Прочитај ми чланакЗаставник Радојица Јашовић поднео је захтев за престанак професионалне службе 28. августа 2018.
Заставник Јашовић је осетио потребу да сву тугу, огорченост и бол коју осећа подели на Фејсбуку:
„Доста је понижавања и трпљења, понижења, сагињања главе и разумевања онога што не разумеш!
Тешка срца сам се одлучио на овај чин после 23 године рада у војсци, али у војсци има доста оних који нас својим потезима и нељудским понашањем терају на овакав потез.
Захваљујем се свим добрим и правим људима и колегама са којима сам радио и сарађивао свих ових година, и поручујем им да никада не дозволе да изгубе образ и достојанство, а то се у војсци, нажалост, најлакше изгуби.
На сваком од нас је избор, а ово је мој избор и стојим иза сваке написане речи у свом захтеву за престанак службе јер је све пука истина.
Годинама слушамо разне приче и обећања како ће бити боље, како треба да се стрпимо и чекамо. До кад треба да чекамо и трпимо? Док прођу године и живот.
Дочекали смо, да нам због мизерних примања, свакодневних тензија, стреса, притисака и мобинга од стране надређених сваки дан одлазе најбољи. Ако је то успех и оно што смо чекали, нек је са срећом свима који остају и желим им све најбоље.
НА КОСОВУ ПРАВЕ СПИСКОВЕ ЗА ВУЧИЋА Што да идем на скуп, кад губим државу Србију? https://t.co/b9LaK5pIUO
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 1, 2018
Живела Србија!
Напомињем да овом објавом не желим да изазовем никакву медијску пажњу лично за себе, али желим да што више људи зна до чега је доведена војска и некада часни војни позив.”
У захтеву за престанак професионалне службе у Војсци Србије, заставник Јашовић навео је да после 23 године ефективног рада не жели више да буде део система који од војника покушава да направи модерне робове, односно припаднике који не треба да мисле својом главом, већ да немо и без поговора извршавају наређења команданата, који се понашају као да су команданти своје приватне војске и који сматрају да од војника и старешина могу да траже што год им падне на памет, и да су они дужни да поштују наређења.
„Не желим да будем део система где се подофицири претварају у обичне војнике и раде њихове послове, косе, скупљају сено по кругу, фарбају прозоре. Где је битније да је исправан тример за кошење траве него моторно возило за превоз људи, где се људи превозе возилима старим и по тридесет и четрдесет година и где постоји стални ризик да се деси ванредни догађај са најтежим последицама, где се не поштују одлуке и решења војнолекарске комисије о здравственој способности ПВЛ, где је присутан стални притисак, тензије, мобинг, где је обесмишљен наш рад тиме што је најбитније да је круг касарне покошен и уређен и да су жардињере офарбане.
У систему где запослени нема право на топли оброк и регрес, у систему где путујемо по 200 км и више дневно на посао и са посла, а не признаје нам се износ месечне карте и многе, многе друге ствари…
Причу како ће нам бити боље, бољи стандард, услови слушам већ више од двадесет година. И шта се променило на боље? Ништа већ је сваког дана све горе.“, наводи заставник.
Између осталог заставник Радојица Јашовић објашњава и да је овај позив изабрао из љубави према овој држави и народу, када је најтеже било, када се водио рат и борба за опстанак српског народа и да тада није размишлајо као многи да бежи из земље.
„Сматрам да сам часно и са великом љубављу за ову државу обављао свој посао у протеклих 23 година, али сте ми ви са вашим схватањима о томе каква војска треба да буде и нечасним поступцима и понашањем према потчињеном у последњих неколико година успели да ми ускратите то осећање и љубав према држави иако ви то никада нећете признати.
Зато не желим да ми са таквим поступцима нарушавате моју психу и здравље.“ образложио је уз много емоција разлоге због који напушта Воску Србије, заставник Радојица Јашовић, Војна пошта 2143 Горњи Милановац.
Заставник Јашовић: Господо генерали успели сте да ми ускратите осећање и љубав према држави
Има ли краја напуштању честитих војника и полицајаца, професионалаца и хоће ли се неко поводом све чешћег одласка из службе људи који су задужени за безбедност и сигурност земље огласити у јавности?
