Прочитај ми чланак
(Блиц)
Српска алпинистикиња Кристина – Нина Ађанин (31) из Београда пуком срећом избегла је масакр који су починили талибани у алпинистичкој бази на Хималајима, у ноћи између суботе и недеље, када су убили 11 планинара који су се припремали да освоје врх Нанга Парбат.
Она је, како прича, у време напада била у кампу на само неколико стотина метара изнад места злочина, а тренутно је у Исламабаду, где очекује да јој пакистанске власти омогуће трансфер у Србију. На дан масакра део њеног тима припремао је најтежу трасу успона, а остали чланови експедиције одмарали су се у бази.
– Последњи пут смо се чули са базом у 21 сат. Било је све у реду и нас четворо смо легли да спавамо, уморни од 15 сати напорног пењања – започиње Нина потресну исповест.
Српски МСП покушава да помогне Кристини
„Србија нема конзулат у Исламабаду, па смо у сарадњи са Амбасадом БиХ понудили помоћ. Алпинисткиња је рекла да ће се прикључити групи планинара који иду за Русију. Пружићемо јој сву помоћ ако је буде тражила – рекли су у Министарству
Како је касније сазнала, ужас је почео око 22 сата те ноћи, када је 15 талибана, наоружаних ножевима и пушкама, упало у базу.
– Извукли су из шатора људе који су спавали, бацили их на земљу и везали им руке. Убадали су их ножевима, ударали кундацима – објашњава Нина.
Један Пакистанац успео је да побегне и радио-станицом јави њеном кампу шта се дешава, па је Нина сателитским телефоном одмах позвала полицију.
– За то време талибани су уништили цео камп – цепали су шаторе, узимали паре и електронику. Планинаре су ликвидирали пуцајући им у главу. Пакистанце који су радили у бази су оставили престрављене и завезане. Око један сат иза поноћи завршили су свој крвави пир и побегли – прича Нина и додаје да су нападачи оставили поруку да ниједан странац неће остати жив.
Интересантно је да су два-три дана пре масакра четири “учитеља ислама” дошла у базу.
– Ту ноћ су преспавали у бази, а сутрадан су, верујем, ти исти људи побили моје пријатеље. Вероватно су долазили да извиде ситуацију – прича Нина Ађанин.
Десетак пакистанских војника стигло је хеликоптером тек по подне 23. јуна.
– Свуда су била тела убијених пријатеља која су војници скупљали, затим разбацане ствари, крв и хаос. Војници су нас смиривали, а ми смо целу ноћ пробдели осматрајући да ли ће се из долине видети батеријске лампе – каже Нина Ађанин.
Чим је свануло, војска их је хеликоптером евакуисала до најближег аеродрома.
– Тренутно смо у хотелу, али често мењамо локацију јер нам и даље прете смрћу. Објаснили су нам да су талибани починили злочин у знак одмазде за убиство једног од њихових вођа. Имам авионску карту за 25. јул, али потребна ми је помоћ да полетим раније. Без пара сам, имам само пасош који је у кампу био сакривен на тајном месту – каже Нина.
