Прочитај ми чланак

Иранска Револуционарна гарда запретила америчким војним базама, најпре у региону

0

Иранска Револуционарна гарда је данас саопштила да се Вашингтон директно поставио "на прву линију агресије" нападом на, како је навела, мирне објекте.

Упозорила је да број, распоред и величина америчких војних база у региону нису снага вец́ „тачка рањивости“.

У саопштењу Револуционарне гарде се наводи да иранска нуклеарна технологија не може бити уништена било каквим нападом и да ц́е се њене операције против инфраструктуре, стратешких центара и интереса Израела наставити, преноси Ројтерс.

Међу потенцијалним метама Техерана је 20-ак америчких база, нуклеарно постројење у Израелу, па чак и нафтна постројења у земљама Персијског залива.

Пошто је напад био на нуклеарна постројења, Иран може узвратити Израелу нападом на Нуклеарни истраживачки центар „Шимон Перес Негев“ у израелском граду Димони.

О томе је известила и Ал Џазира непосредно пре америчког напада, позивајуц́и се на високог иранског званичника

– Нуклеарни реактор у Димони могао би постати наша легитимна мета ако сукоб ескалира на нови ниво – рекао је извор за катарски медиј.

Иран располаже значајним арсеналом балистичких ракета, процењеним на преко 3.000 пројектила, који могу да досегну бројне америчке војне базе на Блиском истоку. Јутрос је такође, према тврдњи иранских медија, први пут испалио ракету Хајбар на Израел, домета 2.000 км са бојевом главом тешком 1.500 кг.

На основу снимака разарања из Тел Авива и Хаифе, најновији ракетни баражи су причинили велику штету на објектима. Ирански медији тврде да су мете били аеродром „Бен Гурион“ и неименована биолошка лабораторија, као и неки командни центри.

Није познато са колико још ракета и лансера Иран располаже, након што је Израел интензивно циљао лансере још од првог напада 13. јуна.

С обзиром на ескалацију сукоба између Израела и Ирана, уз укључивање САД, америчке базе постају потенцијалне мете за иранску одмазду, што подиже питање о рањивости америчког војног контигента од око 50.000 војника раштрканог по региону.

САД имају најмање 19 војних база на Блиском истоку, у Бахреину, Египту, Ираку, Јордану, Кувајту, Катару, Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Оману, Сирији и Турској.

Те базе располажу софистицираним противваздушним системима попут Патриота и ТХААД-а, а бране их и бродови са Аегис ПВО системима. Проблем представља раштрканост база, њихова близина Ирану и ограничена количина ракета пресретача ПВО система. Иран такође располаже хиперсоничним ракетама које могу у року од неколико минута да погоде неке од америчких мета.

Домет ирански ракета варира од кратког (до 1.000 км) до средњег (1.000-3.000 км). Кључни пројектили попут Фатах-110 (300 км), Киам-1 (око 1.000 км) и Шахаб-1 (330 км) омогућавају Ирану да угрози америчке инсталације.

Америчке базе у домету ракета

Иран има листу од око 20 америчких база које би могле бити циљеви, посебно оне у близини иранске границе. Кључне базе укључују:

Иран такође поседује дронове попут Шахеда и брзе торпедне чамце, који би могли бити коришћени за нападе на америчке ратне бродове у заливу. Стратегија одмазде може укључивати одлагање напада како би се искористио тренутак када су америчке базе у нижем стању приправности.

Напади на енергетска постројења и блокада Ормуског залива

Такође је могуће затварање Ормуског мореуза крој који пролази око 25 одсто светске нафте.

С обзиром да је Ормуски мореуз најважнији енергетски теснац, кроз који се на дневном нивоу транспортују највеће количине нафте из Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Ирана, Ирака, Кувајта, доводи се у питање снабдевање енергентима пре свега азијских земаља.

То би, према проценама стручњака довело до оштрог скока цена нафте, вероватно на више од 100 долара по барелу.

Могућност одмазде Ирана према арапским земљама је мала пошто САД, према доступним подацима, нису авионима полетеле из њихових база.

Међутим, у септембру 2019. напади јеменских Хута, савезника Ирана, на нафтне објекте Саудијске Арабије уништили су више од пет одсто глобалне испоруке нафте. Убрзо су цене нафте порасле за чак 20 одсто.