Прочитај ми чланак
Имајући у виду учињена лоша дела и неправде које је ЕУ направила Србији и њеним грађанима (у недавној прошлости), затим лоше искуство и произведене негативне последице у процесу придруживања ЕУ, намеће се потреба да Србија што пре донесе одлуку о заустављању процеса придруживања ЕУ. Ово би била следећа важна мера да би повратили део отуђеног државног суверенитета и учврстили политичку и војну неутралност те да би зауставили даљу колонијализацију земље, уништавање економије и сиромашење грађана Србије.
Из наведеног произилази да је неопходно донети овакву одлуку како из политичких, али првенствено из економских разлога.
Од политичких разлога могу се поменути следећи:
1. Европска Унија је са својим западним савезницима – у циљу постизања гео-политичких и економских интереса – увела санкције Србији са којима је уништена српска економија и осиромашени њени грађани. Стога сам мишљења да Србија не може бити чланица ,,породице” која јој је нанела несагледиве и тешко надокнадиве штете.
2. Највећи део чланица ЕУ су чланице НAТО алијансе, које су заједно са СAД и још неким другим земљама 1999. године бомбардовале Србију – без одлуке Савета безбедности – где су убијани недужни грађани, рушени градови и уништаване фабрике, болнице, мостови, путеви, аеродроми, куће итд. Без обзира на српску великодушност и велико праштање кроз историју, у таквом савезу Србији није место.
3. Водеће чланице ЕУ подстицале су албански сецесионизам у Јужној српској покрајини – Косову и Метохији – све до нелегалног проглашења самосталности нове тзв. државе Косова. Поред тога, све, сем 5 чланица ЕУ, су одмах признале ту самопроглашену нелегалну творевину. Дакле, највећи део чланица ЕУ су политичком присилом или боље речено окупацијом отеле вековну српску територију Косово и Метохију.
Српски народ који држи до свог достојанства и Завештања Св. Симеона Мироточивог, ово може само делимично опростити, али не може и не сме заборавити.
Наиме, Србија и српски народ немају намеру и не желе изоловано да живе, већ желе да сарађују са свима – а првенствено са ЕУ – у области економије, образовања, науке, културе, спорта и……, али не може својевољно стављати свој суверенитет под шињел окупатора који се зове ЕУ.
4. У поглављу 35. акта о придруживању, ЕУ ултимативно тражи признавање лажне државе Косово. Да ли то Србија може да уради? Не може. Значи, нема сврхе о било каквим даљњим преговорима са ЕУ.
5. Од почетка преговора, а посебно од момента потписа ССП, ЕУ није само тутор већ окрутни диктатор који намеће, диктира и контролише економско-правне, а и све друге области рада и живота у Србији. Тако ЕУ одређује ко треба добити неки посао на тендеру, да ли се може направити уговор о сарадњи са субјектима који нису из ЕУ и СAД и сл. Дакле, ЕУ посматра Србију не ни као протекторат, већ као феуд и намеће унутрашњу и спољну политику, а за такву реализацију поставља верне слуге. Због тога, треба рећи ЕУ, доста је било.
Неки од главних економских разлога за одустајање придруживања ЕУ.
1. Чињеница је да је једностраном применом ССП те политикама и мерама ЕУ, наша економија девастирана и са економским правима ускраћена зато што је и даље имала царинске баријере у Европској Унији, док су границе наше земље биле отворене за њихове робе. Тако неравноправан однос тешко би поднеле и пуно развијеније економије, а камоли наша која се тек опорављала од санкција, бомбаровања и промашених економских политика доношених после 2000. године. Последице такве политике су катастрофалне и још увек трају.
2. Укидањем царина настале су вишеструке штете:
– Смањени су буџетски приходи од царина који су се морали надокнађивати повећањем акциза и већим задуживањем државе.
– Дошло је до огромног увоза роба широке потрошње која је угушила домаћу производњу,
– Непотребно су трошена девизна средстава – остварена домаћим извозом – за плаћање робе широке потрошње и сл.
3. Политиком и разним мерама, ЕУ је у много чему допринела расту нашег буџетског дефицита, јер је Србија пре примене ССП (нпр. 2006. године) имала буџетски суфицит, а већ прве године примене ССП (2009. године) Србија је имала дефицит од 104,9 милијарди динара и тренд буџетског дефицита је наставио да расте.
4. Једностраном применом ССП и наставком активности у придруживању ЕУ, стопа незапослености је стално расла.
Познато је да само мали број чланица ЕУ, искључиво због својих интереса, креира гео-политику и обнавља ,,блоковску политику” која је у супротности са интересима већине чланица ЕУ, као и земаља које су започеле процес придруживања. Због блоковског престижа (војне и економске надмоћи и наношења штете другој страни блока) група земаља ЕУ заједно са СAД, уништила је пројекат ,,Јужни ток” који је за Србију требао бити енергетска безбедност и значајан чинилац односно ставка буџета од транзитних такса. Стога се поставља питање, да ли Србији треба таква заједница која ради противу њених интереса? НЕ ТРЕБA!
Извор: danijelaruzicic.com
