Током шестоаприлског рата 1941. године три наша ловца у ваздуху ударали у непријатељске летелице и тако три године пре Јапанаца извршили самоубилачке нападе

Листање новина од пре пола века може да нас уведе у приче које су остале тајанствене и, на жалост, потпуно заборављене. Тако у „Новостима“ од јануара 1969. године, тачно пре пола века, излази потресна прича о томе како су наши пилоти, 6. априла 1941. године, биле претече камиказа. Јапански пилоти – самоубице први пут су започели такве мисије три године касније.

Новинару који се потписао као М. Марић причу је исприповедао пензионисани потпуковник Ратног ваздухопловства Душан Ћировић. Док су седели у земунској Змај Јовиној улици, стари пилот је причао о својим истраживањима и покушају да од заборава отргне дело наших пилота с почетка Другог светског рата.

Први је свој самоубилачки чин спровео у дело код Куманова, на аеродрому Ражнатовачка коса. Пилот-ловац био је Војислав Поповић, командир 42. ловачке ескадриле.

– Узлетео је међу првима, увек је био такав – говорио је Душан Ћировић.- Од подофицира инжењерца постао је официр. И тада, тог шестоаприлског јутра повео је неколико авиона своје ескадриле у неравноправан ваздушни бој. Вероватно је видео своје другове, своје пилоте како као буктиње падају. Знао је да са својим старим, спорим авионом готово ништа не може непријатељу. Можда је у борби истрошио муницију. Ко би га знао кад је донео одлуку…

И остварио је оно што је одлучио. Устремио се, изненада, својим апаратом на први непријатељски двомоторац. Из наглог заокрета, ниско над тлом, ударио је трупом свог авиона у непријатељево крило. Заједно са њим, сурвао се и погинуо. Скупо је дао свој живот. Остаци оба авиона пронађени су, лешеви никада нису.

Да ли је поручник Милорад Танасић – Шапчанин видео шта је урадио командир ескадриле никад нећемо сазнати. Међутим, он је следио његов пример. Када је Танасићев авион био изрешетан, док су команде још радиле, учинио је исто што и капетан Поповић. Ударио је у непријатељски авион у ваздуху и јуначки погинуо.

Београђанин Ђође Цветковић – Цига, наредник пилот-ловац тог дана бранио је Подгорицу. Погинуо је на свој двадесетдевети рођендан. Претходно је оборио два италијанска бомбардера „савоје“. Упустио се затим у бој против фашистичких ловаца који су штитили бомбардере нападаче. Када му је нестало метака намерно се сударио са трећим бомбардером, запалио га и са њим изгорео.

Како је објаснио новинарима чувар вадухопловне традиције Душан Ћировић, Јапанци тек три године касније уводе камиказе, које остају синоним за пилоте самоубице. Ипак, хероји нашег неба били су летачи који су имали анђеоска крила и огромно срце.

ЈАПАНЦИ

Јапанци су појединачно јуришали авионима на циљеве тек априла 1944. године. Међутим, у свим војним екциклопедијама у свету забележен је као почетак самоубиственог авио напада случај јапанског пилота Тераучи, и касније, 17. априла 1944. мајора Капушиге Такати, као првих камилказа. Наши су, на жалост, остали непознати…

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: novosti.rs

Ознаке: камиказе, пилоти, српска историја