Прочитај ми чланак

Иринеј у Хрватској: Ми Срби немамо ближе него вас Хрвате

0

Жртву треба памтити, али треба бити способан опраштати, најважнији је део говора који је јуче православним верницима упутио патријарх Српске православне цркве Иринеј за време посете Јасеновцу и Пакрацу, пише хрватски Јутарњи лист. Он је током посете Хрватској поручио и да „ми Срби немамо ближе него вас Хрвате“.

Патријарх Иринеј у Хрватској је боравио са осталим епископима, а у манастиру Јасеновац, по први пут у историји одржана је седница Светог Архијерејског Синода.

Централни догађај посете ове својеврсне владе СПЦ-а Хрватској, како преноси Јутарњи, било је сахрањивање четворице Епископа Пакрачких у Саборном храму Свете тројице у Пакрацу.

Ради се о епископима Емилијану Мариновићу, Кирилу Живковића, Никифору Стефановићу и Софронију Стефановићу, а на самом обреду, уз мноштво верника, били су и министар културе Златко Хасанбеговић, као посебни изасланик председнице Колинде Грабар Китаровић, затим Милорад Пуповац, председник Српског народног већа, Вељко Џакула, председник Српског демократског форума, те бројни други званичници.

Они који имају терет злочина да траже опрост од Бога

– Многи су хришћани изгубили свест и памет у себи и сви они који имају терет злочина морају потражити опрост од Бога. Сви смо ми икона Божја, сви смо ми деца Божја. Срби су у овим крајевима доживели страшну трагедију, њихову жртву не смемо заборавити, али морамо опростити, да све оно што се овде догађало, више никада не догоди – рекао је патријах Иринеј који је у заједно са митополитима Порфиријем и Амфилохијем предводио парастос, молитву за покојнике.

Патријах Иринеј верницима се обратио и у Јасеновцу где је, како пише Јутарњи, поновио „одбачену синтагну о стотинама хиљада жртава“ у логору Јасеновац, подсетио је на 20 хиљада убијене деце до 14 година, те се заложио за повратак Срба у ове крајеве.

Како се јуче могло чути, у парохији Јасоновац, има тек 11 православних верника. Остврну се и на случајеве физичких напада на припаднике српске мањине у Хрватској посљедњих дана.

Мислили смо да је насиље иза нас…

– Ми смо мислили да оно што се десило овде да је то иза нас. На жалост, квасац оних збивања изгледа да је остао и данас у некој мери – навео је патријарх.

Након сахрањвања посмртних остатака, домаћин сусрета епископ Славонски Јован патријарху Иринеју и Хасанбеговића показао је како напредује обнова пакрачког Владичанског двора, саграђеног 1732. године, који је био резиденција славонских епископа, и у којем су се налазила богата библиотека и ризница.

До краја године требала би завршити прва фаза обнове, након чега бити постављени темељи, како је нагласио епископ Јован, за обнову велике библиотеке и ризнице, пише Јутарњи лис.

Радове је обишао и Хасанбеговић који није скривао задовољство учињеним у „обнови хрватске сакралне баштине“.

Он је патријарха Иринеја и остале чланове Светог синода поздравио у своје, али и у име предсједнице Грабар Китаровић те нагласио како упркос многим недаћама у историји, хришћанство настоји да шири мир и промовише поверење.

Хасанбеговић:Да радимо на заједничкој будућности

– Истински мир и помирење није пасивно толерисање једни других, него рад на заједничкој будућности сарадњом и пријатељством зарад будућности и заједништва. То нам намеће приоритет, јер заједнички нам је задатак и циљ сачувати људе и обновити живот у овим крајевима што моје министарство ради и на симболичан начин обнављајући седиште Славонске епархије, цркву и двор у Пакрацу. Остајемо предани обнови наше сактралне баштине – рекао је Хасанбеговић те додао како се, иако муслиман, изнимно радовао сусрету папа Фрање и московског патријаха Кирила, што је „знак наде и обнове наших свеукупних односа.“

Патријах Иринеј захвалио му је на доласку речима како „ми Срби немамо ближе него вас Хрвате“, како „оно што се догодило међу народима мора бити опомена“, те позвао на „сурадњу за бољу будућност“.

Извор: Блиц

75 коментара “Иринеј у Хрватској: Ми Срби немамо ближе него вас Хрвате

  1. БРАТ каже:

    Ко је њега вукао за језик да прича ове глупости

    1. radojica каже:

      sotona…

  2. Aman каже:

    Nesto definitivno nije u redu sa mozgovima nasih vodecih ljudi, sto u svestenstvu sto u politickim krugovima.Neverovatno koliko su prijemcivi za ispiranje mozga, da se prosto zapanjis!

    1. Anonymous каже:

      Da je Irinej bio 1991 u novembru mesecu na Papuku i da je video ustase Tomislava Mercepa kako love i kolju Srbe po pakrackoj poljani, mozda bi drugacije rzmisljao!

    2. Miro Miro каже:

      a mozda i nebi…mislis da su mu te stvari nepoznate. nego i on kao i drugi iz sistema ima zadatak ovce da sprema za klanje…istorija se ponavlja

    3. E. Lirsch каже:

      Najcrnje je sto narodu uzese i veru u crkvu. Sve pokatolicena bagra a sve pravoslavne vladike proterase. Ostase papoljubci. novotarci i ekumenisti. Irinej nije moj patrijarh. Trazi otvoreno ujedinjenje sa „sestrinskom crkvom“. Njemu su vrane popile ostareli mozak.

  3. xyz каже:

    Ovaj kao da je bio Titov pionir, sigurno je nosio stafetu po Jugoslaviji! E Pope pitaj Srbe Kraisnike i Srbe iz RS, koliko su im bliski Hrvati?

  4. Anonymous каже:

    „Иринеј у Хрватској: Ми Срби немамо ближе него вас Хрвате“! Pa zato i nas kolju svakih 40-50 god. zato sto smo blizu!

    1. xyz каже:

      Устај бре Србине! Устај бре геџо! Штај је бре, није ти јасно, теби бре причам, Роде без порода, Несрећо без среће, Тикво без шајкаче! Не знаш ти шта причам, не знаш ни где си… Тетураш се кроз живот ко свињче низ калдрму. Увече се сручиш на поцепану софу са балонче јевтиног алкохола, и натунујеш телевизор на ону виртуалну фарму, где ондак срећно грокћеш са сви остали „јевропејци“… И тако бре до сабајле, док се поново не затетураш низ калдрму ко свињче тражећи нешто за своју „напаћену“ гушу- А за душу Србине, шта ти је бре остало за душу? Где ће ти бре душа Србине!?

      Жену си отерао, или од куће, илу у лудило! Ни децу своју више не пропознајеш, не виђаш их више, или кад их случајно нагазиш, не препознајеш их тако обневидео…

      Устај бре Србине, време те гази, земљу ти комадају, бришу те из свих спискова, децу ти уче да „поносно марширају“ и певају „лили марлен“, родитеље ти, свеже упокојене, из гробова чупају, а од храмова твојих светих поново штале праве! Устај бре геџо, док није касно! Шта је, још ти није јасно, теби бре причам Србине мој- Туго моја!

      Мислиш да те таквог, чупавог, смрдљивог, без шајкаче и без опанка, не препознајем? Вараш се, лако те је препознати… и са тај бугарски џинс, и са тај турски версаће што си га навуко на те, некад јуначке- а сада кокошје груди, иако немаш пара ни за гаће…

      Препознајем те Роде, и то на пушкомет! Управо таквог су те створили, да би могли и „они“ да те препознају где год да те виде, никад се не зна, једног дана може да им затреба и твој бубрег…

      Шта је бре? Кажеш да си сиромах, да немаш више ни кучета ни мачета. Да немаш више ни за добру „шљиву“, а од свог оца ниси научио сам „мученицу“ своју да испечеш. А и да јеси, шта би ти вредело, кад си све раскрчмио… Па се сада тетураш с то пластично балонче у руку, и испијаш ту жуту алкохолисану мокраћу, што ти продају скоро за џабе. Е, није џабе Роде мој, Јаде мој! Ништа на овом свету није џабе…

      Тако су бре „они“, с ту исту ракијештину, истребили цео континент индијанаца, па би сада и нас Србе. Не дај се роде! Устај бре Србине, ниси ти бре индијанац! Ако си негде успут и изгубио свој понос, раскрчмио своју дедовину, и загубио жену и ђецу…

      …Још увек је у теби оно што је и у свима нама- онај стари, добри Инат- и нешто мало Српске Душе! Устај бре Србине! Устај бре геџо, још није касно! Не дај „им“ то мало душе што ти је остало; Не дај душманима!- Но напуни „је“ да нарасте и прерасте и тебе самог, и све недаће твоје… И онда ће ти све бити лакше; Биће онако како треба, и онако како је воља Божја!

      Знам, знам, немој се правдаш… Живот те је, не шамарао, већ газио ко булдожер, ко и већину нас. Ниси више знао где ћеш, па ето десило се! И јесте, свакоме може да се деси, и многима се десило… Али зато не мора да траје!

      Ниси ти бре Србине тиква без корена! Ниси ти бре име без презимена! Ниси ти бре Србине домаћин без домаћинства! Чак иако га немаш- Чак иако си га прокоцкао, раскрчмио, распродао у бесцење- Све док постоји Србија, ова наша земља мученица, постојаће и твоје домаћинство! Треба само да му се вратиш, не само својим телом већ и целом својом душом…

      Богат си ти бре Србине, много богатији него што знаш! Зато те се и плаше Србине, плаше се да не откријеш својега БОГАтства! Плаше се да не пронађеш ту своју загубљену Душу!

      Знају да онда тако БОГатом и пуне Душе неће моћи више земљу да ти пустоше! Неће моћи пород нерођени да ти отимају, нити гробове и храмове више да ти руше!

      А сада је доста приче! Време је Србине да се прекрстимо, помолимо, и кренемо! Не низ калдрму! Већ уз! Не да се котрљамо, већ да марширамо и запевамо громогласно нашу „Светосавску“ и Боже Правде!

      Немаш више чега да се плашиш Србине! Већ су ти отели све што су могли, а оно што нису могли…Е за то је куцнуо час да „га“ пронађеш, и то сам- у себи!

      Време је Србине поново да будеш, оно што и јеси, и оно што си кроз вјеке вјекова био- Србин са Душом! А кад имаш Душу и када си поново БОГат, онда је све лакше, и све је могуће… И ондак нека буде, оно што бити мора!

      Аутор: Миодраг Новаковић

    2. Михаило каже:

      Немамо ближих крвника од њих, сигурно је на то мислио

  5. Zoran Lekic каже:

    Опрост има вредност, када онај који је починио грех осети кајање и затражи опрост. Опрост нема икаквог смисла када друга страна не осећа потребу за покајањем.

    1. Zoran Lekic каже:

      Како чувати веру када они који би требали да нас воде, обесмишљавају смисао вере?. Немојте само да се то што радите своди да добро уступа пред злом. Ви морате чинити као људи пуно више добра, уједињавајући Србе, а не јурити оне који су нам зло чинили да би сте им доказали колики сте ви људи јер ће да вам се смеју и сматраће вас глупим, приде и са правом…Зли људи су нас увек сматрали овцама за клање и ви им то потврђујете. Због овога сам по страни, чак се може рећи да сам и по мало одступио од своје вере, а крштен сам православац. Ви тако непријатељима доказујете да су све наше досадашње жртве кроз историју биле за бадава. Стидим се тога и не дајем вам за право, а Бог нека ме казни ако грешим.

    2. Zoran Lekic каже:

      Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови, и нека беже од Лица Његовога они који Га мрзе. Нека исчезну као што исчезава дим, као што се топи восак на домаку огња; тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Господа Бога осењују се крсним знаком, и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, и који нам је даровао тебе, Крст Свој Часни, за прогањање сваког противника. О! Пречасни и животворни Крсте Господњи, помажи ми увек са Светом Владарком, Дијевом богородицом, и са свима Светима занавек. Амин.

Коментари су затворени.