(Н. Бабић)

Слом ирачке војске и велика офанзива екстремиста: Абу Бакр Ал-Багдади жели да засени Бин Ладена – ИСИЛ контролише нафтна поља, рафинерије, у Мосулу пронашли стотине милиона УСД.

Припадници екстремистичке исламистичке групе ИСИЛ (Исламска Држава Ирака и Леванта) су у жестокој офанзиви коју су покренули пре два дана заузели целу северни ирачку покрајину Ниневех, укључујући и други највећи град ирачки град Мосул, потврдио је у уторак председник ирачког парламента Осама Ал-Нујајфи.

„Цела покрајина Ниневех је пала у руке исламиста“ рекао је Нујајфи на конференцији за новинаре, иако је поново изабрани ирачки премијер Нури Ал-Малики пре само недељу дана изјавио „како ирачке снаге безбедности исламистима наносе велике губитке у покрајини Ал-Анбар и да је ИСИЛ у потпуности протјеран из Самаре“.

10. јуна у ноћи је 2-3 хиљаде исламиста покренуло напад на Мосул, 350 километара северно од Багдада, у близини границе с Турском, упуштајући се у борбу са војском и полицијом. Преузели су контролу над седиштем гувернера, затвором и телевизијском станицом.

Није само северна ирачка покрајина мета екстремистичке групе ИСИЛ; осим НИНЕВЕХ су још четири провинције постале бојно поље најокрутније исламистичке групе, које се чак и Ал Каида декларативно одрекла. У свом крвавом походу исламистички екстремисти чине такве злочине да западни Ирак сада у свему подсећа на Сирију. ИСИЛ је нагласио како им слабе ирачке безбедносне снаге готово и не пружају отпор, а на својим интернетским страницама су објавили фотографије освојеног и готово пустог Мосула.

Јуче је објављено да су исламисти заузели и град Тикрит, где су из градског затвора ослободили стотине својих сабораца, да би само неколико сати после војска званично саопштила да је након напада који је трајао само неколико сати повратила контролу над свим изгубљеним деловима града.

Ноћас је ирачка војска одбила и врло јак напад на Самару, град у којем се налазе велика шиитска светилишта, стога га заједно са снагама безбедностио бране и мјештани окупљени у локалне милиције, што није случај само у Самари него у још неколико места где су племенске вође одлучиле пружити подршку владиним снагама. Након јучерашње битке у Тикриту, ирачка војска се усредсредила на одбрану Самаре и подручја до Багдада, а ирачка државна телевизија је синоћ јавила да су снаге безбедности на нападе одговориле ваздушним ударима, што је спречило исламисте да уђу у Самару.

Потпуно пуст Мосул након што га је освојила екстремистичка група ИСИЛ:

Мосул је други град којег су ове године заузели исламисти, након што је влада почетком јануара изгубила контролу над Фалуџом. Треба нагласити како је реч о добро планираној офанзиви која за циљ има да повеже подручја под надзором ИСИЛ-а у Ираку и Сирији, чиме би се створио компактна територија који би у будућности требао постати исламски емират сличан ономе какав је био Авганистан за време владавине талибана. ИСИЛ своје намере и не крије, што потврђују и снимком којег су јуче снимили и објавили с ирачко-сиријске границе, на којој се види како булдожером уклањају граничну баријеру и на тај начин симболично упућују да је њихов циљ уједињење снага у две ратом захваћене земље. Снимка је снимљена на путу који повезује ирачку покрајину Ниневех и сиријски град Хасаки. ПрессТВ потврђује да није било могуће проверити аутентичност фотографија, али коначни циљ ИСИЛ-а нико не сумња.

На жалост, офензива исламистичких милитаната је узроковала и хуманитарну катастрофу, а из Мосула је истог дана избегло 500.000 људи, што потврђује и Међународна организација за миграције (ИОМ), док УНХЦР наводи како унутрашњих расељених особа у Ираку има већ скоро милион и да нова ескалација сукоба додатно отежава ситуацију.

Ирачки премијер Нури Ал-Малики је поручио како се ирачке безбедносне снаге могу да носе с терористичком претњом, а парламент је позвао на увођење ванредног стања и преког суда.

Чињеница је да ИСИЛ од заузимања Мосула 10 јун напредује и упитно је ко уопште држи Тикрит, док је град Баџи са рафинеријама нафте такође у рукама исламиста, пише Institute for the Study of War Iraq.

11 јун је ИСИЛ покренуо напад на Абу Гхраиб и Зајдан, западно од Багдада, што додатно показује способност ове терористичке групе да води симултане операције.

Из града Киркука стиже саопштење како су племенске вође заповедиле мобилизацију и зборно место је било западно од самог града, међутим, ујутро 11. јуна је цела акција обустављена.

Командант курдских Пешмерга јединица једезертирало заједно са људством, а 15 људи су нестало у бекству из Киркука.

У Багдаду се јуче погинуло 16 људи, а 34 их је рањено у самоубилачком нападу у Садр Ситију. ИСИЛ је такође преузео одговорност за још три атентата у којима су мете били високи официри ирачке војске и вођа шиитских милиција из Багдада. Власти су у Багдаду увеле полицијски сат, што вероватно указује на то да влада предвиђа напад на град.

Вођа племенског већа у Бабилу, бригадни генерал Мухамед Ал-Авади, изјавио је да је 2000 добровољаца из 19 племена понудило своју помоћ ирачким снагама безбедности у Babili, Diyali и Мосулу, а обука ће почети данас.

Гувернер Babile, Sadiq Al-Sultani, изјавио је да влада прихвата добровољце из племенских заједница и њихову помоћ у успостављању безбедности на светим местима.

Од суседних земаља, Иран је пријавио да укида летове између Техерана и Багдада, а као одговор на погоршање безбедносне ситуације у Ираку уводи и повећане мере безбедности државне границе, а ирански министар спољних послова, Мохамед Џавад Зарфови, поручио је Багдаду да ће од Ирана добити „сву потребну подршку у борби против терориста“. Сирија је јуче понудила своју помоћ у борби против такфиристичких екстремиста, пише Ал-Алам.

Сиријска влада је осудила масовни терористички напад покренут од стране Ал-Каиде и милитаната групе ИСИЛ на северу Ирака и Багдаду нуди помоћ у борби против тероризма.

„Дамаск је спреман на сарадњу са Ираком, будући да је тероризам заједнички непријатељ обе земље. Тероризам финансиран споља је исти и у Ираку и у Сирији. Он је претња миру и безбедности у региону и свету и позивамо међународну заједницу да осуди ове терористичке и криминалне радње, те да се предузму све потребне мере против земаља које те групе подупиру. Милитанти су у Ираку покренули отворени рат са циљем гурања блискоисточних земаља у хаос“, јуче је саопштило сиријско министарство спољних послова.

Иако либански Ал-Акхбар пише како су офанзива ИСИЛ-а која је довела до пада целе покрајине Ниневех и делова покрајине Салах Ал-Дин и напади на Багдад „изненађење и шок за све“, Ал Монитор пише да ови напади и заузимање Мосула 10. јуни нису никакво изненађење, поготово јер ова терористичка група сличне операције спроводи већ неколико недеља, али и да је пад Мосула показатељ слома у ирачкој војсци и указује на потребу да се Ирак уједини и збије редове у борби против тероризма.

Ирачки војници су огорчени јер је након целе ноћи сукоба између владиних снага и наоружаних милитаната у покрајини Ниневех локални лидер Ахмед Ал-Муслави с породицом одлучио да побегне из Мосула у ирачки Курдистан. Кад се пробудио следећег јутра, дознао је да је град пао у руке ИСИЛ-а. Гувернер покрајине Ниневех, Атхил Ал-Нујајфи, окривљује „Маликија и његову политику за пад Мосула“.

У разговору за Ал-Монитор телефоном, Муслави је рекао да није очекивао да ће град пасти на тај начин. Становници Мосула, према његовим речима, страхују да ће се у њиховом граду догодити исто што у покрајини Ал-Анбар на западу Ирака, где војне операције владиних снага трају више од шест месеци.

„Када су милитанти преузели контролу над градом, куцали су на врата људима и говорили становницима да са њима немају ништа и да су они у сукобу са централном владом и војском њиховом“, рекао је Ахмед Ал-Муслави.

Ово указује на промену стратегије ИСИЛ-а, који отворено показује своје намере и да ће ширити утицај користећи се неуспехом владе у помирењу са становништвом у сунитском регионима.

Иако је велики број људи избегао из Мосула и осталих заузетих области, један део становништва је екстремисте ИСИЛ-а дочекао као ослободиоце.

Сунити и Курди из Мосула нису имали добрих речи за заменика лидера ирачке војске, Абуда Канбара, као ни за лидера команде за војне операције у покрајини, Махдија Ал-Гхравија, наводећи „како су често приводили невине цивиле и били укључени у корупцију“.

„Ирачка војска је тлачила људе, крала им новац“, рекао је Али Ахмед, возач који је снимљен при бекству из Мосула.

Према Ахмеду, део локалног становништва у Мосулу је поздравио ИСИЛ.

„Људи у Мосулу не воле ни ИСИЛ, ни Маликија, али они се сада осећају боље, а вратила се и вода и струја“.

Важно је споменути и да се ИСИЛ успео домоћи $ 429,000,000 похрањених у локалној банци у Мосулу, а већ смо рекли да сада располажу рафинеријама у Баџи, чиме ће сигурно додатно ојачати, како војно, тако и политички, а оном делу становништва које им буде одано даће све погодности.

Ахмед Ал-Гхадра (74), избеглица из Мосула, за Ал-Монитор је рекао како га је војска малтретирала.

„Ирачани Арапи желе да Малики оде у затвор. Он је издајник. Нас нападне неколицина милитаната, а цела ирачка војска побегне. Људи у Мосулу не желе ирачку војску. Стар сам човек и мене су такође држали један сат на контролном пункту и понижавали“, тврди Ахмед Ал-Гхадра.

Др Омар Ал-Фарис из Мосула је рекао да је становништво поздравило ИСИЛ јер су уклоњени сви контролни пунктови.

„Пре је требало два сата да се негде дође. Сада се цивили слободно крећу и сви су срећни што је ирачка војска отишла“, каже Др Омар Ал-Фарис

Како год било, брзи пад ирачке војске и збуњено повлачење из свих делова Мосула, а затим и из неколико региона у Киркуку и Салах Ал-Дину шокирало је ирачки народ и политичаре, поготово што су официри ирачке војске први оставили Мосул и отишли ​​за Ербил, потом у Багдад.

Ирачка влада, која је признала пораз војске у Мосулу, објавила је да ће строго казнити све војнике и официре који су напустили положаје током борби за град.

Маилики позива проглашавање ванредног стања и обећава да ће наоружати све оне који се желе супротставити ИСИЛ-у. Проглашено је и стање опште приправности у земљи.

У међувремену је врховни шиитски имам, Али Ал-Систани, позвао све да се уједине како би се суочили са претњом.

Курдистанска Регионална влада је осудила понашање ирачких снага и сматра да је неуспех који је довео до пада Мосула потврдио да ирачка влада није спремна да сарађује са регионалним властима Курдистана.

Напади су привукли и међународну пажњу, а главни секретар Уједињених народа, Бан Ки-Мун, изразио је забринутост, док САД нуде „спољну подршку“, која би могла да укључује ваздушне нападе на положаје исламиста ИСИЛ-а, чиме би Багдад добио могућност да узврати на снажан и примерен начин.

ИСИЛ најавио офанзиву пре месец дана, али нико није реаговао

Овде се опет поставља питање где су сви били средином маја, када је ИСИЛ најавио своје активности и да ће се за офанзиву коју је ирачка војска 9. маја покренула на Фелуџу следити „одмазда“ и у другим деловима Ирака, не само у Ал-Анбару.

Наиме, већ 13. маја ИСИЛ објављује проглас у којем преузима одговорност за све нападе и најављује да су офанзивне активности у Багдаду и Киркуку само почетак „осветнички кампање за Фалуџу“.

У саопштењу ИСИЛ-а се додаје да ће кампања бити усмерена „према седишту и местима које држи отпадничка влада, њене странке и њихове милиције, а освета ће уследити за оно што су починили током непријатељске кампање против њихових људи у Фалуџи“.

Не треба подсећати на начин понашања ИСИЛ-а у областима која држе под надзором, поготово у сиријском граду Рак, који у историји није упамтио такве злочине као под управом исламистичких екстремиста, који сада „брину“ о становницима Мосула. Операције Багдада против ове терористичке групе су поново у центар пажње вратиле стари план исламиста о покретању „Велике битке за Багдад“, међутим, још пре месец дана су сви сматрали како ће ИСИЛ углавном покушати вратити подручја одакле је протјеран у покрајини Ал-Анбар. Можда је и то разлог овако брзог и неочекиваног успеха скроз на северу земље.

Абу Бакр Ал-Багдади се у историју жели уписати једнако као Осама Бин Ладен и Абу Мусаб Ал Заркави

Важно је рећи да је ИСИЛ заузимањем Мосула стекао славу међу симпатизерима и милитантима „глобалног џихада“, а Абу Бакр Ал-Багдади, лидер Исламске Државе Ирака и Леванта, због заузимања другог по величини града у Ираку тражи да га се третира као утемељитеља овог екстремистичког покрета, Абу Мусаба Ал-Заркавија.

Мусаб Ал Заркави, оснивач онога што се данас зове ИСИЛ, група друге генерације Ал-Каиде, насилнија, немилосрднија и екстремнија него било која раније, симболично је опет је у Ираку. ИСИЛ се храбро коцкао и на крају изборио победу у Мосулу, а узимање овог града има велику симболичку вредност у галаксији глобалног џихада. Заркави је створио Ал-Каиду у Ираку да се бори против америчког агресора, али је након инвазије земљу одвео у грађански рат. Иако је умро 2006., његово наслеђе и дух живе и даље.

Кампања 2007. у Ираку није уништила његово царство. Преостале америчке копнене снаге ништа нису могле направити, а убијање и поткупљивање сунитских вођа само је довело до фрустрације и беса међу ирачким Арапима. Само континуирано, добро и паметно управљање је могло убити тај дух, а то после Садама Хусеина у Ираку нико није могао направити.

Потом избија сиријски грађански рат који је био прави био дар за ИСИЛ. Испрва је ИСИЛ био део Ал Нусра Фронта, групе коју је створио још један од бивших заменика Заркавија, Мухамед Ал-Голани.

Затим, ИСИЛ захтева да Ал Нусра Фронт призна као лидера Абу Бакр Ал-Багдади, а не Бин Ладеновог наследника, Ајмана Ал-Завахриа. Багдади је амбициозан и избегава непотребно позирање и пажњу, али одбацује старо вођство Ал-Каиде које није спремно помјерати границе секташке мржње тако далеко колико би он то хтео. Његови присталице тврде да ће он бити прихваћен као прави наследник Осаме Бин Ладена и вођа глобалног џихада.

Пре заузимања Мосула, ИСИЛ је заузео добар део покрајине Ал-Анбар, као и покрајину и град Рак у Сирији. Тамо намеће екстремну верзију ислама, а сада са Мосулом та изразито екстремна група ефикасно ствара своје упориште од Ирака па све до срца сиријске пустиње и брише границе које су пре једног века након пада Османлија исцртали Британци и Французи. Багдади, као и Заркави, има веће амбиције. Прошли месец су Саудијци осујетили велику акцију ИСИЛ-а на својој територији и ухапсили више десетина терориста. Узимајући сада Мосул, ИСИЛ би се могао наћи под нападом ирачке војске уз подршку Ирана, али то би превише изазвало Курде. Багдади се воли коцкати и ово је смион потез којим је засенио свог ментора Абу Мусаба Ал-Заркавија.

Цела ова ситуација повлачи три важна питања: Зашто се ирачка војска тако брзо предала? Какви су планови за будућност ИСИЛ-а? Како се требају понашати ирачке власти?

Бројни искази војника и официра који су се повукли из Мосула указују да је велика конфузија у војном врху довела до овог колапса.

Полицајци тврде је да је војска добила наређење за повлачење у раним јутарњим сатима 11. јуна и да су оставили оружје и опрему за собом. Међутим, највиши војни командант у Мосулу је за Ал-Монитор потврдио да је оно што се догодило последица непослушности од стране нижих официра и војника, који су одбили послушати заповести. Високи официр је тврдио да се одбијање наређења попут епидемије проширио у свим војним јединицама и уз такав слом, команданти на терену није имали избора, него да се повуку.

Према речима сведока, владине снаге у Мосулу су бројале и до 25.000 војника, заједно са до 10.000 припадника савезне полиције, а процењује се и 30.000 локалних полицајаца.

За време избора у Ираку је забележено да је у Мосулу укупно било 78.000 припадника снага безбедности и војног особља. Извештаји о сукобу и јачини ИСИЛ-а говоре да је град заузело око 2000-3000 бораца.

Најбоље објашњење колапса ирачке војске, која је исти дан предала градове Синиј и Баџи у покрајини Салах Ал-Дин, као и Хавија, Сулејман Бек и Рашад у Киркуку, потврђује бројне недостатке ирачких оружаних снага и то упркос куповини нове софистициране опреме и оружја.

Током година, Багдад је успео да створи професионалну војску чији припадници углавном долазе из шиитских подручја у централном и јужном Ираку, чиме је створио атмосферу непријатељства међу становништвом у сунитским деловима земље.

Овај неуспех је дефинитивно повезан са немогућношћу да ирачка војска представља све групе, на што се сунити жале годинама. У међувремену су избили сукоби у Ал-Анбару, што је од краја 2013. утицало на ефикасност успоставе сигурности.

Без обзира на разлоге који стоје иза сигурносног колапса, ИСИЛ није могао замислити да би тако једноставно и без стварне борбе могао контролисати велика подручја. Дакле, сада ће заповједници терористичке групе сигурно развијати нову стратегију, јер сада поседују новац, оружје и муниција, а надзором над аеродромом у Мосулу би могло значити да ће ускоро располагати војним хеликоптерима.

ИСИЛ је напредовао према градовима Баџи и њеним рафинеријама 170 км југоисточно од Мосула, те према Киркуку, 160 км југоисточно од Мосула где се налазе извори нафте. Такође жели да контролише сиријску границу, нарочито гранични прелаз Елиербех, који је под контролом тзв „Слободна сиријске војске“.

У свом походу према Багдаду, ИСИЛ ће морати да зауземе многа подручја, али и да добије подршку становништва, нове борце и логистичку подршку.

Уколико то жели избећи, као и да Ал-Багдади заиста у историји буде уз Осаму Бин Ладена и Ал-Заркавија, ирачка влада хитно треба да отклони озбиљне грешке које су поткопале социјални мир и политички консензус. Повратак војске и подизање њеног морала треба да иде паралелно са структурним реформама у војсци, почевши са сменом неких од кључних команданата.

Потребан је и свеобухватан политички консензус у борби против тероризма, што мора да укључи подршку локалног становништва у областима под контролом ИСИЛ-а и сунитских подручја у целини. Треба омогућити сунитима да имају своје снаге, када су већ Курди без ичијег одобрења основали и имају своје Пешмерга јединице, које курдски председник Барзани финансира новцем од заједничке нафте, али сав новац остаје у Ербилу.

Мора доћи и до политичке и војне сарадње између централне владе у Багдаду и ирачког Курдистана. Курдске снаге Пешмерга могу бити важан фактор у овој борби, а Курдима је ваљда јасно да су они следећи на реду и новим освајањима, као што је случај у Сирији. Не сме се занемарити велика стручност курдских снага, која у многим областима премашује стручност регуларне ирачке војске.

Укратко, паду Мосула и осталих градова су претходили политички, економски, социјални и војни неуспјеси, а решење захтева мере које су једнаке сразмери кризе. Иако дневни лист Ашарк Ал Авсат пише „како би пад Мосула могао бити и крај премијера Нурија Ал-Маликија“, не може се рећи да ће то бити и коначни исход. Ако жели да спасе земљу, ирачки премијер мора кренути путем компромиса и поновног уједињења на националном нивоу, те напустити политику која је довела до раскола између владе, сунита и Курда, па чак и шиита међусобно. Осим тога, ирачки премијер у овом тренутку треба окончати несугласице с Масудом Барзанијем и од ирачких Курда тражити помоћ, али је и прихватити од Сирије, јер је ово један рат који разара две земље и два народа и ирачка војска ће га тешко добити сама.

(Адванце)

Ознаке: АЛ Каида, анализа, Ирак, ИСИЛ, Н. Бабић