Прочитај ми чланак

ИЗА „НЕЗАВИСНОСТИ КОСОВА” стали Трамп, Тилерсон, Клинтон, Буш, Олбрајт…

0

Уз председника САД Доналда Трампа и државног секретара Рекса Тилерсона, десету годишњицу проглашења независности „Косову” су честитали и бивши амерички председници Бил Клинтон и Џорџ Буш и бивше државне секретарке Медлин Олбрајт и Кондолиза Рајс, као и бивши командант НАТО снага у Европи, генерал Весли Кларк.

У видео-поруци, Клинтон је изјавио да ће Косово увек у његовом срцу „имати посебно место”.

“Изузетно сам захвалан што сам као председник САД могао да помогнем да остварите будућност у слободи и толеранцији”, рекао је Клинтон.

Он је подвукао да верује да је “заслужено место” Косова пуноправно чланство у Уједињеним нацијама, ЕУ, НАТО и међународној заједници уопште.

“За ваше међународне пријатеље широм света је значајно да наставите да радите на превазилажењу сукоба из прошлости”, поручио је Клинтон.

Бивши председник САД Џорџ Буш је у своје и име супруге Лоре честитао народу Косова уз поруку “у овом значајном тренутку желимо вам мирну, демократску и богату будућност”.

Бивши командант НАТО снага у Европи у време напада на СРЈ, генерал Весли Кларк је испод слике с Косова из тог времена написао: “Честитке народу Косова, славимо десет година независности”.

И бивше америчке државне секретарке САД Медлин Олбрајт и Кондолиза Рајс су „народу Косова” честитале десету годишњицу независности.

Председник и премијер Косова Хашим Тачи и Рамуш Харадинај су поводом годишњице примили честитке и других страних званичника.

113 коментара “ИЗА „НЕЗАВИСНОСТИ КОСОВА” стали Трамп, Тилерсон, Клинтон, Буш, Олбрајт…

  1. milovan каже:

    Могу они поводом КиМ да дубе на глави, али оно је србско.

  2. Veliki beli lovac каже:

    A ko je stao iza Srbije?
    Burundi?
    Ah, da, tu je i Rusija.
    Velika vajda.
    Pazite, nije ovo nikakav cinizam, mrznja, provokacija ili da ne kazem nesto gore i prostije, napr. pod-ebavanje.

    Ovo su cinjenice.
    Srbija, na zalost, vec 30 godina vodi samoubilacku politiku suprotstavljanja najmocnijim svetskim silama. A istovremeno ocekujuci i nadajuci se nekakvoj imaginarnoj pomoci od strane Rusije.
    Do sad su zapadnjaci imali strpljenja. Pitanje je dokle ce.
    99. su udarili, doduse ne svom snagom. Sta ako ponovo lupe odozgo?

    Sa druge strane, svedoci smo da su Slovenci i Hrvati pa cak i bedni Siptari ostvarili dobar deo svojih nacionalno-drzavnickih ideja. I sve to zahvaljujuci upravo podrsci tih istih zapadnjaka.
    Ko je onda ispao pametniji, sposobniji, lukaviji? Ko je ispao bolji lovac?
    Da se posluzimo analogijom, na njihovoj strani su Old Shaterhend i Vinetu (Nemacka i Amerika) na nasoj strani Tangua, Kiktahan Shonka i Pida.

    Ko je citao Karla Maja, znace.

    1. Sloba Milosevic каже:

      После потписивања мировног Кумановског споразума на КиМ је прва стигла Руска војска и Путин.12 јуна 1999.год. долазак руских војника на аеродром Приштина . 18 јуна 1999.год. потписан званичан уговор у Хелсинкију о учешћу руских трупа у саставу КФОР . 10 јула 1999.год. 86 руских војника из састава КФОР размештено у Косовској Каменици . 17 јун 2001.год. Путин у Приштини. Зашто је Путин повуко Руску војску са КиМ ?? Зато што је НАТО слуга ђинђић одбио предлог Путина да помогне трошкове останка Руске војске са 16 милиона долара годишње. Састанак Путина и ђинђића је био у Београду 17 јуна 2001.год.

    2. Veliki beli lovac каже:

      I gde ti sad ta ruska vojska?

    3. Sloba Milosevic каже:

      зини да ти кажем.

    4. Veliki beli lovac каже:

      Bravo. Pravi odgovor, ko poslednji seljak sa pijace.

    5. Sloba Milosevic каже:

      усташо једи……………………..

    6. Lune каже:

      Hm,hm…i,nije te sramota A ?

    7. Зарја, Зарја каже:

      Одмах ту, иза брда!
      Али није нам потребна толико руска војска, као што је теби била војска 19 држава плус абортус државице.
      Доста су и крезави зубићи за тебе и теби сличне.
      Је л` ово задовољава твој „истанчан“ осећај за у „финоћу“, а?!

    8. Veliki beli lovac каже:

      Rusi na Kosovu nisu imali ni za leba.
      Jaka sila.

    9. Sloba Milosevic каже:

      пошто мрзиш Русију и Путина то довољно говори ко си и шта си. ти си ФАШИСТА.

      ЖИВЕЛА БРАТСКА РУСИЈА и ПУТИН !!!

      ЖИВЕЛО ПРАВОСЛАВЉЕ !!!

      СМРТ ФАШИСТИЧКОМ ЗАПАДУ

    10. Veliki beli lovac каже:

      Ja Rusiju nikad nisam mrzeo.
      Ono sto u Rusiji ne valja je njena komunisticka kagebeovska drzava na celu sa majorom.

    11. Sloba Milosevic каже:

      Социјализам је милион пута бољи него капитализам. САД , Британија, Француска, Немачка су капиталистичке државе а највише су дужне на свету . Да САД и НАТО не пљачкају по свету својим ратовима одмах би САД банкротирао.

    12. Veliki beli lovac каже:

      ma kako da ne, socijalizam je divan

    13. Зарја, Зарја каже:

      А, мајор те жуља?!
      Нека, нека, мада, хебига, чувај здравље, оно је најважније.

  3. Душан каже:

    koga briga šta kaže pedofil i satanista klinton, bolje da pišete dokle je stigao proces za ratne zločine koji Srbija ima protiv klintona i šta vlast u Srbiji radi po tom pitanju ili bolje reći zašto ništa ne rade

    1. Veliki beli lovac каже:

      Koji ratni zlocin?

    2. Sloba Milosevic каже:

      САД и НАТО су без дозволе УН бомбардовали Србију. Због чега су бомбардовали Србију ??? Дали је Србија напала неку државу света ? НИЈЕ . па због чега је Србија бомбардована ? Зато што је Слободан Милошевић одбио све ултиматуме Вашингтона, Брисела и Лондона. Слободан Милошевић није желео Србију у ЕУ и НАТО . Слободан није дозвољавао Параду поноса у Србији. Слободан није дозвољавао увоз ГМО хране у Србији. Слободан није дозвољавао да ММФ буде газда српских плата и пензија. Током агресије САД на Србију извршено је 23000 ваздушних удара на 995 објеката широм земље,а 1150 борбених авиона лансирало је близу 420000 пројектила укупне масе 22000 тона.НАТО је лансирао 1300 крстарећих ракета,изручио 37000 касетних бомби и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

    3. Veliki beli lovac каже:

      Samo Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu, Kosovo…
      I za to dobila po nosu i to dobro.
      I nije jos kraj.

    4. Sloba Milosevic каже:

      ти ниси СРБИН . оптужујеш Србију да је напала КиМ . па Покрајина КиМ је у Србији а Србија није напала ни Словенију ни Хрватску ни БиХ .

    5. Veliki beli lovac каже:

      Pa sta je drugo ako ne napad kad posaljes autobuse pune pijanih rezervista da ubijaju sve sto stignu!!!

    6. Sloba Milosevic каже:

      усташо да идеш у три………………………….

    7. Lune каже:

      Hm,hmm…valjda balista ?

    8. Veliki beli lovac каже:

      Srbin.
      Al nije zaludjen.

    9. Зарја, Зарја каже:

      Је л`?!

    10. Зарја, Зарја каже:

      Не брабоњај, фројдићу!

    11. Lune каже:

      Hm,hmmm..mislio sam,da su to opozicione price,ali,oci su mi se otvorile,kada mi je jedan drugar ispricao. Nesto je to drustvo u bifeu,vecpricalo,psuju itd.Ja, nikda nisam bio za Milosevica,ali upadnem “ drzava nam je u ratu avi svasta pricate“.. drugar mi kaze, el ti shvatas,da sam sinoc dosao iz Pristine,roditelji mi zive tamo,otisao sam da ih obidjem,dam nesto novca, imali su kucu,vise na periferiji…nisam znao gde sam,dosli ludi leskocani,sve su rasturili,porusili,zaravnili buldozerom,ja nisam prepozna plac, na kome je bila nasa kuca, a Srbi smo…itd,itd

    12. Veliki beli lovac каже:

      Nego sta je nego napala. I sve ratove izgubila.
      I to od hrvatskih oficira koji su bili konobari i kelneri.
      i od lovaca iz Slovenije
      i od siptarskih kursista – al to je bio nato kurs, bato!!!

    13. Sloba Milosevic каже:

      једи ГОООВНААААААА УСТАШКУ ти крв јеебем

    14. Veliki beli lovac каже:

      Ko je podigao Srbe na ustanak u RSK?
      I ko ih je izdao na kraju?
      Slobodan Milosevic.

    15. Sloba Milosevic каже:

      Држава Хрватска је постала члан УН 22 маја 1992.год. и Србија није могла да присвоји пола територије државе Хрватске чланице УН . Зашто Дража Михајловић или Александар Карађорђевић нису присвојили Хрватску ?

      Слободан Милошевић није издао Српску Крајину
      Објављено: 14.08.2015.год.

      Пише, Горан Јевтовић

      Пуних је двадесет година од када је у злочиначкој операцији „Олуја” завршено етничко чишћење Републике Српске Крајине. У Србији, али и широм васколиког Српства, укорењено је мишљење, које је временом прерасло у прави аксиом, да је Слободан Милошевић августа те 1995. године починио издају.

      Тачније, тврди се од стране једног, не малог броја (убеђен сам да је то чак значајна већина) врхунских интелектуалаца, јавних личности, професора универзитета, угледних српских имена, као и од стране лидера скоро свих странака, да је Милошевић имао договор са тадашњим изасланицима америчке администрације за Балкан и, подразумева се, са хрватским поглавником Фрањом Туђманом, да се проблем трајно реши у корист српске штете, трагедије и понижења.

      Појављивали су се разноразни очевици (наравно, из друге и треће руке), сви могући аналитичари, историчари, експерти, дипломате, министри српских земаља, написане су многобројне књиге, мемоари, текстови, колумне, пристиже из дана у дан накнадна памет, избијају на површину „ексклузивни” подаци из личних архива, али, до сада, не видесмо ни један прави доказ. Доказ у виду необоривих чињеница. И, наравно, не упознасмо сведока који је том чину непосредно присуствовао, односно, био укључен директно или индиректно у посао издаје. А нема ни тајних снимака, рецимо, састанака на којима се о издаји одлучивало, или макар једне пресретнуте телефонске комуникације.

      Чак се и недавно активирани, ваљда најмеродавнији сведок (и један од организатора) пада Крајине, бивши амерички амбасадор у Хрватској, Питер Галбрајт, о томе није изјашњавао. Или, боље рећи, ни једним словом у ауторском тексту, а затим и у интервју хрватским медијима, није поменуо тако нешто. Макар у назнакама, макар и између редова. Напротив.

      И покојни Ричард Холбрук је све тајне у вези са тим однео са собом у гроб. А имао је времена да их саопшти. И дебеле разлоге за то, свакако.

      Такође, у чувеним и много пута емитованим Брионским транскриптима, нема ни помена о Милошевићевој издаји. Ко је бар мало користио логику, могао је да закључи истог оног тренутка када се појавио тај, најоригиналнији доказ о геноцидном затирању Крајине, како је просто невероватно да Фрањо Туђман, у обраћању својим генералима, ни једном речју није поменуо евентуални договор са српским лидером и, подразумева се, пренео им гаранције које је, следствено, морао да добије од Милошевића. Тим пре што хрватски председник том приликом није држао само мотивациону беседу, већ се добрано удубио у скоро све детаље испланиране борбене операције. Чак до тога да је присутнима диктирао и садржај летка којим се Срби позивају да остану на својим огњиштима те како им се „тобож ништа неће догодити”.

      Уз све то, Милошевић је испоручен Хашком трибуналу где је провео, као на стрелишту, скоро пет пуних година. Многа утицајна имена са ових простора, али и из најважнијих држава света, су продефиловала на монтираном и понижавајућем суђењу и, као што је познато, трудили се да му загорчају живот и окриве за све и свашта. Борио се као лав. Очи у очи са онима који му свакако нису мислили ништа добро. Пред телевизијским камерама и пред бројним извештачима.

      И, поново ништа. Ни једне макар назнаке да је плански, индивидуално или у дослуху са још неким српским изродом, починио, како поједини угледници кажу, кривично дело издаје (иако тако нешто никада није постојало у кривичном законодавству Србије и Југославије, зато што је издаја (не) морални чин, својеврсно последично стање, и не постоји формално као кривично дело; постоје неке друге инкриминације која третирају наведену проблематику).

      Но, да баталимо кулоарска и остала нагађања према познатом рецепту рекла-казала и да овај пута игноришемо пророчке способности појединих српских и осталих интелектуалних перјаница (којима се благовремено „приказало” да ће се издаја догодити), па да ово најмучније српско питање размотримо из једне друге визуре. Из реалног и рационалног угла, коме до сада није посвећена одговарајућа пажња.

      Дакле, дилема не би требало да буде (1) шта је то Милошевић урадио да би организовао и спровео наводну издају, јер, за тако нешто, сложиће се сви, било је довољно да ћути, да не предузима ништа и да се, српски речено, прави луд, да буде пасиван, лукав, искварен. Права дилема је (2) шта је и колико је заиста могао свих тих година, а посебно 1995., да као председник Србије конкретно и стварно учини – дипломатски, на међународном плану, с једне, и као члан Врховног савета одбране СРЈ, с друге стране. Односно, чиме је располагао, како би спречио војнички пад Републике Српске Крајине и масовни егзодус српског народа.

      У вези, прве (1) дилеме намећу се логична питања – ако је био издајник, шта је чекао пуне четири године? Зашто није раније кренуо у обрачун са крајишким Србима и одрекао их се – издао, продао, предао… Рецимо, у првој, другој или трећој години рата (или је издајник постао тек ’95), већ их је помагао колико год је могао, свим силама и средствима?

      Најчешће тумачење је (јер валидних објашњења засад нема) – па добро, издају је чинио у више корака, како се не би правовремено уочила и била изведена наивно.

      Напред наведено тим пре, што је за издају имао небројено прилика и реално покриће пред српском јавношћу и бирачким телом – од чувене конференције којом је септембра 1991. године председавао лорд Карингтон, до разноразних планова тзв. међународне заједнице, затим Бадинтерових тумачења распада земље и сличних антисрпских активности иза којих је, својим неприкосновеним ауторитетом, стајао тадашњи Савет безбедности ОУН. И то у условима невиђених притисака на СР Југославију и српски фактор у целини на простору бивше СФРЈ – од бруталних санкција, ембарга, блокаде и сваковрсног исцрпљивања, до отворених оружаних претњи. Без савезника у међународној арени и пријатеља који су имали моћ да помогну.

      Помињање чувеног Венсовог плана који је усвојен под притиском Запада још у време СФРЈ, с краја 91. и почетка 92. (дакле, у то време не одлучује Милошевић, већ целокупна политичка булумента савезне државе и свих република), те у вези са тим стављати у исту раван као гаранта постигнутог споразума и изједначавати одговорност тадашњег СБ ОУН, с једне, и ону велику (и већ обезглављену) Југославију, с друге стране, заиста је плитко и у најмању руку малициозно. Особито што се упорно, више од две деценије, натура теза како је ЈНА, која је већ била у потпуном расулу и практично без врховног команданта (паралисано Председништво СФРЈ), могла да интервенише. Рецимо, на Миљевачком платоу, као једном од пресудних догађаја у вези са тим.

      А затим, по инерцији, пребацивати такву одговорност на тек створену и неконсолидовану Војску Југославије (случај Медачки џеп и многе друге злочиначке операције Хрватске војске), која, услед немилосрдних резолуција СБ, није могла ни главу да промоли преко граница нове државе, заиста је некоректно. И неистинито.

      И управо зато да поменемо најважније резолуције (и кратко их прокоментаришемо), којима су, корак по корак, перфидно и унапред прорачунато од стране западних сила, које су тада потпуно доминирале светом, везиване руке српском фактору не само у Крајини, већ и у свим осталим деловима бивше заједничке државе.

      Почело је са Резолуцијом 713. од 25.11.1991. где је истакнуто да се територијални добици и промене (републичких) граница наметнутих силом, унутар Југославије (дакле, спољна граница СФРЈ се више не третира), неће признавати.

      Затим је уследила Резолуција 724. којом је верификован Венсов план из новембра 1991. године (поред осталог регулисао повлачење и ускладиштење тешког српског наоружања), да би већ Резолуцијом 762. из јуна 1992. почела деградација наведеног документа-плана, којом је, у пракси, легализована оружана операција Хрватске војске на Миљевачком платоу. Иако је Хрватској војсци наложено да се повуче, истовремено је омогућено да се нагомилају огромне снаге њихове полиције.

      А онда су уследиле резолуције 752. и 769. и недвосмислена најава шта следи и како ће проћи српски народ преко реке Дрине. Тим резолуцијама, оно што је најбитније, налаже се да и последње јединице ЈНА напусте територију Хрватске и БиХ.

      Резолуцијама из 1993. године 802. и посебно Резолуцијом 815. где се у тачки 5. утврђује да су зоне под заштитом УН интегрални део Републике Хрватске, се апсолутно прејудицира политичко решење и Република Српска Крајина (не)формално укида.

      И након свега, следи печат на својеврсно убиство са предумишљајем – 17. априла 1993. године усваја се Резолуција 820. која максимално пооштрава санкције против СР Југославије, којој је (обратимо пажњу, ово је од посебне важности), поред бројних казнених и осталих мера, забрањена свака врста саобраћаја ван своје територије, па чак и пловидба међународним водама и реком Дунавом. Чланом 12. наведене Резолуције уведене су тоталне санкције, које су се односиле чак и на забрану упућивања хуманитарне помоћи према Републици Српској Крајини и Републици Српској.

      Врхунац претходног, слободно се може констатовати, организованог злочиначког подухвата СБ ОУН, долази са Резолуцијом 871. од октобра 1993. године када се брише валидност РСК као стране у процесу, и коначно, са Резолуцијом 981. од 31. марта 1995. године (месец дана пред операцију „Бљесак”) тачком 2. се укида УНПРОФОР и оснива „Операција за повратак поверења у УН”, што је била суштинска измена улоге плавих шлемова и сигнал Хрватској да, практично, крене са етничким чишћењем Срба.

      Поред наведених резолуција, које су недвосмислено и систематски темпиране противу српске стране и са основним циљем да се Р. Српска Крајина неутралише са карте света, не сме се заборавити дуготрајна, мучна и злокобна медијска сатанизација Срба, која је вођена у правом психолошко-пропагандном (информативном) рату. Операција која се, како је време одмицало, интензивирала достижући врхунац бешчашћа, лажи и организоване преваре библијских размера. Нешто до тада незабележено у светској историји.

      И питање свих питања – шта је и на који начин у тим условима, у правој катаклизми која нас је снашла, Милошевић могао да уради на дипломатском и политичком плану, заједно са руководствима СР Југославије, Србије, Р. Српске и Р. Српске Крајине? Без савезника у свету којих није било ни на видику и са суспендованом столицом СРЈ у Уједињеним нацијама.

      Шта је могао да уради као први човек Србије, условно, против Хрватске и Босне и Херцеговине, које су увелико биле међународно признате државе? Иза којих је, дакле, стајала комплетна међународна заједница – ОУН, ЕЕЗ, ОЕБС, НАТО, Ватикан, и бројне друге организације и заједнице, као и све земље света појединачно. Али, не симболично, већ строго формално и уз ангажовање свих могућих капацитета – политичких, дипломатских, економских, финансијских и пре свега, војних.

      Уколико је одговор – требало је да поднесе оставку на све функције и да се склони са политичке сцене – то је и могло да пије воду 90-тих, онако како су са српских тргова одапињане досманлијске стреле и вршено испирање српских мозгова. Али, управо су „демократске” промене петог октобра (организоване и вођене управно од оних који су нас брутално оружано напали 1999. године) показале, и то и даље траје, ево, пуних 15 година, да западни силници нису прогањали и уништавали „Србију због Милошевића, већ Милошевића због Србије”. А ја бих додао и Српства у целини.

      Што се тиче оне друге (2) дилеме – шта је могао Милошевић да учини као председник Србије и посебно као члан ВСО (под условом да су му намере биле часне), дакле, војнички, у одбрани Крајине, е, то је оно поље око кога се ломе главна копља. Поље на којем су избрушене све могуће оштрице и где је плански (али и из незнања) извршена главна замена теза и створена потпуно лажна и накарадна слика. Утисак који је, највероватније, окупирао огромну већину Срба. И с ове и с оне стране Дрине. Пример дефетизма за уџбенике.

      О чему се заправо ради, где се крију заблуде, предрасуде и како се упорно, намерно или не, обмањује широка јавност?

      Најчешће питање и свеопшта срџба своди се на следеће – зашто Војска Југославије није ангажована након операције „Бљесак”, а затим и превентивно пре „Олује” и, подразумева се, у току те операције, односно у првих неколико дана њеног трајања?

      Уколико занемаримо све напред наведено – срамне резолуције СБ ОУН, санкције, блокаде, забране, претње, притиске, надзирано небо, плаве шлемове на терену (а то значи, између осталог, и стотине агената и информатора усмерених противу српске стране), тадашње руско руководство у истом западном колу, уколико занемаримо чак и постојање НАТО-а (тих година на врхунцу политичке и војне моћи, чије су се трупе налазиле на границама бивше СФРЈ, као и у Јадранском мору), доћи ћемо до недвосмислене, унутрашње препреке. А она се зове – Устав СР Југославије, који је врло прецизно регулисао употребу Војске и њено евентуално ангажовање ван граница земље. И то према међународним, општеприхваћеним демократским стандардима.

      Дакле, Војску није могао да ангажује један члан Врховног савета одбране, макар имао такав ауторитет и макар се звао Слободна Милошевић. Нису могла да то учине ни јединственом одлуком сва три члана, већ је таква, најважнија супозиција, искључиво била у надлежности Савезне скупштине. И то тако што би морало, уколико би се држали строге форме, да се прогласи ратно стање. Значи, објава рата Хрватској као независној држави.

      Када кажем Војска, не мислим на тадашњи 30. Кадровски центар организован у Генералштабу ВЈ, којим смо регулисали појединачна упућивања бројних припадника Војске Југославије (углавном рођених на тим просторима, као и бројне добровољце) у Војску Р. Српске Крајине (онај други, 40. Кадровски центар је био резервисан за Војску РС) за све време трајања рата, већ мислим на борбене и адекватно наоружане саставе – лично наоружање, опрема, тешка техника, моторна и остала возила, припадајућа логистика, пратећи системи за разне видове обезбеђења и друго.

      Све у свему, да би се Крајина која је имала, према званичним подацима непуних 30.000 бораца, одбранила од противника који је бројао преко 130.000 припадника Хрватске војске (непосредно борбено ангажовани у операцицији „Олуја”), што је било далеко изнад односа снага који предвиђа успешну одбрану, а то је 3 : 1 у корист нападача, СРЈ је морала да упути најмање 10-так до 15-так хиљада бораца, распоређених у одговарајуаће компактне борбене саставе тадашње тзв. „А” класификације.

      Значи, еквивалент 5 до 10 бригада (моторизоване, оклопно-механизоване, специјалне снаге и бар једна артиљеријска јединица тог ранга). Све испод тога било би незнатна сила и не би донела скоро никакве ефекте. Дакле, јединице које би морале да под борбом маршују 500 до 700 километара преко територије БиХ, у амбијенту апсолутне превласти ваздухопловства НАТО-а, који се тада (бар што се тиче Савезничке команде у Напуљу), налазио у пуној борбеној готовости.

      И да буду спремне за заустављање нападне операције Хрватске војске, затим, на одсутну одбрану и у готовости да, након наношења губитака непријатељу, крену у противудар у садејству са снагама Војске РСК и поврате изгубљену територију. А затим и да је држе под пуном контролом.

      Да ли је такво борбено ангажовање значајних ефектива Војске Југославије реално било могуће? У наведеним условима и у створеном међународном амбијенту. У времену када смо унутар Србије били развучени на бар два својеврсна фронта – Косово и Метохија и Рашка област, због чега су нам бројне јединице непрестано биле истурене у простору.

      Напред наведене, пресудно важне чињенице, најчешће нису узимане у обзир, нити је након толико година другачије. Мало ко је размишљао и тада и сада (од оних с почетка овог текста), шта би значило да се мимо Устава, Закона о одбрани и Закона о Војсци, као и мимо бројних подзаконских аката – прописа, борбених и осталих правила, упућују рочни војници, старешине, војници по уговору и цивилна лица, држављани Србије и Ц. Горе, наравно, у склопу својих борбених јединица, на територију тада независне државе Хрватске.

      Ко би преузео одговорност за погибије, рањавања и друге тешке последице, којих би неминовно било? Шта би о свему томе саопштавала бројна и изузетно организована пета колона? Који би били ставови тадашње опозиције, која је Милошевића доживљавала као диктатора?

      И, тако смо имали невиђени парадокс, који је до данас актуелан – оштро је критикован тзв. недемократски председник, аутократа, узурпатор власти, који није, гле чуда, у случају Српске Крајине (као и Републике Српске) наступио управо супротно, а то значи, баш онако диктаторски и апсолутистички – безглавим слањем јединица Војске, мимо Устава и противно одлукама СБ ОУН и суштине међународног права.

      У таквом амбијенту прилепљена му је етикета издајника. Белег који се, како време одмиче, све дубље урезује не само на лик и дело Слободана Милошевића, већ и на савести свих нас, колективно.

      На крају још неколико питања – да ли је Милошевић, ако се све околности пажљиво процене и вреднују, имао уопште потребе да било кога издаје (продаје, предаје) и да, следствено томе, симболично капитулира? Да ли је могао било шта озбиљније, од онога што је чинио, да предузима, у атмосфери потпуне изолације и перманентних притисака и претњи? Да ли је уопште постојао било какав маневарски простор? Да ли је постојало национално јединство у Србији и да ли смо дисали једним плућима?

      Да ли је, у коначном, срамота бити поражен, не од Хрватске у акцијама „Бљесак” и „Олуја”, већ од оних који су стајали иза ње, годинама је припремајући и отворено садејствујући, а то су најјаче чланице империјалног и злокобног НАТО савеза?

      Јер, забога, није Милошевић напао ни Хрватску, ни Босну, нити се усмерио да руши НАТО, већ је све било супротно. Баш онако, како се, скоро па идентично, одиграло и ’99-те на Космету. И њега и све нас су брутално напале западне силе, неколико стотина пута војно и економски јаче, одавно решене да мењају карту Балкана. И да нас, једноставно, затру.

      Тај напад и даље траје, само неоуружаним облицима.

      За сада.

    16. Veliki beli lovac каже:

      Jel ti stvarno mislis da ce neko da cita ove nebuloze jednog sumanutog pukovnika????

    17. Sloba Milosevic каже:

      марш УСТАШО

    18. Lune каже:

      Hm,hmm..pukovnik,sve usro,a mi “ ustase“, napad je najbolja odbrana,i zasto bi Slobu,politiari zvali izdajnikom,zavrsio im je posao,pa niz led..

    19. Зарја, Зарја каже:

      Примећујеш ли разлику између тебе и пуковника?
      Пуковник се није обрукао, а ти се ваљаш у сопственим феклијама, човече!

    20. Lune каже:

      Hm,hmm..cega pukovnik ?

    21. Veliki beli lovac каже:

      Vojske, cega bi drugo bio?
      Srpske vojske koja je izgubila sve ratove unazad.
      Eh, da se jednom desi, da da lepi bog da i Srbija nekog pobedi.
      Al da pritom ne bude veca dara nego mera.
      Sto nasih za jednog njihovog!!!!
      J. ebes takvu pobedu!!!

    22. Lune каже:

      Hm,hmm…znaci,brljao po ratistu,a Sloba iSeselj odrobijali,a on ih kao brani ? al je ljisica…
      Sent from my iPad

    23. Lune каже:

      hm,hmmm… https://www.kolonijalni.estalbisment.u.sribiji

      Sent from my iPad

    24. Ћирко каже:

      Срби никад нису изгубили ни један рат! Чак и кад је изгледало да смо готови, ми бисмо побеђивали. Зато и штрикају од нас. Запамти Пушо, Србина можеш убити али га не можеш победити! Много смо жилави.

    25. Lune каже:

      Hm,hmm…oblici,koje SPS,podrzava uz SNS…sa ishodomkao i RSK

    26. sasavlj каже:

      To i nije Srbin kurvat ili placena pro zapadna fukara sa takvima ne treba komentarisati kad sretnes i prepoznas na putu bez price odalamis to nogom i
      ko dzkelu besnu i prevnes u sanac i nastavis pevajuci znaj da si uradio dobro delo za taj dan.

    27. Veliki beli lovac каже:

      Pas se nikad ne udara, narocito ako je skitnica.
      Probaj ponekad da pogledas te ochi tog istog psa koji mozda danima nije jedo.

      Umesto da ga sutnes, svrati u pekaru kupi pola vekne leba i daj mu.
      ali ti ne znas o cemu pricam, za ne?

    28. Sloba Milosevic каже:

      Upozoravamo vas da nema straha da se zarazite od kravljeg ludila jer ste vi jedna obična svinja!!!

    29. Veliki beli lovac каже:

      Bravo!!!!Bolje biti svinja nego poklonik SLobodana Milosevica!

    30. Sloba Milosevic каже:

      *****С*Л*О*Б*О*Д*А*Н****С*Р*П*С*К*И****Х*Е*Р*О*Ј****
      …………………………………………………………………………………
      *****С*Л*О*Б*О*Д*А*Н****С*Р*П*С*К*И****Х*Е*Р*О*Ј****
      …………………………………………………………………………………
      *****С*Л*О*Б*О*Д*А*Н****С*Р*П*С*К*И****Х*Е*Р*О*Ј****
      …………………………………………………………………………………
      *****С*Л*О*Б*О*Д*А*Н****С*Р*П*С*К*И****Х*Е*Р*О*Ј****
      …………………………………………………………………………………
      *****С*Л*О*Б*О*Д*А*Н****С*Р*П*С*К*И****Х*Е*Р*О*Ј****
      …………………………………………………………………………………
      *****С*Л*О*Б*О*Д*А*Н****С*Р*П*С*К*И****Х*Е*Р*О*Ј****
      …………………………………………………………………………………
      *****С*Л*О*Б*О*Д*А*Н****С*Р*П*С*К*И****Х*Е*Р*О*Ј****
      …………………………………………………………………………………
      *****С*Л*О*Б*О*Д*А*Н****С*Р*П*С*К*И****Х*Е*Р*О*Ј****
      …………………………………………………………………………………
      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије

      Србија је окупирана 5 октобра тада је ушо фашизам у Србији

    31. Зарја, Зарја каже:

      Будало!
      Наш Слоба је овде апсолутни цар и једини користи чињенице.
      А ти можеш само да му завидиш јер си чиста пакост, бре!

    32. brane121 каже:

      OK. ..u redu je onda da te zovemo svinjom???

    33. Veliki beli lovac каже:

      Znas li da kod svinje orgazam traje 30 minuta

    34. brane121 каже:

      Bez uvrede ali…seksualni život vas svinja me stvarno ne interesuje…

    35. Veliki beli lovac каже:

      Ne znas sta je dobro.

    36. brane121 каже:

      Na sreću ne znam….

    37. sasavlj каже:

      i medju psima postoje dzukele jos ako su besni tu samo metak pomaze zato sam i naveo besna dzukela a ne psa. ti dobrocinitelju ne mesaj teze to je sad na zapadu popularno spasi psa besnog a coveka bednogi gladnog pusti da umre to zapadni sistem vrednosti koji zastupas bedo.

    38. Veliki beli lovac каже:

      Zato svi i beze na taj zapad…mnogo je bezvredan.

    39. sasavlj каже:

      A ti dobro zardjujes kao pro zapadni NATO bot ovde pati se nesto ne ide vani samo znaj gorak je taj lebac ako si stvarno Srbin a blatis i crnis sve Srbsko za te stvari nagrada je konopac ili laksi oblik izdaje zabela do kraj zivota

    40. Зарја, Зарја каже:

      То су наши на тајном задатку да ти шапнем у дубоком поверењу, ал` немој никоме да кажеш: освајања запада изнутра.
      Узвратни ударац тек следи, а борба ће се коначно водити на западним територијијама
      Ха, ха, ха!

    41. Veliki beli lovac каже:

      Smej se, smej
      uvek se smej
      najvise volim osmeh tvoj…

    42. Зарја, Зарја каже:

      Личи на тебе.

    43. Veliki beli lovac каже:

      Americi treba dozvola da nekog bombarduje!!!!!!!!!!!!!!!!

    44. Ћирко каже:

      Ускоро ће им бити потребна дозвола да једу и да дишу! Не верујем да ће се већини дозволити! Свако прими своју плату, ту нема изузетка.

    45. brane121 каже:

      Recimo…bombardovanje zgrade RTS-a…jel to bio legitiman vojni cilj???

    46. Veliki beli lovac каже:

      Cela teritorija neprijatelja je vojni cilj.
      Ko to ne zna…
      ali ovako
      vidi, raketa je usla iz Aberdareve ulice kroz vrata
      i pobila one ljude
      jel to nesto govori?
      kroz vrata!!!
      a sta mislis da su sipali bombe onako bez veze… udri gde bilo
      dal bi ostao kamen na kamenu?

    47. brane121 каже:

      Znači po tvojoj logici…i škola ili dečiji vrtić je legitiman cilj jer pobogu. .nalazi se na neprijateljskoj teritotoriji???

    48. Veliki beli lovac каже:

      Sta je tu cudno?
      Iran, Irak, Libija, Kuvaj, Izrael, SIrija, Palestina… zar iko gleda gde koka?
      p.s. svojevremeno su Jevreji izvrsili pokolj (davno je bilo, dodushe) u logorima Sabra i Satila kad su pobili nekoliko hiljada zena i dece Palestinaca
      Bio je slucaj kad su cetiri palestinska dechaka kalasnjikovima odbijali napade na jednu klisuru u kojoj su bili civili. Njih cetiri su zaustavili celu chetu Jevreja.
      Prema tome….

    49. brane121 каже:

      Prema tome šta? ?? Koliko bi ti dece ili civila bio u stanju pobiti ako je sve dozvoljeno??? Ovo je pitanje za čoveka a ne za svinju u tebi….

    50. Simerijanac каже:

      Ни свиња не убија из задовољства, а мени нешто говори да би њему било свеједно убити дијете.

    51. Simerijanac каже:

      Ссвиња не убија из задовољства, а мени нешто говори да би њему било свеједно убити дијете.

    52. brane121 каже:

      A kome ćeš da ih tužiš? ?? Lupetaš čistu demagogiju…

    53. Зарја, Зарја каже:

      Када неко постави питање као ти, сетим се рањеног малецког сиријског дечака који им је, у паузи између два бомбардовања, а пред лицем целог Света, запретио да ће их тужити – Богу!
      И Бог се јави!
      Мало затим Асад је позвао Русе.
      Надам се да је то мило детешце живо и здраво!

  4. dr Srbivoje каже:

    Koliko je njima vazno Kosovo i okupacija Srbije , vaznije od Ohaja i Teksasa

    1. Veliki beli lovac каже:

      Previse dizes sebi cenu, da je ovo zaista okupacija… da ne pisem dalje.

    2. Sloba Milosevic каже:

      Србија је ОКУПИРАНА 5 октобра 2000.год. тада су на власт дошли плаћеници фашистичког запада. ђинђић је био члан Немачке обавештајне службе BND .
      Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић.

    3. Veliki beli lovac каже:

      A Sloba, ciji je agent on bio?

    4. Sloba Milosevic каже:

      Кршљанин: Милошевић није био агент кога је плаћала ЦИА
      у Политика 8. августа 2013.

      Београд – Септембра прошле године на порталу „Моје новине“ објављен је интервју Милоша Ћупурдије са бившим америчким агентом Робертом Баером о председницима бивших југословенских република које је плаћала ЦИА, са циљем растурања Југославије и уништења српског народа, односно изазивања грађанског рата у ком ће највећу, ако не и једину кривицу понети управо српски народ.

      Пре неколико дана на порталу „Дневно.рс“ појавио се чланак који је очигледно изведен из оригиналног интервјуа са додатим чињеницама. Будући да смо међу првима објавили интервју, а након тога и наведену „дотерану“ објаву са портала „Дневно.рс“, обратио нам се господин Владимир Кршљанин са демантом појединих чињеница које су се појавиле као новост у поменутом чланку.

      Како портал „Дневно.рс“ није пренео оригинални допис господина Кршљанина, на његову молбу ми је преносимо у целости:

      „Поштована редакцијо,

      На Вашем сајту сте у понедељак, 5. августа 2013. под насловом:

      објавили груб фалсификат. Интервју Милоша Ћупурдије са Робертом Баером, објављен је први пут пре више од годину дана на порталу-блогу „Моје новине“ (овај портал више не постоји). Убрзо, 29. септембра 2012, интервју је у целини пренео портал „Васељенска“:

      http://www.vaseljenska.com/intervju/robert-baer-kako-je-razbijana-jugoslavija/

      Свако се може уверити да једно питање и одговор Баера у том интервјуу гласе овако:

      „Можете ли набројати политичаре који су у бившој Југославији били плаћени од стране ЦИА?

      Да, мада је то деликатно. Стипе Месић, Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић, многи саветници и чланови владе Југославије, плаћени су и били српски генерали, новинари па чак и поједине војне формације. Једно време је плаћен био и Радован Караџић, али је престао да узима помоћ кад је схватио да ће бити жртвован и оптужен за злочине у Босни. „Израдила“ га је америчка администрација.“

      Дакле, међу личностима, за које Баер тврди да су биле плаћене од стране ЦИА, нема Слободана Милошевића! Његово име је фалсификатор дописао.

      Поред тога, сваком пажљивијем читаоцу Баеровог интервјуа је јасно да је основна порука интервјуа да су америчке тајне службе подстицале мржњу и сукобе међу народима бивше Југославије, ради својих себичних интереса, као и да су сопствену кривицу пребацили на Србе. Свим истинољубивим људима и код нас и у свету, такође је познато да се Слободан Милошевић налазио на челу државног и народног отпора таквој америчкој политици, и да је своје супротстављање, као и раскринкавање те политике у хашком трибуналу, платио главом. Фалсификат који сте објавили, ако ме памћење не вара, први пут сам видео на неком мање познатом хрватском или бошњачком сајту.

      Молим Вас, да ради истине, а имајући у виду и то да су Ваш текст пренели многи електронски медији, на адекватан начин објавите исправку и извињење.

      У Београду, 6. августа 2013.

      Владимир Кршљанин,

      секретар Међународног комитета „Слободан Милошевић““

    5. Veliki beli lovac каже:

      Sloba je bio nevini jadni nezasticeni livadski mirisljavi cvetic koga je zla fasisticka cizma zgazila.
      Na vreme.
      Inace bi izrastao u takav korov da se to kombajnom Dzon Dir ne bi moglo pokositi.
      Ali dobro su posluzili i F-16.

    6. Sloba Milosevic каже:

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије.

      БЕОГРАД – Говор Слободана Милошевића из 2. октобра 2000. године преплавио је друштвене мреже и интернет портале а по многим мишљењима покојни председник Југославије предвидео је шта ће задесити Србију, Црну Гору и Балкан уопште.

      Да ли је Слоба заиста био видовит или, попут Нострадамусових списа, из његовог говора свако извлачи оно што би желео да чује, просудите сами:

      – У нашој јавности је већ дуго присутна групација која, под именом опозиционе политичке партије демократске оријентације, заступа интересе влада које су носиоци притиска на Југославију, а посебно на Србију. Та групација се на овим изборима појавила као Демократска опозиција Србије.

      – Од њихових представника смо чули да ће Санџак добити аутономију за коју се члан њихове коалиције Сулејман Угљанин, вођа сепаратистичке муслиманске организације, залаже већ десет година и која фактички дефинитивно издваја Санџак из Србије.

      – Њихова су обећања такође везана за давање аутономије Војводини која је таква да је не само издваја из Србије и Југославије, већ је, по свему, чини саставним делом Мађарске. На сличан начин би се одвојила од Србије и друга подручја, нарочито нека њена рубна подручја.

      – Њихово припајање суседним државама одавно је врућа тема тих држава, које стално подстичу припаднике мањина тих држава у Југославији да дају свој допринос присједињењу делова наше земље суседним државама.

      – Територија која би престала да носи име Србија била би окупирана од стране међународних, америчких или неких трећих војних снага, коју би ту територију третирале као војни полигон и као власништво, којим се располаже у складу са интересима силе, чија се војска на њој налази.

      – Српски народ би снашла судбина Курда, са перспективом да буду истребљени брже јер их је мање од Курда и јер би им кретање било ограничено на мањи простор него што је онај на коме се Курди већ деценијама налазе.

      – Што се тиче Црне Горе, њена судбина би била препуштена мафији, чија би правила игре грађани требало добро да знају. Свака недисциплина, а поготово свако противљење интересима мафије, ставља вас на листу за одстрел која искључује право на свако помиловање.

      – Велика подела на већину сиромашних и мањину богатих – то је слика Источне Европе већ неколико година, и њу сви можемо да видимо. Та слика не би мимоишла ни нас. И ми бисмо, под командом и контролом власника наше земље, брзо стекли огромну већину веома сиромашних, чија је перспектива да из тог сиромаштва изађу веома неизвесна и далека.

      – Мањина богатих била би састављена од шверцерске мањине, којој би било допуштено да буде богата само под условом да буде у сваком погледу лојална команди која одлучује о судбини њихове земље. Јавна и друштвена својина брзо би се трансформисале у приватну, али власници те својине, из досадашњег искуства наших суседа, по правилу били би странци.

      – Мали изузеци били би искључиво они, који би право на власништво куповали лојалношћу и покорношћу измештену из сфере елементарног, и националног и људског достојанства. Највећа национална добра у тим приликама постају власништво странаца, а они који су до сада њима управљали, чинили би то, у овим измењеним приликама, као службеници страних фирми у сопственој држави.

      – Нарочито желим да нагласим, због младих људи, интелектуалаца, научних радника, да су земље лишене суверенитета по правилу лишене и права на стваралаштво, а нарочито на стваралаштво у области науке.

      –Сматрао сам као своју дужност да упозорим грађане наше земље, на последице активности које финансирају и подржавају владе НАТО алијансе. Грађани могу да ми верују, а и не морају да ми верују. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно, да се не увере тек онда када буде тешко да се исправе грешке које су грађани у својој наивности, површности или заблуди сами учинили.

      Поштовани грађани, пред други круг избора желим да вас на овај начин упознам са својим виђењем изборних и политичких прилика у нашој земљи, посебно у Србији. Као што и сами знате, пуну деценију трају напори да се Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики део тог посла је обављен успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверенитета, или земље лишене сваког суверенитета. Због нашег отпора таквој судбини за нашу земљу, ми смо били изложени свим притисцима којима у савременом свету људи могу бити изложени. Број и интензитет тих притисака умножавао се како је време пролазило.

      Своје искуство у другој половини двадесетог века које велике силе имају у рушењу влада, изазивању немира, подстицању грађанских ратова, компромитовању и ликвидирању бораца за националну слободу, довођења држава и народа на руб сиромаштва – све је то примењено на нашу земљу и народ. Догађаји који су организовани за наше изборе су, такође, део организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне западне доминације на Балканском полуострву.

      ОКУПАЦИЈА И РАСПАРЧАВАЊЕ СРБИЈЕ

      У нашој јавности је већ дуго присутна групација која, под именом опозиционе политичке партије демократске оријентације, заступа интересе влада које су носиоци притиска на Југославију, а посебно на Србију. Та групација се на овим изборима појавила као Демократска опозиција Србије. Њен стварни шеф није њихов кандидат за председника државе. Њихов дугогодишњи шеф је председник Демократске странке и сарадник војне алијансе која је ратовала против наше земље. Он своју сарадњу са том алијансом није могао ни да сакрије. Уосталом, читавој нашој јавности је познат његов апел НАТО-у, да се Србија бомбардује онолико недеља колико је неопходно да би се њен отпор сломио. На челу тако организоване групације на овим изборима налази се, дакле, заступник војске и влада које су недавно ратовале против Југославије. Заступајући те интересе, из ове групације су нашој јавности послате поруке – да ће са њима на челу Југославија бити изван сваке опасности од рата и насиља, да ће доћи до економског просперитета, видно и брзо оствареног вишег стандарда, такозваног повратка Југославије у међународне институције, и тако даље.

      Поштовани грађани, моја је дужност да вас јавно и на време упозорим да су та обећања лажна. И да ствари стоје обрнуто, јер управо наша политика гарантује мир – а њихова само трајне сукобе и насиље. А ево зашто. Успостављањем власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у НАТО алијанси, Југославија би неизбежно постала земља чија би се територија брзо распарчала. То нису само намере НАТО-а, то су и предизборна обећања Демократске опозиције Србије. Од њихових представника смо чули да ће Санџак добити аутономију за коју се члан њихове коалиције Сулејман Угљанин, вођа сепаратистичке муслиманске организације, залаже већ десет година и која фактички дефинитивно издваја Санџак из Србије. Њихова су обећања такође везана за давање аутономије Војводини која је таква да је не само издваја из Србије и Југославије, већ је, по свему, чини саставним делом Мађарске. На сличан начин би се одвојила од Србије и друга подручја, нарочито нека њена рубна подручја. Њихово припајање суседним државама одавно је врућа тема тих држава, које стално подстичу припаднике мањина тих држава у Југославији да дају свој допринос присједињењу делова наше земље суседним државама.

      У склопу те политике распарчавања Југославије, Косово би била прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван. То је први део Србије са којим би она морала да се опрости, не изражавајући, при том, чак ни наду да ће јој тај део њене земље једном моћи да буде враћен. Територија која би престала да носи име Србија била би окупирана од стране међународних, америчких или неких трећих војних снага, коју би ту територију третирале као војни полигон и као власништво, којим се располаже у складу са интересима силе, чија се војска на њој налази. Слику тог располагања и последице тог располагања, гледали смо већ деценијама, а нарочито, у овој деценији у многим земљама широм света, нажалост последњих година и у Европи, на пример на Косову, Републици Српској, Македонији, у нашем непосредном окружењу.

      Српски народ би снашла судбина Курда, са перспективом да буду истребљени брже јер их је мање од Курда и јер би им кретање било ограничено на мањи простор него што је онај на коме се Курди већ деценијама налазе.

      Што се тиче Црне Горе, њена судбина би била препуштена мафији, чија би правила игре грађани требало добро да знају. Свака недисциплина, а поготово свако противљење интересима мафије, ставља вас на листу за одстрел која искључује право на свако помиловање.

      СИРОМАШТВО И ЕКОНОМСКА ЗАВИСНОСТ

      Дао сам свој приказ о судбини Југославије у случају да се прихвати избор НАТО-а за нашу земљу, са циљем да упозорим и на то да би у том случају, осим губитка земље и понижавања њених грађана, сви живели под непрекидним насиљем. Нови власници државне територије некадашње Југославије, као и окупатори преостале српске територије вршили би, по природи ствари, терор над становништвом, чију су територију окупирали. Сам српски народ би истовремено водио непрекидну борбу за поновно успостављање српске државе и за своје окупљање у њој. Они не желе мир и благостање на Балкану, они желе да ово буде зона сyкоба и ратова, који би им пружили алиби за трајно присуство.

      Марионетска власт, дакле, гарантује насиље, могући дугогодишњи рат – све само не мир. А само наша сопствена власт гарантује мир. Затим, све земље које су се нашле у статусу ограниченог суверенитета, са владама под утицајем страних сила, вртоглавом брзином су постојале сиромашне. И то на начин који искључује наду у праведније и хуманије социјалне односе. Велика подела на већину сиромашних и мањину богатих – то је слика Источне Европе већ неколико година, и њу сви можемо да видимо. Та слика не би мимоишла ни нас. И ми бисмо, под командом и контролом власника наше земље, брзо стекли огромну већину веома сиромашних, чија је перспектива да из тог сиромаштва изађу веома неизвесна и далека.

      Мањина богатих била би састављена од шверцерске мањине, којој би било допуштено да буде богата само под условом да буде у сваком погледу лојална команди која одлучује о судбини њихове земље. Јавна и друштвена својина брзо би се трансформисале у приватну, али власници те својине, из досадашњег искуства наших суседа, по правилу били би странци. Мали изузеци били би искључиво они, који би право на власништво куповали лојалношћу и покорношћу измештену из сфере елементарног, и националног и људског достојанства. Највећа национална добра у тим приликама постају власништво странаца, а они који су до сада њима управљали, чинили би то, у овим измењеним приликама, као службеници страних фирми у сопственој држави.

      КРИМИНАЛ И РОПСТВО

      Уз национално понижење, растурање државе и социјалну беду, нужно би морало да дође до многих облика социјалне патологије, међу којима би криминал био први. То није пука претпоставка већ искуство свих земаља које су прошле тај пут, који ми избегавамо по сваку цену. Престонице европског криминала већ скоро деценијама нису на Западу, као што је некада било, већ на истоку Европе. Нашем народу и овај садашњи криминал тешко пада јер смо дуго, од Другог светског рата до деведесетих година живели у друштву које за криминал тако рећи није знало. А неки већи криминал, који се не може избећи у друштву које бисмо постали, губљењем суверенитета и великог дела територије, тај већи криминал би био за наш мали и на криминал ненавикнути народ, опасан као што је за друштво и његове грађане опасан рат.

      Неслободне земље укидају право грађана који у њима живе да слободно изразе своје мишљење, јер би се то мишљење, пре свега сукобило са неслободом. А о испољавању воље, разуме се, тек о томе нема ни говора. Манифестовање воље допуштено је само у виду фарсе, испољавају га само скутоноше страних газда. А њихова симулација слободе воље, служи као покриће окупатору да је успоставио демократију, у чије име је запосео и територију туђе земље.

      Нарочито желим да нагласим, због младих људи, интелектуалаца, научних радника, да су земље лишене суверенитета по правилу лишене и права на стваралаштво, а нарочито на стваралаштво у области науке. Велики центри, велике моћи, финансирају научно стваралаштво, контролишу домашаје и одлучују о примени његових резултата.

      Зависне државе, уколико имају научне лабораторије и научне институте, немају их као самосталне субјекте, већ као испоставе централа која им контролише све, а нарочито домашаје у стваралачком мишљењу и раду. Ти домашаји се морају кретати у границама, које у окупирану земљу и окупирани народ неће унети семе побуне или еманципације.

      ИСТОРИЈСКА ОДГОВОРНОСТ НАРОДА

      У овом тренутку, пред други круг избора, због сумње Демократске опозиције Србије да може да оствари резултат који им је потребан, припадници врха ДОС-а, новцем унесеним у земљу, поткупљују, уцењују и застрашују грађане и организују штрајкове, немире и насиље, не би ли зауставили производњу, сваки рад и сваку активност. Све, разуме се, са циљем да у Србији стане живот и са образложењем да тај живот може поново да почне, и да се одвија успешно и добро, када почну да га организују они који овде заступају окупаторске намере, планове и интересе.

      Наша је земља суверена држава, има свој закон, свој Устав, своје институције. Србија је дужна, а и заслужила је да се одбрани од инвазије, која јој је припремљена кроз разне облике субверзије. А грађани су дужни да знају да учешћем у субверзији, којој је циљ спољна доминација над њиховом земљом, односно окупација њихове земље, сносе историјску одговорност за укидање права својој земљи да постоји, али сносе одговорност и за губљење контроле над сопственим животом и животом своје деце. И многих других људи.

      Сматрао сам као своју дужност да упозорим грађане наше земље, на последице активности које финансирају и подржавају владе НАТО алијансе. Грађани могу да ми верују, а и не морају да ми верују. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно, да се не увере тек онда када буде тешко да се исправе грешке које су грађани у својој наивности, површности или заблуди сами учинили. Па ће се те грешке тешко отклањати, а неке можда неће моћи никада да се отклоне.

      Мој мотив да изразим своје мишљење, на овај начин, није уопште личне природе. Два пута сам биран за председника Србије и једном за председника Југославије. Ваљда би сваком после ових десет година требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије. Моја савест у том погледу је савршено мирна. Моја савест, међутим, не би била ни најмање мирна ако свом народу не бих, после свих ових година на његовом челу, рекао шта мислим о његовој судбини, ако би му ту судбину наметнуо неко други, макар и тако што би народу објашњавао како је такву судбину изабрао сам. Та заблуда да бира сам оно што за њега бира неко други, најопаснија је заблуда и главни је разлог моје одлуке да се обратим грађанима Југославије.

      Хвала.

    7. Зарја, Зарја каже:

      Као у логору, фројдићу, као у логору!

    8. Херцеговина каже:

      Јеси примијетио ,,честитку,, веслија кларка: ,,Славимо 10. година,,?:) СлавиМО.

    9. Зарја, Зарја каже:

      То је једини пут у историји да је рекао – истину!
      И, отишао да измери профит.

    10. Бобан за Царевину Србију каже:

      Када их толико цене и воле нека им дају државу масачусетс на пример па нека тамо заједно славе. Космет не дамо, а они нека једу лајне!

  5. mare каже:

    Нек једу изметбеговића.

Коментари су затворени.