Прочитај ми чланак
Лавров САД – у: ”Након договора са Ираном више вам не треба ракетни штит у Европи”
Историјски споразум између Ирана и светских сила прошле недеље у Женеви важан је догађај који ће сигурно утицати на цео низ спољнополитичких питања.
Једно од тих питања је и амерички противракетни штит којег граде на простору источне Европе. Из САД – а тврде како је сврха изградње истог да ”брани” Европу од ”опасних режима” наводећи Иран и Северну Кореју као потенцијалне опасности.
Друга тема која би се могла повести након договора са Ираном је свакако питање израелског нуклеарног и хемијског арсенала.
Но, када је реч о америчком / НАТО ракетном штиту у Источној Европи, поставља се питање, која је сврха овог војног пројекта ако се дипломатијом ”обезбедило” да Иран више ”неће бити претња”?
Управо у вези тог питања је руски министар спољних послова, Сергеј Лавров дао коментар истичући како амерички ракетни штити више неће имати сврхе ако Иран испуни све обавезе у складу са актуелном договору из Женеве.
“Ако се ирански договор стави у праксу, истакнути разлог изградње одбрамбеног штита више неће бити ваљан”, поручио је Лавров.
Подсетимо, НАТО гради свој ”штит” на простору Источне Европе, у непосредној близини руске границе – две базе за пресретање бити ће изграђене у Пољској и Румунији.
Прве ракете требале би да постану оперативне већ 2015. Из НАТО – а и САД – а још од почетка ове идеје тврде како ће ракетни штит да брани Европу, но Русија сво ово време истиче како изгледа да ракетни штити уопште нема ту сврху, већ како се њиме прети Русији. Када су из Москве понудили компромисно решење, заједничко управљање штитом, из НАТО – а су такву идеју одмах одбили.
Другим речима, ускоро би могло да постане сасвим јасно због које намене се тај штит покреће. Договор са Ираном би се ускоро требао да материјализује, ирански нуклеарни програм би ће под строгом контролом ИАЕА – а и могућност милитаризације истог ће се елиминисати на тај начин.
Ко је онда заправо ”претња” Европи? Сирија? Више не, њихов хемијски арсенал већ је под контролом Међународне агенције за прохибицију хемијског оружја.
Северна Кореја? Рећи да би Пјонгјанг хтео нападати Европу било би чисто неутемељено застрашивање, као што је било и застрашивање од ”иранске претње”.
НАТО ракетни штит је и даље ”највеће горуће питање” између Москве и Вашингтона, истиче Сергеј Лавров. Такође наводи да Русија тражи писану потврду од НАТО – а да се истим штитом никада неће рушити руске ракете – што је НАТО одбио, у више наврата.
Аргументи за изградњу штита се полако распадају, а на видело излази истина која је многима до сада већ била итекако позната – НАТО ракетним штитом окружује Русију и то питање ће и даље бити велики проблем, нарочито када штит постане оперативан за нешто више од годину дана. Из САД – а истичу да Русија ”не треба да буде забринута”, но поставља се питање – зар не би Вашингтон био забринут да Русија почне да гради ракетне базе у Канади, Мексику или на Куби?
Цвеће уместо ракета
Власти Чешке су одлучиле да створе зону за очување природе у том месту, где се раније планирало разместити америчке елементе система ЕвроПРО. Забран се рачуна отворити 2016. године.
Флоwер Поwер – «Власт цвећа» – да ли је могуће да ће парола покрета хипи постати сада основна у односима Чешке и НАТО? Подсетимо да је Чешка одустала од планова размештања елемената ЕвроПРО још 2011. године. Узрок је незадовољство Прага својом улогом у пројекту европског система противоракетне одбране. Преуређење ракетног полигона у «цвећњак» стави под знак питања тесну сарадњу Чешке и САД у ЕвроПРО у огледној будућности, сматра директор Центра друштвено-политичких истраживања Владимир Евсејев.
Све зависи од архитектуре стварања система противоракетне одбране и нивоа америчко-чешких односа. Данас се у многимм европским земљама повећавају антиамеричка расположења. Зато говорити о коначном одустајању Чешке од планова размештања на њеној територији елемената противоракетне одбране САД вероватно је превремено. Истовремено је учешће Чешке у блиској перспективи у таквим пројектима слабо вероватно.
Подсетимо, на неопходности разместити систем ПРО у Пољској и Чешкој инсистирао је ондашњи председник САД Џорџ Буш. Вашингтон је изјављивао да је противоракетни штит позван да чува Европу од евентуалних напада од стране такозваних држава-изопштеника: Ирана и Северне Кореје. Међутим, буквално пре пар дана се ситуација са хипотетичном опасношћу са Истока кардинално променила. Споразуми о Ирану, постигнути према резултатима преговора у Женеви, ликвидирају узрок стварања ПРО у Европи. С друге стране, договори о иранском нуклеарном програму могу да воде томе да ће Вашингтон тражити новог «непријатеља» да би оправдао реализацију својих војних програма, каже заменик директора Института САД и Канаде РАН Павел Золотарев.
Американци сигурно неће одустати од својих планова, јер је Иран био, свакако, само повод за размештање система противоракетне одбране. Нестанак тог повода неће зауставити радове на ЕвроПРО. За Русију је то основа за то да не мења свој став.
Власти САД су објавиле о одустајању од четврте етапе размештња америчког система ПРО у Европи, која је обухватала размештање противоракета СМ-3 ИИБ с повећаним борним могућностима. Поред тога је Вашингтон изјавио да и даље намерава да размести елементе ПРО на територији Пољске и Румуније. Росија је проценила кориговане планове као опасност за своје стратешке нуклеарне снаге, те се изјаснила против размештања система, чак узимајући у обзир одустајање САД од четврте етапе. За Москву је принципијелно да би гаранције неусмерености ЕвроПРО против Русије биле фиксиране на папиру ‑ у правно обавезном облику, а не на речима.
(Глас Русије, Адванце)
