Немачке крстареће ракете „Таурус“ поново су у фокусу расправа, овог пута са много озбиљнијом нотом.
Политички аналитичар Ростислав Ишченко изнео је за портал „Военно дело“ процену која не оставља много простора за равнодушност – испорука ових пројектила Кијеву, каже он, не би само значила још један корак у наоружавању украјинских снага, већ потенцијално увод у много већи сукоб између Русије и Немачке.
У центру пажње није само врста ракете, већ њен домет. Према Ишченку, управо та техничка карактеристика чини „Таурус“ посебно опасним.
Из Сумске области, тачније из града Глухова, пројектили овог типа могу у теорији да погоде циљеве дубоко у територији Русије – укључујући и периферију Москве.
Конкретно, могуће мете налазиле би се између Московске обилазнице и Трец́ег транспортног прстена, што значи да би удар могао бити врло близу Новој Москви.
Немачка влада, подсетимо, доживела је промену на челу – канцелар Фридрих Мерц преузео је кормило, и већ у првим недељама мандата предложио је да се ограничи доступност информација о војној помоћи Украјини.
Ишченко то види као покушај Берлина да задржи одређену флексибилност у одлучивању и избегне непотребну политичку штету, нарочито ако се ситуација даље компликује.
Али ствар се овде не завршава. Ишченко сматра да ће, уколико дође до одлуке да се „Таурус“ заиста испоручи Кијеву, украјинским властима бити потребно врло мало времена да га и искористе.
Одлука неће бити одложена – ракете ће, вероватно, бити лансиране одмах. Не нужно из војног интереса, већ из политичког – како би се свету показало да Запад стоји иза Украјине, али и да је спреман на корак даље, без обзира на цену.
Овакав напад, истиче аналитичар, не би суштински променио стање на линији сукоба. Не би померио фронт, нити би донео стратешку предност. Али би имао огроман симболички значај. И то не само за Кијев. Била би то и порука Москви, али и Паризу, Лондону и Вашингтону – да се у Берлину више не либе да доносе одлуке које директно укључују целу Европу.
А ту се отвара много шири простор за питања: шта се дешава ако Москва одговори? Да ли ће Берлин моћи да контролише последице? И где је граница између помоћи и директне умешаности?
Ишченко, познат по прецизним оценама, не говори у сензационалистичком тону. Његове процене не зазивају панику, али позивају на размишљање. У овом тренутку, питање испоруке „Тауруса“ није само техничко или војно – то је тест политичке зрелости Европе и тачка на којој се мења динамика односа између Москве и Берлина.
Да ли ће ракете остати у складишту или кренути ка небу – то ће, можда, у великој мери одредити будући ток европске безбедносне архитектуре.







