Прочитај ми чланакСестра легендарног спортисте Срђана Иванишевић преминула је после борбе с тешком болести
Најбољи хрватски тенисер свих времена, Горан Иванишевић (48), проживљава тешке животне тренутке. Сестра легендарног спортисте Срђана Иванишевић преминула је послеборбе с тешком болести.
© AP Photo /
Колико су били везани видело се и 2001. године када је на дочеку у Сплиту, после освајања Вимблдона Срђана била пресрећна.
– Ово је незабораван дан – рекла је тад. Како је она поносно стајала уз њега, тако је и Горан 1988. године одлучио да учини све за сестру Срђану кад је сазнао да болује од леукемије. Имао је тек 17 година, таман је требало да крене за Аустралију. Очева вестга је шокирала, али је био одлучнији него икад да победи како би помогао сестри која је тад била трудна с првим дететом.
– Пре него што сам отишао, отац ми је рекао: „Види, имам лоше вести, сестра ти је болесна, морамо да се посветимо њој, сада си сам”. Третмани за ту врсту болести, од које је умирало много људи, били су јако скупи и те ноћи нисам спавао. Међутим, отишао сам за Аустралију и изгубио у финалу квалификација за Аделаид. Ипак, упао сам у главни за Аустралијан Опен и постао први играч који је из квалификација стигао до четвртфинала – присетиосе Иванишевић пре неколико година тог кобног дана:
– Сав наградни фонд који сам зарадио узео сам у кешу, а до тада сам га видеосамо на телевизији. И онда сам, сећам се, путовао на Дејвис куппротив Данске у Београду, а са собомсам носио сав тај новац у јакни. Стјуардеса ме 16 пута питала хоћу ли скинути јакну, ја сам је сваки пут одбио и рекао: „Не, добро ми је тако“.
Кад је дошао кући, оцу је дао јакну у којој је био сав новац од освојене награде (око 200.000 куна) како би могао да плати Срђанино лечење.
Од његових тенискихи почетака, када је имао свега 16 година, родитељи су били уз њега и подређивали су свој живот њему. Продали су стан на Бачвицама како би могао да тренира и учествује на турнирима, јер сплитски клуб није имао новац. Све што су имали су морали да продају и због тога им је увек био захвалан.
– Иако нисмо имали пуно новца док смо одрастали у Сплиту, родитељи су се увек трудили да сестра и ја имамо све што нам је требало и то нам је било довољно. Стварно смо имали срећно детињство. Нисам можда увек имао све што сам пожелео, али сам био срећно дете – рекао је једном приликом Горан.
Иванишевић је увек био познат по темпераменту и по томе што није пазио на речи на терену, а родитељи су тешка срца гледали када је ломио рекете које су они једва успели да купе.
– Ми, Далматинци, смо такви. Темпераментни смо, запалимо се као шибица, па се брзо и смиримо. Горан је такав на оца. Некада, док је био млађи, срце му се ломило када је сломио рекете. Од моје плате смо их куповали, једва се скупимо, а он два у истом мечу разбије. Било нам је тешко, али смо све издржали – присећа се његова мајка.
Сва одрицања родитеља и сестрина болест су му помогли да буде одлучнији на терену. Нико никад није освојио Вимблдон на такав начин као он. На један од најпрестижнијих турнира је ушао са специјалном позивницом као 125. играч света. На крају је у финалу савладао Патрика Рафтера и ушао у историју.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 5, 2019
