћа на Великој пијаци, сродио сам се с овим људима из моравских села као да су ми род рођени. Они мене много поштују и ја њих, никада се нисам осећао угрожено до тог дана – наглашава Кефах. Додаје да је и раније био на мети дечака који су га напали.
– Мотају се ту по пијаци, зграбе воће, поврће и побегну. Краду и од мене и од осталих продаваца, али то им никад нисам замерао. Помислим, можда су гладни. Зато је моје изненађење било веће када су насрнули на мене.
