Прочитај ми чланакУ Казању је завршен XVI самит БРИКС-а који је Владимир Путин назвао "кулминацијом руског председавања", специјално за Србин.инфо - Борис Орлов.
Први дан самита (22. октобар) председник Русије Владимир Путин посветио је билатералним сусретима са лидерима држава чланица у казанском Кремљу, другог дана је председавао на заседању самита БРИКС (прво у ужем, а потом и проширеном саставу). Заседања су окончана Казанском декларацијом на 43 странице.
Трећег, завршног дана самита одржан је састанак у формату „аутрич“/БРИКС плус, у чијем раду су учествовали и шефови држава заинтересовани за сарадњу са БРИКС-ом — Азербејџана, Јерменије, Белорусије, Боливије, Венецуеле, Вијетнама, Казахстана, Киргизије, Лаоса, Мауританије, Палестине, Републике Конго, Таџикистана, Турске, Туркменистана и Узбекистана, као и генерални секретар ОУН Антонио Гутереш. На самиту је учествовало 35 држава и 6 међународних организација, а по завршетку овог значајног догађаја је Путин одржао конференцију за штампу.
БРИКС (BRICS) је основан у јуну 2006. године. Тада је на иницијативу Москве на маргинама заседања Генералне Скупштине ОУН одржан састанак министара иностраних послова Бразила, Индије, Кине и Русије. Први назив овог удружења био је акроним од четири прва слова назива четири државе; а након 2010. године када је организацији приступила и Јужноафричка Република додато је и слово С (South Africa). Државе чланице БРИКС заузимају 45 посто површине наше планете, а њихово учешће у светском БДП по паритету куповне моћи националних за 2024. годину износи 36,7 посто.
Ове године Русија је председавала БРИКС-ом под слоганом „Јачање мултилатерализма ради глобалног развоја и безбедности“. Следеће, 2025. године БРИКС-ом ће председавати Бразил.
Више 30 држава изразило је интерес за сарадњу са БРИКС, међутим, досадашње чланице организације, очекивано су, одлучиле да се мало сачека са проширењем. Уместо тога, неким државама претендентима на чланство понуђен је статус државе-партнера чији су модалитети били дефинисани током заседања одржаног 23. октобра. Како је изјавио заменик министра спољних послова Индије задужен за економску сарадњу, Даму Равија, свака земаља чланица БРИКС доставила је своју листу кандидата након чега је била састављена јединствена листа. Чињеницу да је Белорусија постала једна од земаља партнера БРИКС-а саопштио је њен председник Александар Лукашенко и додао да је исти статус добило још 12,13 земаља.
Исто као и у претходне декларације са других самита, и у казанском документу је ситуацији у Украјини посвећена само једна тачка, у њој се каже да су све стране дале своје виђење „ситуације у Украјини и око ње“.
„Истичемо да све државе морају радити у складу са циљевима и принципима Повеље ОУН у њеној пуноћи и узајамној повезаности. Са задовољством промовишемо одговарајуће одредбе о посредовању и радње које имају за циљ мирно решење конфликта посредством дијалога и дипломатије“ — пише у документу.
Међутим, током самита, као и на другим заседањима, државе учеснице су свуда па и у формату „аутрич“/БРИКС плус, стално покретале ову тему. Си Ђинпин је два пута током самита напоменуо да су НРК и Бразил формирале Групу пријатеља мира у коју су укључили и друге државе Глобалног Југа.
„Важно је да се ради по принципу спречавања преливања сукоба, ширења на треће земље и избегава ескалација и доливање уља на ватру како би се допринело даљој деескалацији ситуације“ рекао је председник Кине на самиту.
Генерални секретар ОУН Антонио Гутереш такође је позвао на мирно решавање конфликта у Украјини на основу Повеље светске организације, међународног права и резолуција Генералне Скупштине.
На отварању заседања „БРИКС плус“, Владимир Путин је изјавио да Украјину користе „ради стварања критичких претњи безбедности Русије“.
„Одбијање Украјине да активира преговарачки процес, повезан је с чињеницама да би то довело до укидања ратног стања и неопходности да се одрже избори док је напад на Курску оласт покушај да се актуелној америчкој администрацији и демократским бирачима у САД покаже да улагања у Украјину нису узалудна, констатовао је Путин.
Друга важна тема самита била је наставак рата у сектору Газа и проширење сукоба на Либан. Русија и други учесници на самиту ове организације залажу се за хитно примирје на Блиском Истоку и пријем Палестине у ОУН као пуноправног члана.
У тексту завршне декларације током бројних састанака покретане су и друге теме, уобичајене за ову организацију: неопходност реформисања ОУН, Међународног монетарног фонда (ММФ-а), Светске банке и Светске трговинске организације; затим неприхватљивост једностраних санкција; важност да се испуне Циљеви у области одрживог развоја, али и борба против климатских промена и борба против тероризма.
Владимир Путин је напоменуо и предложио да је потребно основати:
– инвестициону платформу БРИКС ради подршке привредама држава-учесница у обезбеђивању финансијских ресурса државе Глобалног Југа и Истока
– арбитражни инвестициони центар БРИКС
– специјални механизам за консултације држава по питањима Светске трговинске организације за „формирање праведнијих правила игре у међународној привреди и реформисању међународног финансијског система“
– берзу пољопривредних производа БРИКС
– алијансу удружења у области вештачке интелигенције
– платформу БРИКС за племените метале и дијаманте
– партнерство БРИКС за тржишта фосилним горивима и платформу за климатска истраживања;
– логистичку платформу БРИКС и електронску комуникациону базу за саобраћај
– међудржавну платформу за праведну конкуренцију
– стални ротациони порески секретаријат БРИКС
У Казанској декларацији се истиче да су учесници у раду ове организације договорили да ће радити на могућности формирања независне трансграничне обрачунско-депозитне инфраструктуре BRICS Clear. У документу се такође наводе одредбе о формирању „независног осигуравајућег потенцијала БРИКС, уз оснивање компаније ВRICS (Re) Insurance, на добровољној основи“.
Иља Клејмјонов, заменик председника ЦК партије Комуниста Русије сматра да се самит БРИКС озбиљно препоручио:
«Имао сам прилику да због природе посла учествујем у различитим међународним форумима и у Русији и у иностранству. Многи су били одлично организовани, имали су озбиљне представнике и звучне изјаве на крају. Међутим, често је остајао утисак да су то пролазни догађаји. Самит БРИКС одржан у Казању није било формалан и вештачки, што је најважније! За све учеснике почев од шефова држава, политичара па до јавних радника и бизнисмена ова Самит и његови закључци имали су потпуно рационалну неопходност. Његов историјски значај јесте дефинитивни настанак мултицентричног светског поретка који од теза и намера прераста у физичко оваплоћење и постало реално. Било је веома пријатно да многим догађајима у оквиру БРИКС-а видети саре партнере и колеге из различитих држава са којима смо пре много година расправљали и радили на стварању равноправног удружења за народе наших држава. Зато када смо се срели у Казању ми смо са радошћу поздрављали једни друге».
Индијски блогер Сид убеђен је да је формирање мултиполарног света неизбежно, а учешће представника из 35 земаља је томе директан доказ.
«Запад говори да је Русија у изолацији. Управо је самит БРИКС-а показао да то не постоји. Запад не даје визе и не допушта да код њих путују руски новинари. Зато су овде били новинари из САД, Британије и Француске. Нико их није дирао и вређао».
