Скоро сваки други становник Србије има профил на некој друштвеној мрежи, по чему наша земља предњачи у региону.
На “европском првенству у друштвеним мрежама”, према резултатима до којих се дошло анализом података најзаступљенијих светских платформи за аналитику друштвених мрежа (socialbakers.com, wearesocial.sg, alin1social.com i statista.com), седми смо – испред Србије су само Исланд, Норвешка, Малта, Данска, Шведска и Велика Британија.
Такође, готово сваки други становник Србије има профил на некој друштвеној мрежи, по чему наша земља предњачи у региону.
По процени аутора истраживања Петра Ђорђевића из компаније “VB Leasing”, подаци, иако варирају од извора до извора, показују јасан тренд.
– Испада да је мањи проценат корисника интернета од друштвених мрежа, што је парадоксално, али треба имати на уму да један становник може имати и дупле профиле. Подаци такође показују доминацију Фејсбука у односу на остале друштвене мреже: то је и очекивано јер Србија припада западном типу корисника друштвених мрежа, који цене јак ефекат препоруке путем “лајковања” и “шеровања”.
Тешко је рећи који је доминантан разлог овакве ситуације: можда је у питању велика незапосленост која оставља доста слободног времена, али чини ми се да разлог највише лежи у томе што смо друштвен народ, склон праћењу глобалних трендова, који тежи да увек буде информисанији од других – наводи Ђорђевић.
Однос мушких и женских корисника Фејсбука иде у прилог мушкарцима (54,1% : 45,9%), док гледајући старосну структуру, подела иде у прилог млађим корисницима. Србе на Фејсбуку највише занимају сектори хране и пића, мода, телеком оператери, алкохолни брендови и брендови из сектора електронске трговине.
Виртуелни свет: Илузија поштовања и љубави
Доктор Ивица Младеновић, начелник Клинике за болести зависности Института за ментално здравље, као један од главних разлога за “манију” друштвених мрежа код Срба наводи – транзицију.
– Транзиција која код нас траје деценијама лако може да отера људе у виртуелни свет који могу да обликују по својој жељи, свет у ком правила одређују сами – тврди Младеновић.
Овакво понашање, по њему, права је одлика адолесцентског схватања света.
– Наравно, оно не мора бити искључиво везано за адолесценте, јер и особе које су по годинама одавно прошле доба адолесценције, а притом нису сазрели као личности, могу да се понашају на овај начин. У виртуелном свету могу сами да креирају своју личност, имају илузију да су поштовани и вољени од стране бројних “пријатеља”, а често на тај начин траже и сексуалне партнере. Генерално, то су несигурни и повучени људи, или они људи који константно траже узбуђење јер нису задовољни једноличним животом – каже доктор, који је уједно и аутор књиге о болести зависности од интернета.
Прихваћено време које здрава особа може провести на интернету је два сата дневно, а “фејсбуковање” у том обиму не мора бити априори лоша ствар – каже доктор Младеновић.








