Прочитајте због чега је дигао руке од Србије и једва чека да је напусти.

„Ја имам 28 година, супругу и дете од годину дана. Ја сам један од оних ређих који су имали доста среће да нађу посао, тако да ја сад радим 8 година. Доста људи ми говори како је то супер. Да, мислим, супер је, осим што немам ни дана радног стажа, мању плату него законски минималац, веће радно време од просека и још пар ствари о којима не бих коментарисао сада.

Илустрација

Као и већина људи, живимо у стану тако да од те плате треба плаћати и кирију и остале трошкове. Ми у целој општини немамо ни једног јединог педијатра, ако треба педијатар да прегледа дете, добијате упут за Нови Сад. Наравно, сами финансирате пут да би вас дочекали у Новом Саду са ставом; “Опет нам шаљу из тог и тог места ” и само превну очима.

Једне вечери супрузи је пукао водењак, било је око 10 увече. Пошто немамо кола, звали смо такси да нас одвезе до болнице. Тамо су је примили и ја сам се вратио кући. Њена трудноћа се водила као ризична тако да сам доста бринуо о томе. Када сам рано ујутру, око 7 часова, таксијем кренуо да јој однесем остале потребне ствари, сазнао сам да је добила упут да иде у Нови Сад.

Ја сам се пресекао, помислио сам да није било неких компликација, међутим, сазнали смо да болница у нашој општини реновира под на породиљском одељењу… Породиљу са високоризичном трудноћом, којој је пукао водењак пре непуних 10 сати, шаљу за Нови Сад?

“Добро”, рекох себи, ипак ћемо ићи амбулантним колима. Од 7 до скоро 10 часова чекали смо доктора да потпише отпусну листу, изем га, ваљда му се кафа одужила… а онда смо сазнали да морамо сами да се снађемо за превоз. Ако тада нисам неког убио мислим да нећу никада… да поновим, високоризничну породиљу, којој је пукао водењак сад већ пре 12 сати, говоре да се сама снађе за превоз до Новог Сада! 50 минута пута таксијем, срећом па смо имали и толико пара да платимо таксисти… Све време, осим што сам их псовао, размишљао сам шта да радим ако крене да се порађа на сред пута?

Срећом, стигли ми до Бетаније без инцидента, а када нас тамо дочекаше са њиховом већ познатом реченицом: “Опет нам шаљу из те и те општине”. После дан и по, око 7 ујутру, зову ме на мобилни телефон да ми јаве да сам добио сина и да је све на крају било у реду. Наравно, ово је само један бисера који нам наша вољена Србија приређује. Даље нећу да причам како су нас зезали за разне папирологије, то смо сви искусили, али бих хтео да се сада вратимо на почетак текста.

Саветују људе да не иду из земље… Заиста? Зашто? Да им деца раде за 10.000 – 15.000 хиљада динара месечно и наравно непријављени. Да им деца немају образовање, пензију? Да гледају како Београд мало по мало гута град који је био много индустријски развијен. Данас, у фабрикама где је радило око пола популације града, ради око 10 пута мање људи!

Ја кажем, свако ко испуњава услове за мађарско држављанство да научи језик, узме њихово држављанство и пасош, прода све што има овде и оде из Србије. Не морате далеко, рецимо у Беч.“

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Ознаке: Мађарска, мађарско држављанство, породица, Србија, страно држављанство