Прочитај ми чланак

Из Magnum crimen-a: Како усташе схватају Бога?

0

Katolički sveštenici i ustaše

Мото: „Бог не би био богом, када/не би дао хрватском народу НДХ“ објашњава како су усташе схватале Бога. Прочитајте оптужујући цитат из Magnum crimen-a и откријте смисао везе између усташа и Римокатоличке цркве.

„Мото, /…/, ма да се чини невјеројатан, аутентичан је цитат Павелићева повјереника за Босну и Херцеговину, миљеника надбискупа Шарића, жупника Божидара Брала, фанатичког усташе, о коме је већ било довољно ријечи у претходном поглављу. Ма да би сватко тко не познаје дух усташког клерофашизма одрекао, да је такву мисао могао изрећи један свећеник, она је уистину инструктивна и илустративна не само за њеног аутора, него и за читав друштвени ред, коме је он припадао, као и за сав дух, који је прожимао усташко-клерикалну идеологију.

/…/

Учествовање католичке цркве у усташком покрету дало му је пред широким масама сигуран изглед легитимитета, који он сам, ма и уз помоћ фашизма и нацизма, никад не би освојио. Посредно и непосредно саживљавање клерикализма с усташтвом стално је, снажно је, видљиво је управо у првом плану усташког система, и његове четиригодишње страховладе. Нема сумње, да су франковлук и клерикализам родили усташтво, и да су се заједнички трудили, да га одрже на животу пуне четири године страховите окупације. У многим сазнањима о усташтву често се не може разликовати што је усташко, што је клерикално. Што је злочиначко, а што је бласфемично, што је клерофашистичко, а што је католичко. И странцу, који би се нашао у у НДХ за тих година окупације, морало је бити јасно, да се у тој НДХ није нитко, ниједна странка, ниједан друштвени ред толико ревносно и заносно залагао за усташтво као католичка црква. И то не само са својим бројним представницима, него као цјелина, управо као католичка црква.“

Аутор: Виктор Новак

 

Прво нецензурисано и целовито издање на српском језику. Први пут ћириличним писмом.

Прво нецензурисано и целовито издање на српском језику. Први пут ћириличним писмом.

10 коментара “Из Magnum crimen-a: Како усташе схватају Бога?

  1. Виде Даничић каже:

    2. Хрвати су имали расну теорију посебне врсте: Ко прими католичку веру, од тог часа важи као добар Хрват, иако је пре тога био Србин.Прелаз у хрватску господску класу био је свакако забрањен српским свештеницима, интелектуалцима и вишем слоју који је нешто поседовао. Они су имали да `ишчезну`.

    Они су заиста ишчезли: од 2.200.000 ранијих Срба у НДХ било је 240.000 преведено у државну религију, 700.000 побијено. Италијански генерал Марио Роалта саопштава да су његове трупе 2. армије у последњем моменту успеле да спасу 600.000 Срба од усташког масакра претњом да ће Сарајево бомбардовати.

    Али хрватски бискупи нису се изречно изјаснили против уморства… Ниједан католички бискуп није протестовао против прогона и принудног преверавања православних.

    А Ватикан? Благоволеније због верности католичких синова у Хрватској све је друго у Риму превагнуло.“

    У разговору са хрватским послаником у Риму, супститут државног секретаријата у Риму Монтини је рекао: „Хрватски народ је досад своју мисију у историји испунио; неће јамачно ни доцније да откаже… Одједном ме изненада запита колико католика сада има у Хрватској. Када је чуо да нас је пет милиона, напомену да је то за Католичку цркву од великог значаја: Свети отац ће бити уз вас, у то можете бити сигурни.“

    Други хрвтаски посланик у Риму у разговору са Монитинијем извештава: „Он је убеђен да Хрватска образује бастион против комунизма; наглашава да то света столица сасвим тачно зна и да је у интересу свих да Хрватска задржи источне границе.“

    Тардини, секретар за спољне црквене прилике, рекао је: „Хрватска је, ето, млада нација – и још млађа држава – а младост чини свуда исте грешке: од тога правила не чини ни Хрватска никакав изузет. Зато се мора имати разумевање.“

    Само је кардинал Тисеран имао друкчије мишљење: „Када се чује шта Италијани саопштавају о догађајима у Хрватској, добије се страшан утисак. Ја… позитивно знам да су францискани (фрањевци) лично учествовали у нападима на православно становништво и у рушењу православних цркава. Ја поуздано знам да су се францискани у БиХ бедно понели и то ме боли.“

    „Папа је, пак, ћутао. Ниједан глас његова гнушања о злочинима у Хрватској није се чуо у јавности… Ипак је једанпут Пије 12. говорио отворено о злочинствима у
    Хрватској. `У неким деловима земље имамо да се пожалимо на убијање свештеника, на депортацију цивилних личности, на стрељање грађана без правилног судског поступка, или као акт приватне освете – то су жалосне вести.“

  2. Виде Даничић каже:

    ХРВАТСКА ЗВЕРСТВА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

    1. Савремени немачки публициста Јирген Холткамп у часопису „Штерн“ од 17.10.1965. г. дао је објективан и поштен приказ књиге Карла Фалконија „Буди католик – или умри“. КИПА (Католичка међународна прес агенција) дала је оштар деманти, али га часопис није ни објавио, нити коментарисао. Овај приказ никада није код нас објављен нити коментарисан, иако се односи на најсудбоноснији период у историји Србства.

    „Последњи крсташки поход у црквеној историји свега је 20 година удаљен од нас. И у њему су биле помешане, једнако као и у прошлим вековима, вера и политика . Католички Хрвати `преверише` (преобратише), предвођени фанцисканским свештеницима, између 1941. и 1945. 240.000 православних Срба; убише око 700.000 Срба, Јевреја и Цигана. Не нацисти, противни цркви, већ католички Хрвати фашистичког `усташког` покрета извршише неописива
    зверства. Цео свет је о томе говорио са гнушањем. Само врховни поглавар
    цркве… није ни једну реч о томе изустио. Папа Пије 12. је ћутао о томе шта се
    у Хрватској дешава.

    Крсташки поход о коме даје Фалкони обавештења одиграо се у ХрватскојКад је немачка војска умарширала у Загреб, прогласише тамо 10. априла 1941. хрватски
    националисти који се беху удружили са Хитлером и Мусолинијем `независну државу Хрватску`. За Србе, Јевреје и Цигане није смело да буде места у тој
    римокатоличкој држави. Да би се њих ослободили беху две методе: или истребљење или мисионирање. Православни Срби који су хтели да измакну уништење морали су хтели-не хтели да се на силу покрсте. Или Рим или уништење – то је била за њих алтернатива!

    Хрватски крсташи звали су се `усташе`, то значи устаници. Они су веровали у
    римокатоличку догму, у хрватску расу, у принцип вође. Са бацачима пламена и са
    машинским пушкама одржаваху чистом хрвтаску расу и преобраћиваху лица друге вере. Између 1941. 1945. уморише скоро три четвртине милиона православних хришћана српског порекла…

    Њихов модел беху СС. Једина разлика: усташе беху сви римокатолици. Они ускоро започеше да Хрватску чисте од православних Срба и да своју земљу чине
    римокатоличком.

    Масовна уморства почињена од усташа, тако стоји у `Британској енциклопедији`… само су надмашена бруталитетом којим су искорењени пољски Јевреји.

    Изговор и официјелна етикета под којима српска мањина уништена, беше преобраћај српскоправославних `шизматика` у римокатолички обред. Са свирепом логиком беше прво православна Црква лишена својих водећих глава: 300 свештеника и 5 епископа, беху, једним делом под бестијалном тортуром уморени.

    Православни епископ Загреба Доситеј стављен је на муке док није изгубио разум; епискпу Сарајева Петру Зимоњићу глава је одсечена; бањалучком епископу Платону од 80 година потковали су усташе ноге потковицама као каквом коњу и присилише га да испред мноштва блена (зијала) тако дуго трчи док није пао. Док је умирао, одсекоше му браду и запалише је на његовим голим прсима.

    Док су секли главу православном владици Сарајева, његов римокатолички брат у звању Иван Шарић, надбискуп Сарајева, састављао је оде свом `вођи` Павелићу. Католички часопис његове дијецезе добио је од њега упутство да као што треба употребљава револуционарне методе `у служби истине, права и части`. Он је при томе додао: `Није ни памтно ни достојно младог кршћанина веровати да се борба против зла може да води на частан начин и у рукавицама`…

  3. Ivan каже:

    Најпоштенији Хрват Виктор Новак, књига вреди злата, ја имам прво издање купио га је окојни отац право благо….

  4. Јован Владимировић каже:

    Патологија. Ако ово има везе са културом, онда је то култура сећања. Да ли је уопште са таквима могуће водити дијалог о помирењу, кад они злочине схватају и правдају метафизички?

  5. C.M. каже:

    Сама њихова парола Бог и Хрвати довољно говори о томе.

    1. Велика метла каже:

      Уопште ми није јасно зашто су овај текст ставили у рубрику „култура“,када је ово за рубрику „криминал“!?

    2. C.M. каже:

      Ово више иде у Страдалник.

    3. За Србију каже:

      Ово даје један једини залључак: „Ако помогнеш сам себи и Бог ће да ти помогне.“ Ово се односи на појединца и на цео народ.

    4. ilija каже:

      Smjesna stvar, zar ne! Opet moram da se upletem u ove stvari. Hrvati neznaju sto i ko je Bog, ko ih je ucio jer kad bi znali ne bi radili sto rade, ne samo Hrvati nego cijelo covjecanstvo. Bog je njima neka izmisljotina na kipu i ikoni i On za njih ne postoji-nije realnost. Ali dolaze dani kada ce svako doci k sebi i priznati da Bog postoji. vjerujte mi!

Коментари су затворени.