Прочитај ми чланак

ИЗ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Преки судови Саве Ковачевића

0

“Наредба КПЈ за Црну Гору 05. 02. 1942. године – Строго пов: НАРЕЂУЈЕМО: Командантима и политичким комесарима са подручја: Колашина, Мојковца, Берана, Бијелог Поља и Андријевице, да одмах без размишљања или тражења неких додатних обавјештења под хитно организују напад на Васојевићко племе, јер су они велики – Срби. Њих треба најстрожије казнити тако – убијајући све редом, све за кога се зна да није за нашу идеологију.

Не руководећи се на пол и старост, жене и дјецу не питајући никога за кривце… “ Ова монструозна наредба преточена је и у пјесме које су уперене против Васојевића и Срба уопште.У зиму 1942. године Ђиласове присталице пјевају:„Хеј, Васово српско племе, комунизма стиже вријеме/ Црвени се барјак вије, нестат мора Србадије/ Хвала Титу, хвала Блажу, што нацију створи нашу/ Историја сад се пише да нијесмо Срби више.

На простору Требињске шуме партизани су своје „измишљене непријатеље“ убијали и бацањем у више крашких јама.… Ови злочини били су наставак злочина – геноцида који су починили Муслимани и Хрвати – усташе над православним Србима Требињског среза прољећа и љета 1941. године. У оба случаја жртве су цивили, често жене, дјеца, старци и болесне особе. Не прави се разлика у годинама, убијани су заједно дјеца и родитељи…

„Помилуј Свемоћни невине што гину…“ Ове почетне ријечи пјесме МОЛИТВА, великог српског пјесника Јована Дучића, објављене у Американском Србобрану 17. септембра 1942. најбоље би описале стање у коме се српски народ Требиња и Херцеговине нашао 1941. и 1942. године.

У окупираној Отаџбини, незаштићен, био је препуштен на милост, чешће на немилост, издајника и злочинаца који су ступили у редове тзв. НДХ – злочиначке квази државе, створене од стране окупатора. Од маја мјесеца 1941. године почињу прва убиства српског становништва – цивила на простору источне Херцеговине.

Усташе (локални Хрвати и муслимани, често комшије, дојучерашњи пријатељи, чак и родбина) у љето 1941. године на простору источне Херцеговине убијају више хиљада Срба – цивила. Та монструозна убиства, чије су главне карактеристике звјерска мучења и бацања у крашке јаме (још) живих људи, имају све особине геноцида над цивилним становништвом – Србима православне вјере. Послије првих убистава Срба – цивила, становништво се организује и формира „народну војску“ да би се заштитило српско становништво од истребљења. Усташе настављају са убијањем Срба током цијелог рата. Српско становништво Херцеговине овим усташким злочинима било је десетковано. Усташе, нажалост, нису биле једина опасност за биолошки опстанак српског народа у Херцеговини.

ДОЉЕ ЦРКВА И ОЛТАРИ, И ПОПОВИ И ЖАНДАРИ…

Након ових усташких злочина, а често и у исто вријеме, српски православни народ Херцеговине био је изложен убијању и од стране комуниста – партизана и то у периоду од новембра 1941. до маја 1942. године.

Водећи се идеологијом која је страна српском националном бићу, комунисти – партизани из идеолошких „убјеђења“ а посебно због намјере да по сваку цијену освоје власт, убијају најистакнутије представнике српског народа. На првом мјесту свјештенство и монахе Српске православне цркве, представнике државне власти, као и све који су одани традиционалним и духовним вриједностима српског народа. Због својих идеолошких, револуционарних убјеђења, партизани (комунисти) су се отуђили од српског народа и православне вјере, којима су до јуче припадали, видјевши сада у њима свог главног непријатеља.

Да би оправдали своје поступке и изнијели циљеве борбе, партизани су организовали скупове по градовима и селима Херцеговине. Посебан циљ био је придобијање српске омладине, која је морала присуствовати тим скуповима. Причама о лагодном животу, о слободнијим моралним начелима, омладина се покушавала придобити на страну комуниста. На тим скуповима читани су различити прогласи, наредбе и сл. Послије би се организовале игранке на којима би се често пјевале и погрдне пјесме против цркве и српства. Оне у ствари, најбоље осликавају карактер тог покрета у првим годинама рата, 1941. и 1942. године. Кроз те „пјесме“ могао се наслутити крвави сценарио унапријед планираног злочина.

Од старијих људи из Требињске шуме забиљежио сам једну такву „пјесму“ коју су партизанке пјевале на тим скуповима: „Доље црква и олтари и попови и жандари/ Побићемо мантијаше иако су крви наше“.

Измишљане су и приземне „крилатице“ као нпр: „Чизма, нога – нема Бога“.

Наведени „стихови“ показују колико су тада припадници партизанског (комунистичког) покрета, до јуче Срби, постали једни од најљућих непријатеља и српске нације и православне вјере. Као потврду овом закључку, навешћемо неке наредбе и догађаје који су потом услиједили.

Да би се лакше схватиле наредбе злочиначког карактера, које су биле усмјерене према српском православном народу Љубомира, Требињске шуме, Зубаца и Попова поља у зиму 1942. године, наводимо наредбу КПЈ за Црну Гору од 5. фебруара 1942. године, коју су саставили Владо Мартиновић и Милован Ђилас:

Наредба КПЈ за Црну Гору 05. 02. 1942. године – Строго пов.

НАРЕЂУЈЕМО: Командантима и политичким комесарима са подручја: Колашина, Мојковца, Берана, Бијелог Поља и Андријевице, да одмах без размишљања или тражења неких додатних обавјештења под хитно организују напад на Васојевићко племе, јер су они велики – Срби. Њих треба најстрожије казнити тако – убијајући све редом, све за кога се зна да није за нашу идеологију. Не руководећи се на пол и старост, жене и дјецу не питајући никога за кривце. Куће конфисковати, а потом запалити стоку заплијенити. Уколико би неко од партизанских војника покушао да не поступи по овој наредби, команданти имају такве на лицу мјеста стрељати. Приликом напада на Васојевиће партизанска војска мора добро водити рачуна, да не дође до сукоба између њих и окупаторске војске, коју наше партизанске јединице не смију да нападају, придржавајући се строго наредбе Врховне партизанске команде издате 27. 12. 1941. године, а са којом су упознати сви наши команданти и политички комесари и повјереници. Ову наредбу издаје руководство КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак.

Владо Мартиновић

Бајица Милован Ђилас

Ова монструозна наредба преточена је и у пјесме које су уперене против Васојевића и Срба уопште.У зиму 1942. године Ђиласове присталице пјевају:„Хеј, Васово српско племе, комунизма стиже вријеме/ Црвени се барјак вије, нестат мора Србадије/ Хвала Титу, хвала Блажу, што нацију створи нашу/ Историја сад се пише да нијесмо Срби више.“

Сава Ковачевић руководи се истим начелима као и Милован Ђилас и доноси исте наредбе, које у дјело спроводе Димитрије Булајић, Драгица Правица и многи други. Сава Ковачевић има свој пријеки суд од новембра 1941. до маја 1942. године.

ПОПОВО ЈЕ ИМАЛО ЛАЗА ПРИБИШИЋА

Пријеки суд Саве Ковачевића убио је двадесетшест Срба Граховљана. Прва жртва невиђеног терора у општини Грахово био је Филип Максимов Кешељевић. Филип је рођен у Вилусима 1888. године. Као младић одлази на рад у Америку. Из Америке долази на позив своје Отаџбине 1914. године, и као добровољац у Српској војсци учествује у Великом рату, борећи се за крст часни и слободу златну. По извојеваној побједи и слободи постаје одборник у општини Грахово. Угледног домаћина Филипа Кешељевића сачекале су у засједи присталице Саве Ковачевића 22. новембра 1941. године и убиле.

Сава Ковачевић забрањује да се за убијеним Србима, у знак жалости носи црнина. Филипова супруга Марија Кешељевић и кћерка Видосава Кешељевић према православном обичају носе црнину. По њих долазе 17. марта 1942. године, и одводе их из њихове породичне куће на Вилусе. Ожалошћена Марија и њена кћерка Видосава убијене су у близини цркве Светог Матеја на Вилусима, а потом бачене у кречану поред цркве.

Сава Ковачевић свој пријеки суд премјешта из Грахова у требињску Ластву, 4. јануара 1942. године. Он наређује тзв. „ударној групи“ коју предводи Милосав Мићо Алексић да на Бадњи дан 1942. године на Требињским брдима убије Јована Мишељића и Саву Ковача. Група Мића Алексића није извршила задатак, због чега Сава Ковачевић шаље јачу терористичку групу или тзв. „казнену експедицију“ коју предводи Димитрије Булајић – један од највећих комунистичких егзекутора.

Послије, ова казнена експедиција долази у Требињску шуму, средином јануара 1942. године, и креће у лов на угледне Србе православне вјероисповјести. У свом вршљању Булајићева експедиција долази у село Жаково 31. јануара 1942. године. Димитрије Булајић тада се смјестио у кућу Вукасовића у селу Жаково. Пратећи директиве Саве Ковачевића, он у Жакову издаје сулуду наредбу поповској партизанској чети и подбрдској партизанској чети да се 31. јануара 1942. године, у току ноћи изврши напад на италијански војни логор у селу Пољице-Попово, на италијанску посаду на мосту код овог села (мост је саградио Бан Петар Иванишевић из Пољица Попова), као и да се мост сруши, ради слабљења покретљивости италијанског тешког наоружања и возила.

Командир партизанске чете са подручја Попова поља Лазо Прибишић из поповског села Драчево супроставио се Димитрију Булајићу. Он није хтио провести у дјело наредбу Саве Ковачевића. Својим сарадницима је рекао: „НИКО НЕМА ПРАВО ДА ПРОВОДИ САМОВОЉУ НА НАШЕМ ТЕРЕНУ“. Самовоља Саве Ковачевића, односно Димитрија Булајића у Поповом пољу није проведена, иако је планирана. Прибишић није дозволио напад на италијанску војску у Пољицу Попово и тиме је избјегао одмазду италијанске војске над православним српским становништвом овог дијела Попова поља.

Овим поступком Прибишић је сачувао недужно српско становништво. Разлог овом његовом поступку свакако је великим дијелом раније страдање Срба Попова поља, који су били изложени геноциду од стране хрватских и муслиманских усташа (највећим дијелом својих комшија) 23. и 24. јуна 1941. године. Тада су усташе живе у крашку јаму Јагодњачу – Ржани до бациле више стотина недужних православних Срба, становника Попова поља.

Лазо Прибишић тада није дозволио ни убијање угледних Срба Попова поља, као што је на Грахову убијен угледни српски домаћин Филип Кешељевић.

„Казнена експедиција“ Димитрија Булајића вратила се из Попова поља на Љубомир необављена „посла“.

ТЕРОР У ТРЕБИЊСКОЈ ШУМИ ИЛИ УБИЈ КОМШИЈУ СВОГА

Срби у Требињској шуми нису били те среће… Они нису имали Лаза Прибишића, али је зато Сава Ковачевић имао Драгицу Правицу. Драгица Правица проводи НАРЕДБЕ из требињске Ластве, она је у ствари „казнена експедиција“ у Требињској шуми. Са својим сарадницима проводи у дјело све наредбе Саве Ковачевића. Те наредбе су са становишта српског народа – наредбе усташког карактера, којима се жели промијенити код српског народа, његов светосавски систем животних вриједности и наметнути његовом бићу неку нову, њему страну идеологију.

„Ударне групе“ хватају и одводе без икакве кривичне одговорности Србе – мјештане, становнике села Требињске шуме. Одводе их и убијају на исти начин као што то раде усташе, бацајући их живе у херцеговачке јаме и поноре. Жртве су цивили, становници околних села, међу којима је било жена и малољетне дјеце.

277 коментара “ИЗ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Преки судови Саве Ковачевића

  1. frf каже:

    Nikakvo cudo . I danas bi se ubijali za vlast,samo da se ukase prilika . Ne cudi me tadasnji uspeh komunista . Sirotinje i bede koliko hoces pa I’m je ta sladunjava prica izgledala primamljivo . I danas se ljudi zalazu za monarhiju i kapitalizam a u isto vreme mrze tajkune i gazde koji ih „izrabljuju“… totalno kontradikorno … Komunistima skidam kapu sto su iz nicega sje*ali drzavu i preuzeli vlast . Sto znaci da su ipak vredeli i bili sposobni…

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Ајд’ фрфљо да и ти напишеш једну паметну!?

  2. Bordo каже:

    Pa dobro….dajte tu zapovijed da je vidimo.

  3. Kodza Milos каже:

    Интересантно је браћо Срби да нема горег јањичара од комунисте. Ово је линк који вас води на злочине комуниста у једној од београдских цркава по упаду црвене банде у Београд:
    http://crkvarakovica.rs/
    Кликните на линк “Свештеномученик Недељко Стреличић“.
    Да не идемо даље, извесно да такве ствари по Србији нису чинили чак ни Немци.
    Комунисти, заједно са усташама су вазда брисали траг Српству где год су стигли, чак и кад су се са њима били у сукобу око власти.
    А онда њихови наследници који су то наставили у “миру“. И после Тита, Тито. Милошевић који никада није честитао Божић Патријарху Павлу, кад га је помињао било би “Зовите ми оног …“ и наравно Дачић који игра трбушни плес пред Султаном али зато оптужује цркву да му “смешта криминалце“, поштеном.
    Чак и покоји покатоличени Србин тзв Хрват се покаје али комуниста готово никада. Ово су данашње речи Горана Шарића, једног од највећих хрватских историчара данашњице и питомца “хрватског католичког свеучилишта“ па процените сами:

    Bio sam još djete kad sam prvi put doživio tu čast, dobio poziv da proslavim pravoslavni Božić, sa svojim prijateljima Srbima iz ulice. Nemoguće je opisati taj osjećaj, tu toplinu i duh koji sam osjetio.

    Veliki jevrejski akademik, Enriko Josif često je govorio da su Srbi narod nebeski. I zaista, Srbi su narod koji prašta, koji voli, koji živi. Gdje god da ih staviš, oni taj svoj komad neba urede da im bude lijepo. Kao kap vode, uvijek zaobiđu sve prepreke i nađu put. I u tim teškim, siromašnim godinama, moji susjedi slavili su Božić u maloj garaži, skormno, ali punog srca.

    Isus jednom reče: „Bacio sam vatru na svijet, i gle, sad bdijem nad njim dok se ne zapali!“. U vremenu rimskog legalizma, grčke isprazne filozofije i židovskog vjerskog fanatizma, krutih pravila i dogmi, Isus je donio taj isti duh, Njegova poruka rušila je barijere između ljudi i stvarala mostove. Zato su Srbi prihvatili Isusovo učenje, jer su ga oduvijek živjeli, jer je to isti princip, isti način života. Umjesto kažnjavanja, osuda, nebrojnih zakona i propisa, Isus je donio ljubav. To je vječna borba između zapadnjačke kulture smrti i srpske civilizacije ljubavi.

    „Bacio sam vatru na svijet, i gle, sad bdijem nad njim dok se ne zapali!“ Prije više od 2000 godina Isus je zapalio oganj koji i danas grije cijeli svijet! Ne slave samo Srbi Božić, ali ga samo oni slave onako kako bi ga slavio Isus. Mir Božiji! Hristos se rodi!

    И ја, матор и недостојан, кажем ХРИСТОС СЕ РОДИ БРАЋО СРБИ!

    1. Sloba Milosevic каже:

      Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!

    2. Бели Орао каже:

      Па причај мало о њима доста си се посипао пепелом. Наше чеде нису кали кроате.

    3. Aljeka каже:

      Хрватска википедија, Санџак Прес и Телеграф .. па где сте до сада били господине друже?!

    4. Sloba Milosevic каже:

      sandzakpress.net/da-se-ne-zaboravi-ovako-su-cetnici-klali

    5. Командант I Тимочког батаљона каже:

      ,,Чак и покоји покатоличени Србин тзв Хрват се покаје али комуниста готово никада.“ ово говори у своје име, ја икао сам социјалиста~комуниста, свог Српског идентитета се нисам одрекао, нити је то учиниок ико икада из моје породице, а моји потомци који су били у партизанима или подржавали партизане, борили су се за ослобођење земље од окупатора а не зарад затирања Српства. У крајевима одакле су моји, није било никаквих брисања Српства.

      Вастину се роди!

    6. ЏЕРОНИМО каже:

      E moj druže komandante … ostao si usamljen u svojoj borbi na ovom portalu. Potomci partizana danas nemaju nikakve šanse da se odbrane od četnika – počenika . Oni kidišu kao stršljenovi. Da su tako napadali okupatora u toku NOR-a, on se ovde nebi održao ni mesec dana…

    7. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Не гледам ја да ли сам усамљен или ће ме неко подржати, ја сам искрен човек и кажем оно што осећам и знам…

    8. Kodza Milos каже:

      Усамљен је, ти си само у пролазу. Бик који седи али много више пролази. Остало црвено-црно друштво су муве које пролећу за тобом.

    9. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Не дао бог да опет запуца. Ови Самарџићеви четници и урбани герилци ће опет у Гештапо на информисање.. или у ОЗНУ, јеебига, како се заломи..:))
      Све, све, САМО НЕ у шуму! :)))))))))))))

    10. Kodza Milos каже:

      Јако ми је жао што сам те наљутио као и што си се осетио прозваним. Комуниста никада нисам био премда сам као и сваки смртник грешан и много више од тога. Е сад, ти за себе можеш да кажеш и да си Јевреј и анти-Семита, што је еквивалент волшебности типа комуниста и Србин, јер монитор трпи све, како рекосмо. А за твоје крајеве ти верујем, и у НДХ је било крајева где нису затрли Србе што не значи да усташе то нису радиле. Поздрав и све најбоље.

    11. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Да ти је жао, не би био саркастичан, него би разговарао нормално.
      Поздрав.

    12. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Да има тврде аргументе, не би му требао сарказам, а овако…:)))
      Како да ти одговори на једноставно питање зашто прави ондашњи четници нису били овако борбени као ови данашњи интернетски?
      Па вероватно што је у оно време у реалном простору летело усијано олово од којег се могло и погинути, а од ових усијаних килобајта у виртуелном простору човек може добити само сраћку..:)))

    13. урбана герила каже:

      Ово последње је очигледно. Ти си најбољи пример за то, непрестана дијареја по интернету, јуначка, онако иза монитора. Где год треба бранити комуњарске злочине, ето тебе и чете мале али одабране (к’о да вас је Павелић бирао). А кад крене поучавање и просипање савета, к’о да си опет у ЈНА, сетиш се блиставих момената кад си свима држао слово, а нико није смео да ти одговори… е, да је тебе имао Сава као залеђе, и њему би викао: Саво, пази метак!

    14. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Као и обично, кад се осетиш прозваним, а теме су такве да си увек прозван будући да си усран па још герилац па још антикомуниста по вери и опредељењу, ти се довучеш њушкајући за мојом гузицом, па кад добијеш по пичци, завучеш се поново под камен..:)))

    15. урбана герила каже:

      Бре, сад си почео и да понављаш оно што сам ти јуче рекао? Значи, утврђујеш градиво, само по обичају промашујеш тему. А што се тиче прозивања, где год сретнем твој коментар, видим да не можеш да ме не помињеш, кукаш около и жалиш се истомишљеницима. Све у духу ,,херојских“ црвених бандита. Запљунеш из прикрајка, па побегнеш.

    16. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Рерако сам му, представља себе као да је попио сво знање овог света, говори са висине а покушава да изиритира људе на, етички, најјаднији начин, copy-pasteовањем устаљеног саркастичног шаблона…

    17. Kodza Milos каже:

      Молим те немој да се љутиш, па не можеш да кажеш да се не трудим. Ево, иако ти се никада не обраћам, ти се мени упорно обраћаш и преко свега ти се не свиђају моји одговори. Ајд’ онда, више нећу одговарати на твоја јављања како не бих био баш потпуно некоректан па ни читати их из истог разлога а ти слободно настави пошто је то нормално.
      Извини још једном, нисам приметио до сада да си тако раздражљив. Поздрав и свако добро.

    18. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Ја нисам раздражљив, али ти имаш перфектну тактику да иритираш свакога коме реплицираш: прво, говор са висине и добро позната шема: ,,извини што сам те наљутио“(а чак и основци знају да те боли ћоше да ли се неко стварно наљутио, чак шта више, у интересу ти је да изиритираш/изнервираш сваког коме се обратиш). Психолошки гледано, твоја тактика може бити веома делотворна, али са етичке стране, таква тактика је једна од најјаднијих.
      Поздрав, и покушај да научиш да будеш човек вредан поштовања, собзиром на величину коју себи приписујеш…

    19. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Прдоња… За њега је Гребоња.::)))

    20. Командант I Тимочког батаљона каже:

      па, гребоњино обраћање је један мали део Божије казне за то његово понашање, али недеовољног интензитета.

    21. Деда каже:

      Ваистину се роди ! Плашим се да глувима говориш и слепима показујеш !

    22. Ћирко каже:

      Сви смо грешни и недостојни, ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

    23. издајник над сви издајници каже:

      друже коџа ти си паметан националмиста. молим те рекни ти мене зашто су комунисти у југославију увек тепали само срби??

  4. Sloba Milosevic каже:

    Otišo seljak na derbi ZVEZDA- PARTIZAN i vratio se kući pa ga pitaju kako je bilo.Kaže on:
    – Vido sam nešto okruglo kad sam ušo unutra tu neka livada da znaš koliko tu ovaca može da pase!! pogledam kad tu i neka mreža sa njom koliko riba tek može da se uvati!!! Kad odjednom izadjoše na livadu neki robijaši sa crno-beli i crveno-bele pruge.Posle toga ovi tu što sedeše pored mene viknuše GOO!! Ja pogleda niko nije go.Posle viknuše ZVEZDA a ja gledam kakva zvezda usred bela dana. Kad viknuše posle PARTIZAN.A ja pobego deda mi bio četnik.

Коментари су затворени.