Прочитај ми чланакКурдски новинар Масуд Аквил био је заробљеник Исламске државе девет месеци. Тукли су га, мучили и претили му погубљењем. Након што је ослобођен, мигрантском рутом је, преко Србије и других балканских земаља стигао до Немачке, где данас живи и помаже властима да открију људе повезане с терористичком групом која му је уништила живот и убила бројне чланове фамилије и пријатеље.
Када је избио грађански рат у Сирији, 23-годишњак је студирао енглески језик на Универзитету у Алепу. Након што је у бомбашким нападима 2013. убијено више десетина студената, напустио је град и потражио безбедност у родном граду Квамишлију, у курдској провинцији Роџава, где су џихадисти већ јачали.
Док је настојао да заврши студије на даљину, Аквил је почео да ради као видео-новинар за курдску мрежу “Рудав”, а у ексклузивном интервјуу за “Индепендент” описао је како се путовање ради интервјуисања локалног политичара завршило катастрофом.
Он и колега Фархад Хамо кренули су на задатак 15. децембра 2014, када су наишли на блокаду на путу.
“Исис нас је чекао на аутопуту. Не знам да ли су чекали баш нас, или су хтели да ухапсе било кога”, каже Масуд.
Дочекала су их шесторица џихадиста, наоружана јуришним пушкама М16, бомбама и са самоубилачким прслуцима. Када су их зауставили, наредили су им да изађу из кола. Двојица момака рекла су да су радници на нафтној платформи и да су у пролазу, али су екстремисти видели опрему на задњем седишту. Један од њих је сео у њихова кола и наредио им да возе на територију Исламске државе, претећи им да ће се разнети ако не послушају.
Тучен, малтретиран, испитиван…
Био је то почетак Масудовог деветомесечног кошмара, током кога су га премештали из једног у други град под контролом Исиса, укључујући Ал Шадади, Раку, Ал Баб и Манбиџ.
“Мучили су нас и испитивали”, каже он. “Тукли су нас гвозденим шипкама, дрвеним моткама, везивали нас шакама за таваницу. Свака два-три сада стражари су долазили и претили нам: ‘Одсећи ћемо вам главе, живе ћемо вас сахранити.”
Масуд је у почетку мислио да ће га стварно убити, али је после месец-два почео да се нада да им је потребан жив и да ће га једном можда пустити. У Квамишлију је боравио у прљавим ћелијама, у којима је под био прекривен изметом и где је врвело од паразита. Преживљавао је на прљавој води и буђавом хлебу.
У другом затвору, у Ал Шададију, био је затворен заједно с неколико припадника Исиса, који су кажњени због кршења правила.
“И њих су затварали и убијали, Исис је убио велики број својих чланова”, каже Масуд.
Многи робијаши су нестали током његовог дуготрајног заточеништва. Зачуо би пуцње, а касније су га терали да гледа језиве видео-снимке.
Један човек је убијен због “анти-исламске” поруке на WхатсАпп, а неки су убијени зато што су слушали западну музику.
“Чувари су нам стално пуштали говоре Абуа Бакра ал Багдадија и шефа пропаганде Абуа Мухамеда ал Аднанија”, сећа се он.
“Рекли су да су почели да шаљу људе у Европу, где ће извршити терористичке нападе. Када сам то чуо, знао сам да ће Европа постати мета Исиса”, каже Масуд.
Курдске власти, “Рудав” и Масудова породица покушавали су да преко арапских племена издејствују размену заробљеника, па је новинар 21. септембра прошле године најзад ослобођен и предат курдским Народним заштитним јединицама (војне снаге Западног Курдистана у Сирији).
“Не могу да опишем како сам се осећао када сам изашао – сваки дан размишљам о томе”, каже он.
Мигрантском рутом до Немачке
Када се вратио кући, Исламска држава се већ повлачила након што је изгубила велике територије у офанзиви курдских снага, подржаних коалицијом предвођеном САД на северу Сирије.
Међутим, породица је била на опрезу због утицаја Исламске државе, па се на наговор рођака прво преселио у Ербил, у Ирачком Курдистану, пре него што се придружио хиљадама избеглица који су кренули у Европу у потрази са сигурношћу.
Пошто су му два брата и сестра већ живели у Немачкој, то је била земља његовог избора. Заједно с мајком напустио је Ирак децембра 2015. Покушали су да пређу Егејско море, али нису нашли кријумчара, па су кренули на дуго путовање пешице: из Турске, преко Бугарске, Србије, Хрватске, Словеније и Аустрије, да би најзад у јануару стигли возом у Немачку.
Масуд је добио је азил, али није заборавио претње Исиса да ће напасти Европу.
“Када је Турска отворила границе избеглицама, с њима је дошао и известан број лоших људи”, каже Масуд.
“Нисам могао једноставно да се скрасим након што сам ослобођен и да кажем: ‘Бојим их се и нећу више ништа да предузмем.’”
Почео је да претражује странице на Фејсбуку и копао по властитим мрачним успоменама како би направио базу података о члановима Исиса који су можда стигли до Немачке.
Уз помоћ новинара немачког листа “Шпигл”, Аквил је предао полицији прикупљене информације, у нади да ће проверити и пратити осумњичене на списку, од којих је многе упознао као Исисове чуваре, или затворенике.
“То је боље него да затварам очим и кажем: ‘Баш ме брига за ову земљу’”, додао је он.
„Исис хоће да запали свет“
Пре неколико дана, Исис је нанео још један ударац Масудовој фамилији: Међу 30 жртава самоубилачког напада на курдској свадби у Ал Хасаки је и десет његових рођака.
“Такав је Исис. Видео сам шта су урадили у Паризу и Бриселу и страх ме је зато што су европске државе најбезбедније, а Исис хоће да запали свет и увуче га у рат. Њихов радикални менталитет не прихвата ништа другачије. Или сте радикални мулсиман и прихватате их, или ће вас убити. Докле год такав менталитет постоји, они ће нас нападати, неће нас пустити на миру.”
Ни Немачка није поштеђена крвавог џихада. Јула месеца у Ансбаху се разнео тражилац азила из Сирије, а присталица Исламске државе из Авганистана у Вирцбургу је секиром напао путнике воза.
Немачка полиција интензивно трага за сиријским избеглицом након што је у једном стану у Кемницу нађен опасан експлозив за који се верује да је требало да буде употребљен у планираном терористичком нападу.
Аквил се нада да ће и друге избеглице из Сирије и сви у Европи дати свој допринос борби против отровне Исисове идеологије и наставља рад на бази података. Захваљујући њему, покренуте су истраге о више од 400 миграната за које се сумња да су повезани са екстремистима.
“Свако од нас требало би да уради шта је у његовој моћи како би на свој начин напао Исис”, каже он. “Напад је могућ и на други начин сем оружјем, можемо да нападамо и менталитет.”
