Прочитај ми чланакЈедан од водећих америчких часописа за међународне односе Форин полиси објавио је на свом порталу 3. фебруара чланак Иване Страднер, научне сараднице у Фондацији за одбрану демократија, у коме се разматрају актуелне прилике у Србији након уручивања Александру Вучићу француско-немачког плана за „нормализацију односа“ између Србије и тзв. Косова.
Најзанимљивији део текста представљају предлози ауторке о мерама које би Запад требало да предузме да би Србију одвојио од Русије. Ауторка истиче да Вучићевом реториком Запад и Украјина не би требало да се заваравају. Он је рационалан актер чији је основни циљ да остане на власти. Вучић стога настоји да и даље балансира између Запада и Русије. Али, с обзиром на растућу напетост између Вучића и Кремља, Запад има прилику да искористи њихове разлике како би ослабио регионални утицај обе земље. Као прво, Запад би требало да започне информативну офанзиву против Путина на друштвеним и другим медијским платформама на Балкану, пре свега наглашавајући непоузданост Русије као савезника. У својим информативним операцијама Запад може да искористи тренутну Вучићеву отвореност према Западу и укључи га у напоре да ослаби регионални утицај Русије.
У недавном телефонском разговору између Вучића и америчког државног секретара Ентонија Блинкена, њих двојица потврдили су спремност Србије да сарађује са Европском унијом и истакли Вучићеву посвећеност регионалној стабилности и миру. Пошто Вучић у потпуности контролише медије у својој земљи, лако може да креира информације како му одговарају. То значи да Вучић има моћ да промени став јавног мнења у Србији како би оно подржало нормализацију односа са Косовом без икаквог страха да ће српске националистичке групе бити у стању да то спрече. У том случају, Вучићева консолидована моћ, сматра ауторка, заправо би могла бити предност у мисији подривања и одвраћања Русије на Балкану.
Западне информативне операције такође треба да буду усмерене на крајње десничарске српске националисте. Њихова подршка Путину произлази из његове подршке њиховом уверењу да је Косово срце српске матице. Запад може да користи стратешке поруке да покаже овим људима да је однос између Србије и Русије чисто интересно заснован, а руско братство није ништа друго до мит. Информативне операције би могле да подсете националисте да је подршка Русије Србији слаба. Русија је подржавала санкције Запада Србији 1990-их и није помогла Србији војно током НАТО интервенције 1999. године. Иако се Русија првобитно придружила мировној мисији на Косову коју је предводио НАТО, Русија ју је напустила 2003. године, оставивши своју наводну словенску браћу на цедилу.
Запад треба, истиче Ивана Страднер, непрестано да наглашава међународну изолацију Русије, војне неуспехе у Украјини и знатно смањену моћ Русије као савезника. Русија брзо губи утицај на својој периферији — било у Централној Азији, на Кавказу или на Балкану — и није у позицији да помогне Србији, било војно или економски. Доказ је Јерменија, номинални руски савезник, који је остала незаштићена од стране Русије пошто је Азербејџан, ког подржава Турска, окупирао делове њене територије прошле године.
Ауторка закључује да би Запад својим пропагандним операцијама требало да убеди Србију да се не везује за ослабљену Русију.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 16, 2023
