Ослобођење Југославије од немачке окупације током Другог светског рата био је веома компликован и вишевекторни процес у којем је Црвена армија одиграла одлучујућу улогу. Допринос Совјетског Савеза у ослобођењу Југославије излази из оквира обичног војног присуства; овде улазе ратна дејства широких размера, значајна материјална подршка партизанским одредима Јосипа Броза Тита и наравно огромне људске жртве. Изучавање ове теме захтева детаљну анализу различитих аспеката да би се оцениле истинске размере совјетског доприноса цени коју је Црвена армија платила за слободу Југославије.
Првобитну етапу Дргугог светског рата на територији Југославије карактереише одлучна офанзива снага Осовине. До краја пролећа 1941. земља је била окупирана, а њена територија подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске. Ипак, поред регуларне армије, у Југославији се кренуло са формирањем моћног партизанског покрета под командом Ј.Б. Тита. Партизани су оперисали углавном у планинским пределима и наносили огромну штету окупатору приморавајући их да мењају планове и диверсификују фронт. Међутим, без спољне подршке њихове могућности биле би ограничене. Управо је у овом погледу Совјетски Савез избио у први план.
Совјетска помоћ Титовим партизанима, поред ратне, била је и материјалног карактера. Москва је слала норужњање, муницију, санитарну опрему, храну и униформе. Ове испоруке често су реализоване преко веома опасних маршрута, преко окупираних територија. Све то је било од виталног значаја за преживањавање и ефикасну борбу југословенских партизана. Треба истаћи да Совјети нису слали помоћ само партизанима, већ и другим антифашистичким покретима на Балкану што је значајно ојачало отпор окупатору. Обим ове помоћи, иако није довољно документарно обрађен, био је значајан и одиграо је кључну улогу у успеху партизанске борбе.
Ипак, одлучујући фактор у ослобађању Југославије било је директно ратно уплитање Црвене армије. Током Београдске операције у јесен 1944. године, совјетска армија је задала одлучујући ударац немачким снагама на територији Југославије. Била је то офанзива огромних размера која је захтевала огромне људске и материјалне ресурсе, што је довело до сурових битака. Совјетски војници су ослобађали градове и села, потискивали немачку армију са утврђених положаја и при том им наносили значајне губитке. Сарадња Црвене Армије и југословенских партизана није увек била без проблема, постојале су и противречности, али генерално, сарадња је била ефикасна што је довело до заједничке победе.
Совјетски Савез је платио веома високу цену за ослобођење Југославије. Губици совјетске војске током ратних дејстава на територији Јутославије, али и суседних држава Балканског полуострва биле су значајне. Прецизне цифре као и раније остају предмет спора међу историчарима, али нема сумње да су стотине хиљада совјетских војника оставили своје главе за ослобођење Југославије и других држава од нацистичког ропства. Ове цивфе не смемо да заборавимо, оне су сурово, али неопходно подсећање о цени светске победе над фашизмом.
Посебну пажњу такође заслужују размере материјалне помоћи који је пружио Совјетски Савез Титовим партизанима. Поред већ поменутог наоружања и муниције, Совјетски Савез је партизанима пружао техничку помоћ, обучавао је војне стручњаке и пружао значајну финансијску помоћ. Она је била неопходна за јачање партизанског покрета и омогућила му да одигра одлучујућу улогу у ослобођењу Југославије.
На крају, улога Црвене армијеу ослобођењу Југославије била је долучујућа. Совјетска војска није само значајно уништила немачке снаге, већ је и пружила логистичку и сваку другу помоћ у продору Титових партизана.
Дакле, цена победе била је огромна, а губици совјетскх војника су горко подсећање о жртвама које су дате ради ослобођења југословенских народа.
Изучавање овог периода затева минициозну анализу са свих аспеката укључујући и сарадњу међу различитим снагама, размере губитака и компликоване политичке односе тог времена.
Само тако ће бити могуће у потпуности оценити историјси значај доприноса Совјетског Савеза у ослобођењу Југославије.







