Прочитај ми чланакВерујем да је Александар Вучић донео мудру државничку одлуку и процену да "најскупљу српску реч" и "најскупље српско питање" не може да решава једна глава, па макар она била и најмудрија, каже за Тањуг историчар Предраг Марковић поводом иницијативе председника Србије да се отвори широк друштвени дијалог о Косову
Вучићев позив на дијалог Марковић види као његову жељу да сабере све умне и политичке снаге нашег народа, јер је косовско питање, како наводи, уникатно у Европи и јер ни једна земља нема такав проблем, као што га има Србија.
Према његовим речима, ниједна земља попут Србије није доживела да јој у миру некадашње савезнице у светском рату отму део територије и да направе парадржаву без икаквог освртања на међународно право.
– За такав необичан проблем потребна су сигурно и необична решења – каже Марковић.
– Предлоге за решавање питања Косова који су потекли од Душана Батаковића, Добрице Ћосића, Дејана Деспића однела је бујица историје. Требају нам нови, који у себи подразумевају шта стварно можемо да остваримо на Косову – казао је Марковић.
А то значи, упозорава Марковић, да је дошло време да и ми будемо поштени према себи самима, да се тај дијалог у нашем друштву не сведе на фразе.
– Ово што свештеници Српске православне цркве говоре о Косову, то су фразе. Ти предлози морају да буду поштени. Јапански цар је једном лепо рекао да постоји тренутак у којем се издржи неиздрживо и у којем се поднесе неподношљиво. То је казао после пада атомских бомби на Јапан. Тако и ми морамо да гласно кажемо истину, ма каква она била и да се целокупна јавност освести – оцењује Марковић.
За њега нема дилеме да би највећи број Срба највише волео Косово без Албанаца у српској држави.
– Ми никада нисмо знали шта ћемо са Албанцима. На Косову је огромно становништво које мрзи нашу државу и то је део те једначине која је била нерешива за све овдашње политичке елите – наводи Марковић.
Стога сматра да би било добро да изнесемо у јавност различите предлоге, који нису само патриотске фразе и демагошке пароле.
На питање да ли се у дијалогу тражи „црвена линија“ преко које се у преговорима са међународном заједницом и Пристином, мимо алтернативе – признање или не – не може прећи, односно тражи ли се дефинисање циљева од којих Србија у одбрани својих и интереса свога народа не сме одустати, Марковић указује да се најпре треба вратити на једну полазну основу, која се у међувремену, током бриселских преговора, некако „загубила“.
Он, наиме, сматра да би наши преговарачи пре било каквог наставка дијалога Београда и Приштине морали од међународне заједнице да траже повратак на стандарде, које је управо међународна заједница и – прописала:
– Сетимо се приче “стандарди пре статуса“, у којој су Албанци морали да покажу одговорност према мањинама и да заштите Србе. Испало је да су косовски Албанци постали “најразмаженије дете“ у Европи. Нама се гледа свака ситница у процесу приступања Европској Унији, а Албанцима се буквално све толерише – указује Марковић.
Он подсећа да ниједан изгредник у мартовском погрому није кажњен.
– Пропорционално гледано, тај погром је однео више живота од Кристалне ноћи, а нико није процесуиран за та убиства – казао је Марковић.
Политика међународне заједнице до сада је, истиче, била да Албанци добију све што затраже, а да ми морамо све да заслужимо.
– Албанци би за почетак морали да покажу елементарну зрелост. Да ураде нешто што би их квалификовало да постану одговорно друштво. Рецимо, да похватају убице српских жеталаца, да казне палитеље српских цркава. За сада су Албанци показали само рушилачки капацитет и пре свих преговора наша црвена линија морао би бити захтев да се Албанци држе минималних цивилизацијских, правних, људских стандарда – казао је Марковић.
